Lou

I ja sam prekaljeni pederaš.

Meni manje-više zuji u ušima posle svake svirke, bitno je da ne potraje do ujutru. A nije. Dakle, svirka uspešna, meni bilo lepo. Sabbath iznad svega.

Nisam ni puštao ovu sa YT-a, pa nisam primetio, slušao sam baš sa tvog linka, nego htedoh da olakšam i embedujem.

05.03.2021. Simon i Sarma, naravno, ne razumeju.

Datum za novi album je 13.05., trebalo bi uskoro da procuri.

Pola-pola za mene. Opet, sve je to studijsko pevanje i peglanje, što se mene tiče, ali ću pružiti šansu.

Pesma je mlaka, omot je... nisam siguran. Zapravo, nije ni pesma toliko loša koliko je refren baš govnjiv.

Veruješ li da nisam imao volje da preslušam to? Valjda me je poslednji album na kraju smorio, možda sam se nečega i zasitio u jednom trenutku. Što se tiče Nika, prva pomisao mi je njegov glas uživo, zato tako kažem.

Stoji, stoji. Overio sam ja više njenih obrada, zato pričam ovako. Deni ili ne, ne oduševljava me.

Promo fotka > pesma > omot albuma Prvo ima neki šmek nedokučive atmosfere, dubine, nepoznatog. Oklop je nemoguće dobar. Drugo je isprva malo navrat-nanos, ali ide kako treba. Onaj barokni trenutak u sredini je bio neočekivan užitak, šteta što su tako loše prešli na sledeću deonicu. Treće je default Sethov rad, čak malo ispod njegovog standarda. Pominjao je neki do sada neviđeni mrak, toga ovde nema; i neka bude da je simbolika zajebanija nego što ja kontam, ali omot je vizuelno razočaravajuć.

Moja leva ruka ispod tvog desnog ramena =

Uvek preskačem to "gledaćete", da ne kvarim sebi ugođaj. I ova plavojka bi mogla nekada da dobije ulogu u kojoj nije glupa ili naivna ili kombinacija toga. Druga, treća, četvrta - sa onom stalnom napetošću i zajebanom situacijom, su nenadmašne.

Ovu sam zapazio ranije, iskače na sve strane kada tražiš bubnjarske obrade, valjda se lože ljudi na nju, šta li. Meni nigde nema dovoljno energije, samo se smejulji, što kažeš.

Ono, ko se jednom opeče... Ne govorim protiv Nina, jer je jasno da se trudi, samo bi trebalo da iskulira sa takvim najavama, ako nije siguran posao. Za Neurosis mi je bilo jasno da nema 'leba od toga, jednostavno ne bi štimalo.

Prva epizoda mlaka, druga je uhvatila zalet, treća i četvrta nam pruža Henka kojeg već znamo napamet i to je glavni problem. Iste situacije sa drugim ljudima, zamaskirano pričom o sinu. Donekle zabavno, ali suštinski već prežvakano. Kakvo li prosvetljenje čeka Henka na kraju sezone, ako ga i čeka...

Ja vas lepo savetovah da ništa ne iščekujete od Resetor najava. Dok ne vidim karte u prodaji, koncert ne postoji.

Svaki sporiji deo, svaki akcenat, svaki veći akord je njegov. Samo par trenutaka je u OAC fazonu, a i to se izgubi među ostatkom. Što se tiče onoga "kraljevi kurcobolje", verovatno sve to Necrobutcher radi. Bavi se menadžmentom k'o što se bavi basom.

Pršti Anathema na novim stvarima.

A jes' bezveze nova pesma. Duhom nalik nečemu što bi thrash bend iz osamdesetih svirao na prelazu milenijuma, kada su svi pokušavali da eksperimentišu - samo što je jalovo.

Abecedni red je učinio svoje.

2014. godina, prvi kvartal.

Ima još vremena do 2021.

A gde je juče bilo stonera, u dva rifa TotS-a? Jastreb su mi prijali, sa sintisajzerom zvuče bolje nego ranije kao suva trojka. Kao i Voivod, očekivao sam neki vizuelni ugođaj uz njih. Ona jedna deonica je suv Oceanic trip, nauživah se. Novi basista nema dovoljno karaktera u zvuku, samo potmulo brunda bez mnogo definicije, trebalo bi da porade na tome. Temple of the Smoke me po prvi put nisu oduševili, zvučali su mi kao da se nisu dobro namestili na tuđoj opremi, gitare su probijale, klavijature zanemele na početku. A i bilo je prekratko. Seven That Spells su uboli sve: nijednom nisu otišli u improvizaciju, odradili su sjajnu meru repetitivnih ritmova. Potočnjak nije ni zucnuo, što je doprinelo tom osećaju rituala - samo prelazak iz jedne u drugu stvar uz gradnju atmosfere i savršenu kulminaciju bez bisa. Gledao sam ih svaki put kada su bili u Beogradu i sada sam se najbolje proveo.

OVOLIKI JE