Lou

Imam istu reakciju na novu pesmu kao kada su pustili singl sa OOUITK... Ništa novo. Stoji ona, ali znam svaki deo unapred, sve smo to čuli. Možda će album biti bolji, i od singla i od prethodnika.

Nisam slušao nove pesme, osim jedared ovu uživo, čekam da uzađe album. Fogerty bez sumnje izvlači sve, ali ima jebački jak glas, to je grlo i po. Nadam se da na albumu nije preko muzike kao što je bio uživo, ne bi trebalo, a ne bi ni bilo lepo. Pri tome, ima nešto folk prizvuka u vibratu, meni je bilo sjajno da čujem to na starim pesmama, ne znam kako će zvučati na Pure.

Razmišljao sam i o tome... "Da li bi ovako bilo da ih gledam u ISD periodu?" Jok, a-a, nikako, makar bi imali relativno prošaranu listu.

DAN PRVI Neurosis Svirali su dve stvari sa predstojećeg albuma koje su mi uživo dosadnije od stvari sa prethodnog, a odatle su izabrali jednu. Nešto mi je ovde nedostajalo, i to nije bilo samo još vremena i još starih pesama. Momci su delovali malo neusvirano; iako nije bilo grešaka, nije sve bilo na mestu. Solidno, ali slabo u poređenju sa ondašnjim koncertom u Zagrebu, bez obzira na razlike između samostalnog i festivalskog nastupa. Mastodon Jeb'o mater, taman sam ih pohvalio prošle godine u Zagrebu za pevanje, a oni opet falširaju za sve pare, čak ni Troj nije izvlačio situaciju. Nula truda. Jeb'o mater. DAN DRUGI Perfecitizen U prolazu ka hrani, zastah malo da overim žurku koju su napravili, svaka im čast za prašenje pre podneva i onakvu atmosferu u publici, kakva god im muzika bila (a bila je loša). Nikad lepši circle pit, a u sredini momak na ramenima drži osobu obučenu u ružičasto odelo jednoroga koja mlati i uživa za sve pare. Mentalitet Obscene Extreme festivala, divota. Obscura Slušah iz daljine, momci lepo razvezu pesmu, a onda prekinu tok razvezivanjem tehnikalije i nepotrebnog izdrkavanja. Dobar zvuk, sve na nivou, osim tih drndanja, kao u studiju, u suštini. Aborted U jednom trenutku, kurcobolja overavanja „kultnih“ bendova postane jaka i kaže „Ostani u šatoru“. Svejedno, zvuk je bio dobar dovoljno da mogu da kažem da sam ispratio, jer sam posle uvodnog akorda obratio pažnju na to šta se još zanimljivo svira. Bubnjar je imao neke neljudske trenutke sa duplom. Sledi preslušavanje albuma sa uvodnom pesmom. Ihsahn BOG Čak i sa zagubljenom opremom (Leprous su mu zajmili dobar deo), uživo ubija. Nisam slušao album dok se nisam vratio sa festivala, tako da sam se prijatno iznenadio rokerskim rifovima. Nova mlađana ekipa, mada nije toliko koliko neki insistiraju (bacih pogled na arhive, je li), momci su negde u rasponu 25-30, iako onaj gitarista izgleda kao da je juče izvadio ličnu kartu. Beše lepe energije između Išana i njih, pogotovo u interakciji sa pomenutim gitaristom, zabavljaju se, milina gledati. Niđe basiste nije bilo, ako je klavijaturista svirao bas linije na jednoj strani dok je bacao akcente i pozadinske kerefeke na drugoj, nije se čulo. Jedini minus je bila ona power ballad stvar. Immolation Razmahao se Vinja onom gitarom za obojicu, bilo je drugačije iskustvo videti i čuti ih sa samo jednom śekirom. Prošarana lista, jedna nova pesma, zvučala mi je kao bilo šta sa Kingdom Of Conspiracy, dakle nezanimljivo i