Lou

Slabo, slabo...

Meni su ova dva albuma mnogo smućkana, sviraju dosta sympho black fora iz devedesetih, pa ubacuju folk fazone... nisu me ukupno nešto odradili. Dve-tri dobre pesme sam našao na Zi, te su me povukle atmosferom i vožnjom, ali su izuzetak. Početni uradak nove postave je, za mene, najbolji. Videćemo šta će biti sa poslednjim delom trilogije.

Voivode, slabo poznavanje materije, benda i frontmena, razočaran sam. Ja stigoh na vreme. Anica je ubila atmosferom, zvukom, pesmama, svime. Nema sumnje da ću slušati njene albume nakon onakvog nastupa. Matorci su sašili. Dva sata i četrdesetpet minuta neprekidne svirke, domaći zadatak za tezgaroše. Intenzitet, udaranje, nema zezanja. Drago mi je što su pesme koje sam prošli put čuo uživo dobile novi oblik, kako u odnosu na taj koncert, tako i u odnosu na verzije sa live i studijskih zapisa. Nova pesma je bila jedan od dva promašaja, jer se jasno videlo da tu nešto ne štima i da nije navežbano, Đira je spustio i završio niotkuda i bez efekta, kao da nije bio zadovoljan ishodom. Drugi promašaj je bio tonac koji se nije potrudio da ispravi neke stvari čak i nakon više dobacivanja, objašnjavanja i probijanja mikrofona. Veoma čudna pojava, budući da je Đira poznat po perfekciji i ogromnom angažovanju pri tonskim probama. To je ono što mogu da zamerim. Žao mi je što Thor nije sa njima na turneji, nisam ispratio situaciju, verovatno su nešto objavili na FB-u, a jedino što sam pronašao je da trenutno piči sa svojim projektom okolo. Pijanista je bio fantastičan tokom celog nastupa, u svakom pogledu, tako da nije toliko važno. Valjda će zverina nastupati sa njima kasnije u toku turneje, bilo bi loše da ovdašnja publika koja nikada nije gledala bend propusti njegovo razmahano bubnjanje i pojavu na bini. Jebali mater momci.

Evo, ja se potrudih da ga slušam bez starih albuma između i svejedno je tugica. Nakon još pažljivog preslušavanja, došao sam do zaključka da album ima veoma malo dobrih delova. "Pure" ima citat Bil Hiksa i divnu vokalnu melodiju na "A shining future waiting / A promise of the pure", što je istovremeno jedna od retkih pamtljivih vokalnih deonica na albumu. "Blue Oceans Rise (Like A War)" ima sjajne klavijature na 01:00 i onda uklapanje ostatka benda od 02:00 na iste te klavijature, uz još jednu dobru vokalnu melodiju. Prilično jaka deonica, kada se sve sabere, šteta je što se pesma nekako završi pre nego što je počela. "The Recalcitrant Protagonist" ne zvuči loše kada zapeva "All the erchetypes surround me", ali ga cimaju sa prekidima nekom bezveznom i nepotrebnom deonicom, tako da tok pesme - što je boljka većeg dela albuma - pati. "Towards The Black Surreal" ima osvrt na same sebe, a bez građenja nečeg novog i zanimljivog. Zanimljivost tog jednog jedinog trenutka brzo splasne. Ispade jeftino igranje na kartu nostalgije. "Transmission KRS" bi bila dobra za zatvaranje albuma, kada bi bila upola kraća. Doveli su Harstada za Pink Floyd Solažu, simpatično. "Mystery Of The Constellations" - doveli su Harstada za Pink Floyd solažu, simpatično. Kao i na prethodno pomenutoj pesmi, problem je u tome što su pre zvučali kao da ih slušaju, a sada su jednostavno skinuli foru. Ono, bude mi lepo kada krene i dok ide, ali na kraju nema ispunjenja. Kraj albuma je jedan od najgorih koji sam čuo u poslednje vreme, baš nikakav, nagao, ostavlja osećaj nedovršenosti. Tih četrdesetak sekundi nema nikakve veze sa tokom pesme, prethodno stvorenom atmosferom, ničime. Jebem mu mater, momci.

Šta te boli, ne može da te zabode kroz ekran hehe

Evo ga.

Stigoh do "When Chaos Calls". Mnogo, bre, dobro.

Ne mere se smanjit'.

Meni nekad baš pišti...

Ti pričaš, njemu pišti, on priča, tebi pišti...

Ako baš želiš da znaš...

U kom periodu?

Upravo tako, mislio sam da je svima jasno na šta sam ciljao podvučenim.

Ipak neću.

A tek ti je dvadeseta, sunce ti. Upadoste oboje.

Ima da ti se jebe za oštećenje kada budeš ležala u potpuno tihoj sobi dok ti u ušima pišti. Nije za zezanje. Viđe ovoga.

Crveni... Beše to zanimljiva zabuna.

To se već podrazumeva.

Strašno sam se izjebao što ću ponovo da gledam bend u vrhunskom prostoru sa vrhunskim ozvučenjem nakon šetnjice po Budimpešti, u pravu si. Izjebah se i što ću videti bend dva puta na "oproštajnoj turneji", takođe. Jedina stvar koja može da bude moje izjebavanje je mogućnost da u Domu omladine ne zvuče dobro kao u A38 i da time malo pokvarim utisak pređašnjih nastupa. Šta ga znam, kada uporedim kako su ljudi u A38 objavili cene karata onog dana kada su puštene u prodaju i kako sam to mogao bez razmišljanja da kupim, dok ovde imam čoveka koji priča o postepenom poskupljenju karata koje se, bez ikakve informacije o ceni, "naručuju" preko maila... ovo drugo miriše na izjebavanje ljudi. Što se tiče jedenja muda, lepo si prognozirao svoj obrok nakon još jednog ovakvog posta.

Koliko ćeš platiti?

Cena karte?

Ja isključio Chrome, mislio sam da mi je zabo komp.