ShinigamY

A da, zaboravih da pomenem, sa vremena na vreme bacim pogled na Christopher Ward i def sam se nalozio na ovaj GMT: https://www.christopherward.com/c65-aquitaine-gmt/C65-41AGM2-S0BE1-RB.html Mogu iskesirati, al' kapiram da cu sacekati da se pojavi na Chrono24 negde u EU, ako uspem ispod 1k da ga nadjem, uzecu.

Ovi Erebus podsecaju dosta na Zelos, slican i cenovni rang. Kapiram da u istoj fabrici u Kini rade, samo izmene brend.

@vudun Odlicni su Bulova i Junghans (Nemacka marka), Bulova je "legendarna" marka zato sto je prvi rucni sat koji je dospeo na mesec (na astronautu jelte), Lunar Pilot model. Junghans je do jaja brend i kidaju sa kvalitetom, ako imas para, no brainer. Ovaj konkretno chronograph model sto si pisao nisam bas neki fan licno, ima lepsih chronographa (radije bih Bulova Lunar Pilot nego ovaj iskreno). U slicnom cenovnom rangu bih ti preporucio i recimo Nomos (kacio na prethodnoj strani) za neku casual varijantu a da nije neki sportski fazon (uz kosulju, dzemper, gospodin da budes), kozna narukvica, Bauhaus dizajn, minimalno a prelepa izrada i dizajn, samo ljudi koji poznaju satove ce znati kakvu cuku furas :)

Dok slusah album, imam osecaj da sam 10ak ovakvih rifova sa albuma bukvalno snimio i obrisao za novi Asymmetry. Mozda treba da opeglam one-man space-death metal album iz zajebancije, jer ovo sve sto je odsvirano ja sviram svakog dana, a plus realno znam da sviram klavijature u odnosu na ove likove Ako ima neko sa skulet da se pridruzi, evo sledece godine da krenemo da radimo, spicimo ovako nesto ko iz picke. Laza ce bass. Slucajno okacih post bez da zavrsim pisanija. Elem > Bukvalno useless ovi neki space ambiental momenti, ne kapiram sta su hteli da postignu osim minutaze. Nit je vibe za temu, osim sto su space-ey klavijature, a ovamo cepaju neku bluz skalu sa prvim wave patch na moog-u i tremolom. 6/10 za mene. Upola krace mogao album da traje, i sazetije. Vokalne deonice solidne. Neke deonice instrumentalne preteruju sa repeticijama.

Ja mislim da nisam upoznao tezgarosa narodnjaka koji svira klavijture ili harmoniku a da nije bacio par drkica na Rudessa 😄 Svega mi 🤣

Sto rece drugar, DT zvuci kao lik u kasnim srednjim godinama koji se narokao vijagre i jebe mucki vec pola sata i ne uspeva da svrsi, pa usput i zaboravio zasto jebe. Generalno, cela pesma mi zvuci kao da si provukao par albuma DT kroz AI RAG algoritam, i rekao mu da izvuce za svaku sekciju ono sto misli da bi najbolje islo i strpa sve u jednu pesmu. Pesma zvuci kao DT, al bukvalno ne mogu da se otresem osecaju kao da su AI koristili da napisu pesmu. Nekako bas njesra, nista pamtljivo, nista smisleno. LaBrie linije pevanja blagi uzas (samo sto jos i ok zvuci u ovim linijama). Snooze fest