generično. Kažem, drugačije iskustvo, malo i zanimljivo, ali opet – treba ta gitara… Gojira Tri stvari sa novog albuma, jedna sa prethodnog i tu je kraj žalbama. Raznijela. Ministry Nesam gledao sve, ali tradicija im nalaže da ubiju uživo, te su tako i postupili. Cenim da onako fino krljanje uvek može da privuče novu publiku. Mono Nasuprot onome na šta su nas navikli, iskombinovali su pesme sa više od prethodna dva albuma, što je i logično sa obzirom na to da je u pitanju festivalski nastup i da su prethodna dva albuma zapravo bila jedan dupli. Retko koji bend može da izazove onakav osećaj posle samo dve-tri note prve pesme, da uvede publiku i drži ih u svom svetu do kraja. Šteta što su dobili “samo” 55min, prošlo je kao pola sata. Perturbator Čuh petnaestak minuta u prolazu, ono je priručnik o tome kako metalac zamišlja elektronsku muziku, suva tuga. DAN TREĆI Voivod Prvi susret sa tihom gitarom na jednoj od glavnih bina. Bez staraca nema udaraca, ono je bio nastup koji puca od energije. Textures Mnogo, bre, dosadno. Dosta sam hajpa video oko njih poslednjih nekoliko godina, kad ono - cvrc. Nešto se ovde dogodilo, te je Grave premešten na Metalgate binu u kasnijem terminu, a Blues For The Redsun na jednu od glavnih, tako da je bilo kasno da jurim tamo zarad preostalih dvadeset minuta nastupa. Ono što se čulo dole u kampu i na putu ka istom je bilo masivno. In The Woods… Neki bendovi ne zaslužuju da sviraju dok ima prirodne svetlosti. Neki ne zaslužuju da budu ugurani na malu binu. Ovo je bio jedan od bendova koje sam najviše želeo da vidim na ovogodišnjem festivalu i, ruku na srce, nisam dobio sve što sam priželjkivao. Uz onakvu muziku jednostavno mora da postoji vizuelni identitet benda, a isti je ovde bio ravan nuli. Basista baca rogove u više navrata, stvar koja veze nema sa bendom. Fogarti isprobava mikrofon, fura kačket i izgleda kao da je došao da instalira kablovsku, a onda zapeva prva dva stiha stvari “Yearning The Seeds Of A New Dimension” sa toliko snage i sigurnosti da je ostavio publiku u čudu i zaslužio opasan aplauz. “Fair enough”, kaže majstor, sviđa mu se kako zvuči u monitoru, retko šta tako skromno sam video na bini. Sviraše dve stvari sa prvog albuma, jednu sa drugog i jednu sa predstojećeg albuma. Sve je zvučalo kako treba, osim Fogartija koji je bio iznad svega ostalog u miksu, čovek jednostavno ima prejako grlo i morao bi da bude utišan. Jeza koju sam osetio prilikom početka nastupa polaaaako jenjava do kraja svirke, jer nedostaje ono što me je svojevremeno privuklo bendu – magija. Sama muzika je dovoljna kod kuće na zvučnicima, u sluškama na ulici i tako to, ali uživo mora da bude još nečega. Uživao sam i spokojan sam što mogu da kažem da sam ih video, ali to nije bilo to. Osim toga, 40min? Pff. Budući da su kasnili petnaestak minuta, nisam dugo čekao na Year Of No Light Da, Metalgate sam od tog trenutka zvao “Debemur Morti bina”. Sabijanje i preciznost koja retko kada može da se vidi kod ovako spore muzike. Tri gitare, bubnjar, klavijaturista koji sa vremena na vreme sedne za drugi set bubnjeva i basista koji, dok ovaj udara po opnama, upada na iste te klavijature. Ključna reč je preciznost i uvežbanost. Kako bi drugačije odsvirali