Lou

Za taj "nežniji" album mi je trebalo malo vremena da mi legne, ali je fantastičan - jednostavan i opuštajuć. Sa druge strane, "tvrđi" album je većim delom bezidejan, tj. vrti osrednje rifove sto godina bez postizanja neke atmosfere.

Sad uzeh da skidam ovaj split, pomislio sam da je na njemu ko zna šta, kad ono samo jedna nova pesma. "Way Through Woven Branches" je bila na poslednjem albumu kao bonus.

Mene Deliverance davi tokom većeg dela trajanja. Svaki mi je bolji od tog.

Možda nisu dovoljno veliki.

Kako to da se pesma ne nalazi na "Edits & B-Sides section", a u originalnoj verziji traje 02:15?

Malo se varaš, čini mi se da je bilo niz stepenice bine odmah posle svirke.

Ee, matematičaru...

Jesi li bio na koncertu ili imaš "izvor"? Bilo je mnogo vise ljudi. Uostalom, evo snimka, pa može da proceni onaj ko nije bio. http://www.youtube.com/watch?v=gYYQzHzlOBM&feature=player_embedded

A baš mi se poznanik iz Hrvatske žalio kako Dimmu Borgir "opet" neće doći. Nabrojah mu sve koncerte koji su se održali ili će se tek održati ove godine u Hrvatskoj, a on kaže "ali nema ništa zanimljivo". Razmaženi skot.

Čitaj: I am getting married this year, so my life has taken a new turn.

Čorba i ostala gerijatrija dobijaju po sat i po vremena, dok Ana Popović, koja energijom i kompozicijama šije većinu ovogodišnje postavke, dobija 45 minuta.

Obrćem Marțolea demo drugi put za redom, sada će i treći put, ovo je jebeno savršenstvo.

Svaka čast na jučerašnjoj svirci, što reče krchulj - nedostajalo mi je da odgledam kvalitetnu izvedbu. P.S. Mrki će mi objasniti gde se nalaze plave neonke koje ne mogu da se promaše.

Pa, bio je na prethodnoj strani već link, ako se ne varam.

Ma, julske vrućine još nisu stigle, svi to dobro znamo.

Samo se u black i doom metalu toliko tripuju sa vinilom, valjda im se diže na crne krugove sa rupom u sredini. Meni sva ta elitistička sranja opako idu na kurac.

Pročitah blog. Svaka ti je na mestu.

"Emocean" imam odavno u ovoj verziji, samo pod imenom "eMOTION", a drago mi je da čujem "Berček".

Muahahahaha! Šalu na stranu, zaista je degenski ići tako okolo... Još je opako zategnuto.

Haha, to sam i ja pomislio. Odavno nisam video onoliku publiku ispred SKC-a i drago mi je što je koncert bio tako dobro posećen. Dakle... kasnilo je sve to dva i po sata, malo sam počeo da pizdim, jer sam znao da je bend stigao prethodnog popodneva, te sam se, je li, pitao šta su radili do sada... Tek posle je Skin pojasnila da je oprema stigla bukvalno pola sata pred nastup. Samo sam jednom pre ovoga bio na koncertu u bašti SKC-a i sećam se da je dobro rešenje za ulazak bio onaj drugi ulaz, kuda idu kola. Ono miljenje i guranje kroz kapiju ne deluje previše efikasno. Kiša je pala i smorila me na kratko, pokisoh opako, ali kada sam skontao čija je bas gitara nakon što ju je onaj lik po dvadeseti put izneo na binu da proveri, srce mi je bilo puno. I konačno je krenuo intro oko 22:30 i to je bilo to... Bend ulazi, Ejs počinje sa gitarom i nastaje ludnica. Skin ulazi kao vanzemaljac (što i jeste) i skida kapuljaču na refrenu, ako se ne varam, gledajući nas onim svojim ludačkim pogledom. To je bilo to - jebeš kišu, jebeš mokre patike, Skunk Anansie, bend koji nisam mislio da će ikada ponovo svirati je svirao u Beogradu. Sve pesme fantastične osim "My Ugly Boy" za koju su valjda svi shvatili do sada da je prerađena "We Love Your Apathy", Skin peva bolje nego u devedesetim, sa više fokusa i mnogo manje gubljenja daha i dužine note pri silnom skakanju i trčanju. I to je upravo ono što odvaja žito od kukolja - svirka može da bude precizna, energična i savršena, ali frontman (frontwoman u ovom slučaju) sa harizmom to diže na viši nivo izvedbe i zabave. Za ostatak ekipe se može reći da su manje-više statični, ali zar je neko gledao njih trojicu pored Skin koja gleda u nas, pruža mikrofon ka publici i skače u istu? (Ovde ću spomenuti da je onaj drugi put skočila leđima pravo na mene) Bas se čuo taman kako treba na mestima gde Kas izvodi svoje funky delove i harmonike, bilo je zadovoljstvo gledati ga kako rastura, pogotovo nakon što videh da je pri kraju jedne pesme levom rukom otkinuo komad kože sa desnog dlana kojim je prethodno pošteno lupao po žicama. Miks je bio bez greške i sve se lepo čulo, možda je bubanj bio malo glasniji, ali može biti i da je to do mesta na kojem sam stajao. Malo razočarenje je činjenica da nisu izašli na drugi bis da sviraju "Secretly", jer mi je to jedna od njihovih omiljenih pesama, ali pored onakvog seta, to je sitnica (ionako bi neka budala pokušala da peva i da mi para uši svojim vriskanjem/dranjem). Otišao sam na autobus mokar i prljav, sa natopljenim svim stvarima u džepovima, šljapkavim patikama i farmerkama belim do kolena od skakanja po bari. Ali ovo je ono što očekujem od koncerta. Tako se to radi. Zadovoljan sam 99%, jer nije bilo "Secretly". A kiša... Ma, koja kiša?

Ako ćemo tako, nedostaje i "We Dont Need Who You Think You Are". Drugarica je načula da će se svirati i neke pesme koje se retko sviraju, jer su prvi put ovde i tako to... Ne znam koliko ima istine u tome, ali videćemo već. Još samo dva sata.

Nema na čemu, mislio sam da pitaš više u smislu da li će se poštovati satnica i tako to, budući da je vreme početka rečeno u prvom postu.

Karta kaže 20:00.

Ma, iz dana u dan sam razmišljao da li će biti lepo vreme i pratio prognozu koja je iz dana u dan bila sve bolja za ponedeljak. I kada videh kišu danas, pomisih "do kurca". Ali eto, samo pola sata nakon mog posta ovde greje Sunce, a beton se već osušio. Samo da mi slučajno ne utišaju Kesa i mogu da mrem.

Jeb'o ja sam sebe što sam se ponadao da su šupci iz RHMZ-a pogodili prognozu. Jel' se premešta u veliku salu?