Od drugara iz Andromede

Tek sad stigao da prelsusam album dva puta za redom, mal'ko sam se i umorio, ali generalan feel je da je zabavan album za slusanje, dosta toga se desava pa nisam jos uvek siguran jel je masterpiece ko sto neki propovedaju, ili samo riff salad zajebancija. Prva stvar koja mi pada na pamet, ono sto su i ostali cini mi se primetili, struktura u pesmama maltene ne postoji, dobar aranzman u tradicionalnom smislu je skroz odbacen i sve je fokusirano na to da zvuci prog rock ali metal i teatricno / dramaticno. Imali su Opeth riffsalad strukturu i ranije s tim sto su na Blackwater, Ghost i Watershed imali utegnutu strukturu i mogao si da zapamtis pesme nakon prvog / drugog slusanja, a ovde svaka pesma zvuci isto i skroz drugacije. U svakom slucaju, mnoooogo do jaja deonica i lejera, sto Laza rece bas zvuci bend odmorno i inspirisano bez nekih okova da moraju da rade nesto sto ne zele, zvuci kao da su se do jaja zajebavali i generalno sve to vrhunski interesantno upakovano. Dal mi je bolji od Watersheda recimo? Ne bih rekao, jebi ga, Watershed ipak ima par pesama kojima se non stop vracam, a ovde tesko da ce toga biti. Da l' je bolji od prog rock bonanze koju su furali poslednjih albuma, definitivno jest. U sustini mnogo mi je drago da ovaj album postoji i da zvuci ovako kako zvuci, sad samo da producenta nekog dobrog nahvataju i da spakuju to sve u hiticnije formate (ne mora svaka pesma, al 3 od 7 bi mogle biti tradicionalnijeg aranzmana i upakovano u sustinu). Slusacu ja ovo jos, necu da se zalim da je nesto lose kad nije, skroz je avantgardno i zvuci kako su mozda i zamislili prog-rock eru da zvuci samo su se ujebali sa restrikcijama.

Papa Romeo

Jedno je kad ortak iz benda hoce da izadje jer se umorio i hoce da svira nesto drugo, a ostatak benda zeli da nastavi. A drugo je kad hoces da izbacis ortaka iz benda bez da on to zeli 😄

Realno bi, meni je pao na pamet Damian Wilson, tu su negde generacijski, vokalno ima nesto specificno tako da bi mozda i legao kao LaBrie, a verujem da moze da poklopi Labria lagano u svemu sto je pevao. Al' Mike Mills je stvarno vrhunski pick

Jebote, izbace nove pesme, i pred turneju se tako raspadnu 🤣 Taman sam se ponadao da ih nahvatam krajem novembra, kad kita. Bolje i da se raspadnu, jebiga, Tim je izgleda kancer ...

Yep, do identicnog zakljucka sam dosao. Onaj ortak sa kojim si u bendu dugo, glupo ti nakon 30 godina da ga sad izbacujete, a zivite od ovoga i moras da ga istrpis a on cak i ako zna da ne moze vise, ignorise sve to i tera dalje sa blamazom. Lagano je mogao da preda mikrofon nekom ko moze da nastavi pevanje dalje a da on preuzme neku menadzment rolu u bendu (ko Juka u Nightwish recimo). Ako je do para kladim se da bi mu cak i platili da prima pare od turneja (pored naravno para od royalties) samo da pusti nekog drugog da tera dalje.

Sveze cedjena nostalgic drenovina u standard stimu: LaBrie ocekivano ne mozh da odpeva 2 pesme komplet kako valja, jedino Mirror i Panic Attack zvucali okejish Setlista: Psycho Main Title Theme Metropolis Pt. 1: The Miracle and the Sleeper Act I: Scene Two: I. Overture 1928 Act I: Scene Two: II. Strange Déjà Vu The Mirror (with "Lie" outro) Panic Attack Barstool Warrior (first time with Mike Portnoy) Hollow Years (demo version) Constant Motion As I Am Second Set Setlist: Night Terror (live debut) This is the Life (first time with Mike Portnoy) Under a Glass Moon Vacant Stream of Consciousness Octavarium Encore: Act II: Scene Six: Home Act II: Scene Eight: The Spirit Carries On

Koliko se secam, bilo je price da je alkoholizam Damiana prilicno unistio i da je uticalo na njihov odnos (po drugi put), tako da su digli ruke od njega, vrv je bilo bas losih reci poslednji put. Bilo je na backing traci :) Bas sam se pitao kako ce resiti (ali i ja bih isto tako resio), za delove gde je solaza, samo pustis jos jednu traku da prodje kroz pojacala za ritam signal i tjt, resis problem. Naravno, videti Glynna kako to svira bi bilo lepse, ali meni je ovo resenje skroz ok (nisam neki hardcore drkac da sve mora da se odsvira, ritam gitara ispod solaza je uvek filler instrument). Sta znam, meni je bio prilicno dobar, ne mogu da kazem da nije emotivno pevao, tehnicki je bio super, ali nije bas hirurski da je dosadno, imao je ukrasa i izleta nekih koji su meni zvucali okej. Al' kapiram da mozda se i pri kraju turneje izmorio ako nije lik koji je na turnejama stalno pa da ima iza sebe staminu da gura sve vreme full.