dvadesetominutnu pesmu bez greške? Težina, težina, težina. Moonspell Sada je već pao mrak, jer eto još jednog benda koji ne zaslužuje da svira tek tako, dok Sunce ne zađe. I opet problem sa gitarom, utišana je do nivoa pozadinskog zvuka i nije se ni trunku mrdnula odatle do kraja nastupa. Počeli su sa dve nove pesme, nastavili sa „Night Eternal“, presekli sa „Awake“ i još jednom novom, a onda su napravili poseban osvrt na Irreligious, imaju i oni dvadesetogodišnjicu, što je Fernando pomenuo. Do kraja nastupa, samo to i Wolfheart, ja nikad srećniji. Još je i Mesec izlazio sa leve strane bine dok su svirali, šta reći. Satyricon Koja masa, sunce ti. „This is Armageddon!“ i kreću rifovi. Početna euforija se meša sa zbunjenošću, jer ovog puta postoji drugačiji problem sa gitarom – odvrnuli su gain i time ubili sitnice na gitari do te mere da sam neko vreme tripovao da gitarista maši. Iskreno, još uvek nisam siguran. Satyr je neđe svirao gitaru, neđe nije i bio utišan u odnosu na kolegu. Činele, što reče ljubičasti drugar, zakopane negde iza bine. Takođe, još uvek se pitam čemu izmena redosleda pesama. Lagano se povukla paralela sa Metallica-om na Ušću, buljuk ljudi je tu bio da bi mogli da pričaju o tome, jer nema 'leba da ona nepokretna publika zna više od pesama uz koje su divljali na kraju nastupa. A da, Satyr otpoče priču o tome kako je ovo posebna prilika i kako mu je drago što svira stari album, jer mnogim ljudima znači i jer se pokazao toliko uticajan za scenu, bukvalno priča iz srca koliko je srećan što još uvek svira u životu, kad neko blizu njega upade sa doskočicom, a on na keca „When I talk, I talk, ok?“ Zajeban, a pristojan, opasna pojava na bini, prava rock zvezda. Monarch U 01:50, naravno, kada samo najposvećenijim pokloniteljima sporog zvuka pada na pamet da dolaze na Metalgate binu. Šta reći? Bilo je sporo, bilo je masno, sada imaju i drugu gitaru na bini, a bubnjar pred nastup odvrće ona sranja sa činela da bi mogla da maksimalno zvone. Imbecilno spori delovi, jebački rifovi, plavušica vrišti i zavija kao kombinacija veštice i sirene. Još jedna pobeda Francuza. Taman za pred spavanje. DAN ČETVRTI Omnium Gatherum Zvuk je bio odličan (izgleda da su bendovi to redovno postizali na Metalgate bini), publike je bilo, sve je to tu, samo su pesme ravne i nezanimljive, mnogo generički je sve to. Finsko smeće, jeb' ga. Lightning Bolt Otkriće festivala. Skoro nepomičan basista koji vozi li vozi rifove i zajebancije i imbecilno sulud bubnjar koji nastupa sa maskom u koju je ugrađen mikrofon. Nestvarno je bilo gledati sa koliko energije udara i čuti kako sve to zapravo zvuči uvežbano, uprkos haotičnoj prirodi muzike i masti koja lije iz opreme, u pitanju je noise rock na samom vrhuncu. U jednom trenutku kreće zabadanje od rifa, a neko pred binom diže onaj dildo/vodeni pištolj i demonstrativnim pokretom ga nabija pravo u plastičnu čašu. Obscene Extreme trenutak, part 2. Metalgate je najbolja bina. Insomnium Trk sa male bine na veliku, kad ono – ne čuje se solo gitara. U jednom trenutku izbija kako treba, pa se skroz gubi i nastavlja opasno tiho do kraja nastupa. Tonce da izbace iz esnafa, zauvek. Sviraše pet pesama sa pretposlednjeg