Lou

Ješo.

Grmljavina na "In The Wordless Chamber" <3

Kada čovek sluša Vortexa kako peva ovde, mora da se zapita kako bi stari albumi zvučali sa njim. Jasno je da na Sideshow Symphonies nije imao previše uticaja pri pisanju pesama, budući da je bio takoreći novajlija u bendu, uprkos pozamašnom pedigreu, pa i ranijim gostovanjima (dok je Garm bio za mikrofonom). Možda je upravo zato taj album bio mlak, čulo se da bend više puca na siguricu, nego što se odvažava da uradi nešto nesvakidašnje, nalik svojem uratku na prethodnim albumima. Srećom, bend je, nakon mnogih peripetija, raspadanja i sastavljanja, ovakvih i onakvih izjava – proradio, u potpunom smislu reči. Vortex je tu da utiče kako svojim glasom, tako i samim prisustvom i energijom i da pruži najbolju i najubedljiviju vokalnu izvedbu svoje karijere (možda i karijere benda). Svestranost i fina izbrušenost njegovog glasa (mada, moram priznati da ovako nešto nisam očekivao nakon nastupa na Brutal Assault-u pre tri godine i mnogobrojnih snimaka reformiranog benda) su sveprisutni i svojom jačinom i zajebanošću prevazilaze sva očekivanja. No, nije Vortex jedini faktor. Sverd je na sebe preuzeo i deo gitara tokom snimanja albuma, te sa Knutom čini odličan tandem. Njihovo zajedničko umeće i vizija, računajući i gitare i klavijature, čini drugu polovinu uspeha povratničkog albuma. Preplitanje ideja, suludi aranžmani i njihova nepredvidivost kao da su preuzeti direktno sa La Masquerade Infernale; kao da, uz pomoć nove snage, nastavljaju ludilo koje su odavno započeli i guraju granice eklekticizma. Naravno, sigurno postoje stari fanovi koji se još uvek kunu u Aspera Hiems Symfonia i ne mogu da prebole Garmovo napuštanje ekipe – ali, ako se Arcturian sagleda nezavisno od ličnih naklonosti i istorijskog konteksta, u pitanju je, bez pogovora, najbolji album u karijeri benda. Nema sumnje da će eksperimentalna priroda novog čeda nekoga odbiti pri prvom obrtu, ali trud ponovnog slušanja će se u potpunosti isplatiti, jer, na kraju, zvuči kao Arcturus koji znamo i volimo.

Ma kul je ideja za omot, samo što su efekti i ovoliko crvenilo ubili potencijal.

To se zovu dugotrajne posledice.

Red Alert, sovjetska kampanja.

Fuck retro anything Fuck your tattoos

Kakva su to pitanja.

Ma, kad je car pustio one bele spirale po plafonu, sve se razlilo, odbilo, osvetljeno kao da svirke nema, ubije osećaj vraćanjem u stvarnost. Rešenje je, naravno, skidanje cvikera i zatvaranje očiju. Onoliko opreme, a nema ko time da upravlja, gre'ota. Sad kontam zašto sam se onoliko oduševio osvetljenjem u "Monsunu", ono je praznik za oči pored ovakvih deč(i)jih bolesti.

Ja sam ih gledao samo u "Festu" onomad, ovo je bila bolja svirka. Prvo zbog zvuka, ovde ima prostora da se razmaše. A nije bilo ni onog visokofrekventnog probijanja karakterističnog za post rock (osim u jednom trenutku za koji je gitarista odgovoran). Pred svirku sam video setlistu i oduševio se izborom, jer su odustali od sviranja aktuelnih stvari uz dodatak starijih, baš su dobru kombinaciju napravili. Tri nove, tri sa Hymn, jedna sa FMP i jedna sa nekog od starijih albuma. Sat i 20, sat i po svirke - prošlo je neverovatno brzo. Što reče Karnisero, makar još pola sata. Odličan izbor diskova i ploča, majica, prelepih postera (kako sa prethodne, tako i sa ove turneje), pa posebna verzija ovoga i onoga... Nema zajebancije sa Japancima, ne sme da nema i da nestane za vreme turneje. Ne bih rekao da je bila slaba poseta, izgledalo je ok popunjeno, onako na pola, što je realna slika takve svirke kod nas. I daj da dovedu nekoga u "Božidarac" ko ume sa svetlom, onaj prostor je dušu dao za sve i svašta, a neko se setio da osvetljava ljude dok bend svira, van pameti.

