O ukusima ne vredi raspravljati, i to je neoborivo. Problem je u tome što svoje preferencije u muzici predstavljaš kao merilo kvaliteta. Možda si loše sročio (kao što smo te pogrešno razumeli za Czrala), ostavljam otvorenu mogućnost.
Prvo, da se razumemo, 666 International jeste klasik i pominje se kao reper kada je u pitanju industrial black metal. To je njihov prvi zanimljiv album, jer su prethodnici bili manje-više standardni black, nikakvo ludilo, nikakav obrt, ništa. Satanic Art je bio mala najava toga, tako da se šlepa uz album, na neki način. Od tog trenutka (a možemo da računamo i preokret nakon prva dva albuma), koliko god se ekipa menjala, postojala je jedna karakteristika - svako izdanje je bilo nešto novo, ali se čulo koji bend svira. To je, za mene, element iznenađenja, možda Simon misli i na to.
Tebi smeta što je Czral neiskorišćen na 666 International, ali to je zapravo samo odraz toga što te "nisu pogodili" industrial bitovima i što si želeo da bend zvuči kao skupina ljudi, a ne sobni projekat. Očigledno je da je zamisao benda bila da sve zvuči neljudski, mehanički, hladno, izlomljeno - stoga, upotrebili su pravi alat. To je bio izbor. Ko kaže da Czral nije učestvovao u programiranju bitova? Bilo bi nezamislivo da nije imao ništa da kaže na tu temu i da nije imao ni trunku udela.
Onda, kažeš da Supervillain Outcast ima moderne i groovy rifove. Šta je u tome loše, osim što se tebi ne sviđa? To je promena između albuma koju sam spomenuo. Raširili su se na prethodniku, odlučili da pucaju na svedeniju formu na sledećem albumu. I uspeli su da budu drugačiji, a da zvuče prepoznatljivo. Czral je odradio nenormalan posao, mislim da je Vicotnik rekao da je to njegovo najbolje bubnjanje i da ima simbolike u tome što mu je bilo poslednje (ako sam nešto pobrkao, ispravite me). U svakom slučaju, u bukletu reizdanja postoji njegov predgovor i jasna posveta Czralu, kao i pohvala na račun istog. Nisi rekao da je i tu bio neiskorišćen, ali sam stekao takav utisak. Meni je jedan od simpatičnih fazona jači upliv tih istočnjačkih melodijica i skala, kao da je Vicotnik (kog je on tačno porekla, uopšte?) dao sebi oduška kroz muziku svog nasleđa. Što se tiče vokala, nisam nijednom to čuo kao da je u pitanju metalcore pevač na tezgi, ali razumem da te možda asocira na nešto i da ne možeš da se otrgneš, događalo mi se mnogo puta. Opet, rekao si i u recenziji da je album pojednostavljen, a nijednom nisi povukao paralelu između toga i vokala, valjda je logično da jedno vuče drugo.
Lepo napisana recenzija, naravno. Malo je kraća nego što sam očekivao nakon reči "sa detaljnim utiscima", nisi mi dao još materijala za razgovor. Možda sam i navikao da recenzije na blogovima budu značajno duže, često predugačke (zamka nedostatka ograničenja prostora), ko zna. Završne reči, tačnije, prva rečenica poslednjeg pasusa me zbunjuje i moram da postavim pitanje koje nisam hteo (pogotovo zato što retko može da se očekuje iskren odgovor, ako ne ide u korist): koliko si slušao DHG pre novog albuma? Znam da može da zvuči uvredljivo i elitistički, tr00bovski, ali daleko sam od svega toga, pa kontam da neće biti pogrešno shvaćeno.