albuma, koliko ispratih, ostatak su manje-više prošarali, ali su mogli i bolje, nisu me kupili. Crče ritam gitara u jednom trenutku, a oni mukice nemaju rezervnu, nego ovaj ode iza na opravku za vreme pesme, naravno... zamislite kako zvuči bend sa pola gitare. Krajnje neprofesionalan potez, ali ko zna šta se sve izdogađalo i kako putuju. Opet, jebeno je nastupati dok Sunce još uvek žeže, nikako ne ide uz ovakvu muziku. Tokom čitavog festivala mi je na pameti bio Satyricon na Ušću, to je taj ubica tripa. Behemoth Sviraše ceo poslednji album, dakle, smorih se. Još onako uzbuđen i ubrzan, jer čujem „Blow Your Trumpets Gabriel” dok sam na putu ka ulazu, kažem „Dobro je, prvo sviraju kršine sa spotova”. Ubaciše tri starije stvari za kraj, baš se vidi da ih mrzi da navežbavaju - Nergala pogotovo, još uvek ne ume da odsvira sopstvenu solažu na „Conquer All”, dvanaest godina kasnije. To je bio jedini trenutak da je neka solaža izašla kako treba. Jesam li spomenuo da je solo gitara bila utišana? Jadan Seth, godinama ga muštraju kao session člana, piše im solaže, ide na turneje i na kraju se ne čuje, jebem ti život. Bilo je lepo, bilo je teatralno, ali sam imao osećaj kao da gledam Dimmu Borgir u 2016. godini, pa još slabije. Wolfbrigade Pojačani kao nenormalni, sve pršti na Metalgate bini, šatra prepuna publike, rifovi se uglavnom ili naziru ili postanu jasni kada upadne melodičniji deo, ali nekako je bilo dobro. Odvrnuše oni te pedale na deset, ali ne može uživo kao u studiju, jebem li ga. Kratak i efektan nastup, sve u svemu, uz komentar da majstor za svetlo zaslužuje duplo, koliko god da ga sada plaćaju. Sjajno je izgledalo. Mrla „More hat than cattle”, kažu Ameri. „Tresla se gora, rodio se miš” bi bio naš ekvivalent, otpilike. Deluje to lepo, zvuk je čist, svetla su na mestu, ali nema mesa, nema supstance. Nije problem u ponavljanju, problem je u tome što nema šta da se ponavlja. Naravno, gomila ljudi prati, hype čini svoje. Ufomammut Verovatno nastup festivala za mene. Koliko sam izgubio otkazivanjem Electric Wizard-a, toliko sam (neočekivano) dobio ovom zamenom. Rif za rifom za rifom za rifom, samo udaranje i sabijanje, negde u neodređenom prostoru između benda i publike. Sinhronizovan pokret publike na prvom rifu je bio prizor i po, nema tu da neko ide samo glavom, drugi iz ramena, a treći da đuska – ono je bilo kolektivno padanje u stonerski trans, iz leđa. Jedina „greška“ je bila to što basista u jednom trenutku nije uključio baš sve distorzije i overdrive-ove koje je hteo, pa sam mu uhvatio užurban pokret nogom tri sekunde nakon ulaska u glavni rif. Bas je već zvučao masno, ovako se zvukom urezivao u glavu. Dovoljno za zamerku? Jok. Pedesetak minuta je prošlo kao pola sata i poslužilo kao fantastična završnica festivala za mene. Pozdrav za ekipu, znate ko ste, lepo smo se družili. Pozdrav i za ljude istančanog muzičkog ukusa koji su birali albume za putovanje, zaređali su se Crack The Skye, Blackwater Park i Written In Waters, tim redosledom i bez prekida, kakav kombo. Sledeće godine ide nadoknada EW-a i još jedna dvadesetogodišnjica. Sigurno ima grešaka u kucanju, tako da ću editovati jedno pet puta dok ne budem postigao zadovoljavajući izgled.