Maro, srеćo moja. <3 Ponadao sam se početku na vreme nakon skorašnjeg pozitivnog iskustva, ali sam se previše ponadao. Triko moraju bolje da se uvežbaju, izbace vokal bubnjara koji nema veze ni sa čime i ne zvuči dobro ni sam po sebi, te srede da vokalno gostovanje bez reči bude na mestu, kad već nema šta da se pamti. Ono, potrudili su se oko projekcije, hteli da naprave ugođaj, ali mora prvo muzika da bude kako treba. Slowdive curi iz deonica, jedna upečatljiva deonica od A Place To Bury Strangers se pojavila u sredini seta. Neka se trude, valjda će biti nešto. Za Majmoon nema zamerki. Zvuk je bio dobar od početka, svetla i projekcije idu savršeno uz muziku (Neurosis recept - član benda koji se bavi samo time). Nisam upoznat sa diskografijom, pa ne mogu da komentarišem izbor pesama, ali je lepo teklo. Lagana svirka uz dve-tri zarazne bas deonice, solidno prošarano, svirka za sve pare. A dobio sam i nalepnicu.

Propustih Sinesteziju, mislim da mi nije žao. Ti su nula svoji, ali zbog količine pozitivne energije ne mogu ništa da im zamerim, šta znam. Zabavljaju se njih dvojica i lepo im je, lepo je i publici, ko ga jebe. Muzika je smaračka, gitara je odlična, Trajče se ceri. KKN odsviraše standardnu listu koja bi bila bolja kada bi konačno izbacili "Izlazim" sa iste. Još je sviraju na bis, taman da pokvare utisak. Oliver ponovo bez pilula i sa manje alkohola, navijamo za njega! Vokal mutnjikav, ne videh ko je bio za miksetom, pitam se da li je to problem sa "Božidarcem" ili se slučajno tako ređa. Atmosfera, lepe žene, družimo se, pozitiva, fin i kulturan svet, gled'o bi opet uvek.

Bilo je jasno da nešto neće biti u redu, samo sam se do dolaska na svirku pitao šta. Prvo, raspala "Danguba" kojoj je vrhunac dometa da dva puta nedeljno ima karaoke večeri i neke leve cover bendove, skroz neka YU rock atmosfera klinaca koji inače tu bleje, pa kao da pogledaju "neke Poljake" (tačan citat). Kako je taj klub upao u bilo kakvu priču dovođenja bendova, nije mi jasno. Ali mi je sada jasno kako to da sam tamo poslednji put bio na svirci 2012. godine. Drugo, što reče Uruk, nepostojanje FB eventa. Bend je objavljivao listu datuma, sa sve eventovima i samo "Danguba" nije imala svoj. Imaju sajt na kojem je stajalo da sviraju Thy Disease i ništa drugo. Vreme i cenu karte sam saznao tako što je neko drugi okačio informaciju na njihov zid. I tako smo mi došli sa ciljem da propustimo makar jednu od dve predgrupe (a izvorno ih je bilo tri) i shvatili da se ništa ne događa. Sve je kasnilo, neke tonske probe od pet minuta, pa blejanje od pola sata... dok nisu počeli Thy Disease, nismo znali ko je već svirao i da li je nešto što smo čuli spolja bila prva ili druga predgrupa, toliko vremena je bilo između svega (osim dva gostujuća benda). A onda, oni počeše da sviraju i mislim da nisu prešli pola sata. Korektno, malo previše namunjeno da bi se čule stvari koje su potrebne u takvom žanru, prštalo je dosta. Vokal suv i bezvezan, dobro bubnjanje. Ne ide mi taj navodni nihilizam sa konstantnim osmehom pevača i ubacivanjem "my friends" u svako obraćanje. Ne b' gled'o opet. Obscure Sphinx se brzo namestiše, svirali početak "Nastiez" za tonsku, ja se obradovah da će je svirati kasnije, je li. Intro sa novog albuma, jedna nova, jedna stara i jedna nova i kraj seta. Uzevši u obzir dužinu pesama, ispalo je između 30 i 40 minuta. Pevačica je delovala legitimno iznervirano, svakakvi znakovi su išli ka toncu koji do kraja nije mogao da joj namesti ni in-ear monitore ni visinu glasa u miksu. Naravno, odustala je od gestikulacije posle prve pesme. Da su sabili svirkom, atmosferom i rifovima - sabili su. Da je bilo prekratko - bilo je. Nisam znao šta se događa, ali je do kraja bilo očigledno da ima veze sa organizacijom. Dakle: da ne treba organizovati svirke u "Dangubi" - ne treba. Ćemo ih gledamo jednog lepog dana u dobroj organizaciji i na pravom mestu. Nino, usreći nas. A Zofia se malo ubuckila. <3

Vi niste svesni. Srećan praznik, šljame.

http://www.youtube.com/watch?v=-6ZDVSvc54o

http://www.youtube.com/watch?v=90ahfYmomXw

http://www.youtube.com/watch?v=63c8ES14x5g

Vudun ovamo, Vudun onamo.

Nikolas je uživo poljubio svakog člana koji je prošao kroz bend osim bubnjara, i to samo zato što nije zgodno.

Može, nakvasi se i natopi svačime i kreneš u akciju sa odgovorajućim alatima. Kao da hoćeš da odmrsiš kosu, samo na neki dvadeseti stepen.

Podsećam ekipu da je jeftinija karta još sutra.