Lou

Mislio sam da je dečko na tragu nečega kada je krenuo o starim bendovima, ali onda se ispromašivao k'o zmaj.

Samo Enslaved, mislio sam da sam to otkucao. Ova dva ispadaju, jer mi ne leže, ali to je do mene, znaš da nisam veliki ljubitelj thrasha.

Znaš ti na šta mislim.

Da, na Vilosophe se najviše čuje kroz sve pesme, pogotovo na tom delu. Ima trenutaka gde izvuče to njegovo polumašenje nota kao da je on izmislio foru. Prija mi da čujem, jer se pevač ne trudi da zvuči kao Ozi, nego samo vuče prizvuk kada je u višem registru. A na novom me oduševljava koliko je otišao u dublje i lagano pevanje (u kombinaciji sa starim stilom), mekan bariton uvek prija. Skidam Gazpacho danas, a jesi li ti preslušao To Be Kind?

Gledam posterče i ne znam čemu mogu da se radujem. Najave albuma koji izlaze za Nuclear Blast, vidim i zanemarim.

Ovo je i moj stav. Nebitna je ova Čarlijeva o pravljenju grešaka, nisam čuo da se izvinio kada je napravio grešku. Ko ga jebe. Inače, znam nekoga ko je imao vremena da upozna Mitu devedesetih, glavni utisak je da je neviđeni egoista i da je obožavao kada ga klinke presretnu na ulici, tako ta sranja... Simbol koji su koristiil kao Block Out i koji će sada, izgleda, da provlače je direktan Mitin alter-ego i to mi je skroz smešno, kada uzmemo da sada postoji Nikola Vranjković bend i bend koji se, praktično rečeno, zove po Miti. Čiji li je veći?

Ti ih još nisi prežalio, jer ti se svideo Abrahadabra, pa je sećanje sveže.

Okrobe, nije ti to taj Arioch, nego ovaj. A, vala, nije ni radio produkciju tu, nego miks.

iMA LI I TAMO TORTI

DA DA

BAKLJAVA

PA JAAAOOOOO

Nisam siguran da li si ovime nadmašio Šinigamija sa četr'es'pet stepeni sablje od svetla.

Nisam slušao ova dva, ali zato http://www.youtube.com/watch?v=bfkGc_Ky7x8

Pad u beskonačni karfiol.

Meni je nikakva. Početak zvuči kao da kopiraju nekoga ko kopira njih petnaestak godina kasnije, vokalne melodije kao da su drpili od Anneke, neki pseudotragičan tekst, čini mi se... Ima svuda toga, ali Seth stalno ima istu kompoziciju, iste odnose i kada to sastaviš uz prepoznatljiv stil, ispadne jednolično. Paradise Lost imaju šest zaređanih izdanja sa njegovim omotom, sve skoro identično. Figura u centru ili dve nasuprot jedna drugoj, skoro bez dubine prostora. Imao je pre i drugačije, ali sada ide samo na ovo i postalo je dosadno. Valnoir još uvek radi svakakve omote i šeta između različitih tehnika i kombinacija boja.

http://www.youtube.com/watch?v=_lxTZ43_kmk

Vrisak na 0:48. <3 I Toma Ratnik trenutak na 01:47.

Treba to navežbati i zapamtiti, jebo te.

To je to.

Nema nigde na netu ni pouzdanih tekstova za prethodna dva albuma, valjda ih ne štampaju, nego ljudi zapišu šta čuju i okače. Ću javim kada budem bio kupio sve zajdno jednog lepog dana. Meni uz Swans i Kayo Dot. Albumi su zaista dobri i posebni, pa još od ekipa koje se već godinama bave muzikom i sada nastupaju zrelo i sa još ideja. Jesi li izvalio prizvuk Ozijevog glasa u "Name The Serpent", kada razvuče poslednje dve reči refrena - "I want to walk with you tonight"? Oduševilo me je kada sam skontao, ima i na drugim mestima malo te crte, ali ovde je kao ubodeno. Nisam slušao ovogodišnji Gazpacho, ali se sećam da nisam ni prethodni, tu je negde u DL folderu. Slušam samo reči hvale, a nikako da se posvetim tome i vidim o čemu se radi. I koliko je dobra "Free As In Free To Leave", ne bi se Massive Attack postideli da je imaju na albumu.

Nisam stigao da preslušam, baciću uvo. Meni je, npr. očigledan uticaj na DSO kada krenu akordi da zvone, a bubnjevi se razlete na sve strane. Kao i na "Library Subterranean", mada tu jeste podeljeno između toga i King Crimson fazona, rekao bih.