Malo je promenjen raspored, Gojira i Leprous se više ne poklapaju. Još kada bi sredili situaciju sa Mastodon-om i Shining-om... Inače, novac uplaćen na narukvicu neće moći da se refundira ako se prethodno ne registrujete online, u slučaju da je nekome promaklo.

Da li ima nekoga ko ide iz Hrvatske na ovo?

#freethenipple

Pozdrav za Stoleta povratnika! Da te ponovo gledamo na nauci i preporukama.

E, jesi metalac.

Naravno da ne bi, nema to nikakve veze sa pretprodajom. Nema publike i to je to, možemo da vrtimo istu priču.

Voivode, da te utešim, nije počelo na vreme. North su bili ok, ali su malo odužili ili se meni ne dopada da toliko vuku rifove koji zabadaju bez malo jasnijeg gruva. Rosetta - još jednom su ubili na mestu, izvedbom i zvukom. Pevač se i dalje loži da će publika da peva sa njim. Roba je bila malo raznovrsnija nego prošli put, ali nije bilo starijih albuma. Poseta bedna, standardno.

Baš baš.

Skoro baš za tebe, a baš baš za mene?

Brkaš malo.

Uuu, ljubim te.

THE LINE-UP IS COMPLETE! The final five bands to close our line-up are funeral doom BLUES FOR THE REDSUN, wild bandit thrash CATASTROFY, prog metalcore FOX TERRITORY, noisy down-tempo post metal NOD NOD (well they go way beyond the genre limits) and promising post-hardcore electronica THE TRUTH IS OUT THERE. Sadly final change to the line-up is HOLY MOSES replacing WHIPLASH, who cancelled all of their European appearances. Govnjiv update, ranije su čuvali nešto posebno za kraj.

Šta je dadaistu?

Kakav li je bio Tadić, njegova je otišla u manastir... EDIT: Možda konta da oni mogu svakoga da sakriju.

Odlična dijagnostika stručnjaka, nema šta.

Blagošmajci.

Opasan skup bendova beše ove godine, mnogo su se lepo uklopili. Vreme je bilo taman, kiša nije bila prognozirana i nije se pojavila. Ozvučenje je imalo probijanje od dve sekunde u toku prve večeri i to je bilo to što se tiče zamerki na zvuk. Posetioci standardno prijateljski nastrojeni, sendviči standardno dobri (neka se javi neko ko je probao pasulj), pivo standardno Zaječarsko. Prvi dan Feedbacker "Thank you very much, we are first time here. Also, this is out first gig." Dobra prva svirka, njih dvoje su to krunisali simpatičnim pobedničkim pljeskom ruku preko bubnjeva. Drugi najslabiji nastup festivala, a opet, sasvim ok uvod u veče. VVVLV Ubistveno, kao i prošli put. Krljanje u kojem se mešaju doom, crust i black metal deonice sa poganim vrištanjem. Torn From Earth Ovo sam čekao. Post metal, masivan zvuk, izgradnja rifa, još jedan bend sa jakom atmosferom. Ljudima koji ih nisu ranije slušali sam uporno ponavljao (verovatno i dosadio) kako će biti sjajno i bilo je. Izveli smo ih na bis. Momci su izuzetno fini, tako su se pokazali i pre dve godine i sada; sva trojica se zahvaljuju i skoro klanjaju kada neko kupi disk. Bili su i tada zainteresovani da sviraju u Beogradu, našli su kasnije Uruka i mene zarad upućivanja na organizatore, ali izgleda da niko nije bio rad da ih dovede. Tauusk Gitara sa mnoštvom pedala i efekata i bubanj u službi drone/doom završetka večeri. Gitarista ima odlične deonice i gradnju, sve dok ne dođe do trenutka u kojem kao da se pogubi sa pogrešnim izborom sledećeg rifa, pa mora da se blago iskobelja. Dogodilo se dva puta, što opasno kvari tok ovakvog izvođenja, ali ukupan utisak je pozitivan. Bilo je najviše pola sata kašnjenja. Drugi dan Teeth Of Divine Propustih, ali čuh malo iz daljine, delovalo je kao dobar drone, što je i bio utisak onih koji su prisustvovali nastupu. Topographer Pomenuti najgori nastup festivala. Gitarista Tauusk-a se sa kolegom zanima sintovima, potovima i loopovima. Bila je jedna sasvim dobra deonica, trajala ni minut, te su se vratili ne baš uspešnom konceptu koji navode u opisu svog albuma na Bandcamp-u - "An experiment in randomness, everything being sequenced by the Turing Machine." Pozadinska buka, ponajviše, na žalost. Autumn Acid Još post metal zvuka. Precizna mlada četvorka sa zanimljivim aranžerskim rešenjima, ne bih pretpostavio da sviraju tako nešto na osnovu imena benda. Jaka atmosfera sa vajbom Oceanic-a, ljudi su se pogubili kao na prošlovečernjim TFE. Dead Elephant Počeli su čudno i nekako neodređeno, završili jako i slavno. Najpribližniji opis je usporeni black'n'roll u spuštenom štimu. Visoke frekvencije su zanemarene, sve je u basovima i srednjem registru dok rifovi zakucavaju, a derač prosipa dušu. Mini zajeb je bio u tome što su za kraj ostavili veoma jaku stvar, a mi ih izveli na bis - nije izvodljivo nastaviti na istom nivou. Fields Of Locust Povratak na post metal, ovog puta sa značajno dužim pesmama i drugačijom atmosferom u odnosu na prethodnike. Svirka je potrajala, a kada su najavili poslednju pesmu, niko nije pretpostavio da je najduža u repertoaru. Kao što su mi TFE bili bend prve večeri, ovi su (uz DE) briljirali druge. Snøgg Ovo je bolje zvučalo na snimku, nego uživo. Ne zbog samog zvuka, nego zbog načina izvođenja, čini mi se. Gitarista/vokalista/laptopista je dugo svirao svaki rif, ali bez posebne povezanosti u mnogim slučajevima, kao da su stvari sa albuma uprošćene i svedene. Čisto pevanje (pojanje) na jednoj pesmi je zvučalo traljavo, a pri kraju savršeno odrađeno, mora da je nešto bilo podešeno u međuvremenu. Bubnjar ga prati kao da ponavlja nakucane deonice, izuzetno jednostavno i monotono. Laptop je tu bio za sintove koji prate pesme i semplove koji idu pre istih (drugopomenuti se nisu najbolje uklopili, po mom mišljenju). I oni su nas počastili dugom pesmom za kraj, bilo je tu makar deset minuta u kojem je pola rifova bilo idealno za zatvaranje nastupa, a onda bi usledio još jedan dobar i još jedan i tako do kraja, blago antiklimaktično. Utisak je da bi sve verovatno bilo bolje sa više članova na bini. Ove večeri je bilo većeg kašnjenja (delom zbog dugih nastupa i vraćanja na bis), te se sve završilo oko 01:45, umesto oko ponoći, kada je bilo planirano. Vreme nas je poslužilo, tako da nije bio problem ostati do kraja. Ostalo Majice su rasprodate, svaka čast na dizajnu i svaka čast odanim posetiocima (to su sve već poznata lica, uz pridošlice kojih ima svake godine). Bolesni u noge ponovo preskočiše uspon na Rtanj i ponovo ostaviše to za sledeću godinu. Ove godine ne beše policije da nas pozdravi. Planinarski dom je u sve gorem stanju, kao i samo naselje. 2012. godine su postojale dve prodavnice, hotel i restoran, 2014. godina je bila bez jedne od prodavnica, 2015. bez obe, a sada nema ničega. Sredovečni meštanin koji nas je odvezao do autobuske stanice je rekao "čekaonica smrti". Velika šteta. Malo neobično beše ne videti nikoga iz Hazarder-a na festivalu. Ko ne dođe, pokajao se.

I ja sam se cele večeri pitao šta je sa zvukom, jer se "Elektropionir" pokazao kao mesto u kojem bendovi mogu odlično da zvuče. No, nije bilo neslušljivo. TCC - dobra svirka, set je bio standardan (sudeći po prethodnim nastupima kojima sam prisustvovao); nisam znao/zaboravio sam da ste ostali bez pevačice, pa sam bio iznenađen kada sam je video kraj šanka dok su ostale tri bile na bini, a tako sam se iznenadio i kada se priključila ; jedna od te tri iz svirke u svirku peva ravno i maši neke stvari, nisam samo ja primetio. Threesome - jaka i energična svirka koja je nekako ostala bez početne atmosfere nakon polovine nastupa; ekipa razbija uvežbanošću, bubnjarka zamahuje i udara kao da svira u Electric Wizard-u, a baš nakon što sam to i rekao je morala da zameni doboš. Dirty Fuse - dao sam im malo više šanse nego Voivod i slušao do polovine druge pesme, jednostavno su bili mrtvi, videlo se da umeju da sviraju i da je sve na mestu, ali je energija benda bila nula, delovalo je kao da se pretvaraju da im je zabavno.