Litthia

Ne mogu da nadjem Kojine slike. Slikacu ga, a do tada- moja kuca http://img81.imageshack.us/img81/6692/beki.png

Imam i ja takvu kornjachu. Ima 19 godina.

Eh, kako su propali...

Gle... Jako mi je teško sve da ti objasnim bez upotrebljavanja nekih termina, a ti možda ne znaš šta svi znače. Ne možeš samo da uzmeš da sviraš i kažeš- e, ovo je reč. Sad ću pokušati da ti objasnim zašti je tako. Ako bismo odbacili sve ostale oblasti jednog jezika i usmerili se recimo, samo na fonologiju i fonetiku, bilo bi lakše i objasniti i shvatiti. Fonetika-bavi se fizičkom stranom govora. Fonologija-bavi se glasovnim sistemima. Dakle, moralo bi da potoji nešto u muzičkoj teoriji što se podudara sa ovim terminima. Zašto sam rekla po uzoru na neki postojeći jezik... Ti u jeziku imaš foneme. To je funkcionalni element u sistemu glasova. Fonema se realizuje kao fon ili kao glas. A fon se može realizovati na više načina. varijante realizacije fona zovu se alofoni. Prosto rečeno negde je a-a, negde je a-ei, negde je a-aj itd itd... Ukoliko je to neki jezik koji ima alofone,diftonge, mislim da bi bilo suviše komplikovano ostvariti ovo u muzici. Jer koliko znam- jedan zapis nota možeš odsvirati na samo jedan način. Zato bi bilo bolje imati jedan jezik kao šemu za stvaranje. A stvaranje nekog novog jezika, sa sobom nosi mnogo problema. Uzmimo za primer interpunkcijske znake. U govoru su nam to pauze a šta bi to bilo u muziici? Postoje pauze i u muziici, ali kako bismo razlikovali koja pauza odvaja reči a koja pauza označava tačku, zarez, upitnik... Pošto jedna melodija zahteva nerekidnost da bi bila muzički lepa, to ne bi moglo biti ostvareno uz ovakve pauze, a bez pauza se ne bi moglo. I recimo, ako u govoru napravimo lapsus, sagovornik će te razumeti, ali ako u sviranju omašiš nešto, kako da se zna da li je to neka nova reč ili nešto drugo? Taj jezik bi bio prost. Jezici u svetu su bogati jer imaju gomilu sinonima, a ovde ne bi mogao da imaš sinonime jer se opet ne bi znalo da li je to neka potpuno nova reč ili već postojeća, samo u drugom obliku. Ax, komplikovano je.

Ok. Tako jeste u engleskom jeziku, ali osnovno značenje reči je oblik imenice. Recimo, vidim kod ovih primera i predloge. Ne piše samo "home"- adverb. U engleskom jeziku jedna reč ima više značenja (u ovom smislu) a u srpskom različiti oblici jedne iste reči imaju više značenja, osim kada se radi o višeznačnosti, mada nije reč sada o tome. Kod nas se kaže IMENICA u funkciji priloške odredbe za mesto. Ne može nikako biti prilog. Englezi nemaju padeže, kod njih je sve mnogo lakše. Kod nas imamo promenljive i nepromenljive reči. Ne može me niko ubediti da su se odjednom pomešale u hrvatskom i da bilo koji oblik imenice koji je odgovarajuć može da se nazove prilogom. Vrsta reči je imenica. Služba reči je priloška odredba za mesto. Naravno da sam čula za komparativnu gramatiku, ali moja poenta je bila da ako nešto jeste u nekom jeziku, ne znači da tako jeste i u drugom. U srpskom ovo neće nikada biti moguće.

Pogledaću po knjigama pa ću ti reći nešto više. Lepa tema, zaista. Laku noć! EDIT: Pade mi na pamet... Ako bi se taj "muzički jezik" stvarao u odnosu na neki već postojeći, i ako i sa jedne i sa druge strane postoji isti broj elemenata koji su međusobno zamenjivi, možda bi bilo moguće. Hm...

Hm... Zanimljivo. Ali gotovo nemoguće, mislim ja. Ne bi mogao da pronađeš toliko elemenata u muzici koji bi odgovarali svim elemetima potrebnim za jedan jezik. Nije poenta samo u rečima. Jezik je složen sistem koji obuhvata mnogo elemenata (gramatika, morfologija, sintaksa, sematika, pragmatika, leksikologija, bla bla...) Uf, ne znam kako da ti ovo objasnim u kratkim crtama. U jeziku imaš foneme, grafeme, morfeme... Sve je to jako bitno i sve ima svoju funkciju. Svi jezici imaju različite fonološke sisteme, ne znam kako bi mogao da stvoriš fonološko-muzički sistem. Sa druge strane, jezik ima artikulacionu bazu... Odnosno, skup navika da se spontano izgovaraju glasovi. Mislim da ovo malo teže ide u muzici. Odnosno, ne znam da li postoji osoba koja spontano može da stvara tonove, akorde (u ovo se baš ne razumem najbolje, ali valjda me shvataš) A pre svega, predispozicije za jezik imamo svi, za muziku ne. U muzičku teoriju se uopšte ne razumem, pa ti pričam sa lingvističke strane. Možda bi to mogao da bude neki prostiji "jezik". Jedan muzički motiv-jedna reč, ali ton da predstavlja fonemu, morfemu, fon, alofon, grafemu (slovo) i tako dalje, to je meni nezamislivo. Čak iako bi uspeo u tome, bi bilo suviše komplikovano i znali biste samo ti i lingvista o čemu se radi, a zbog složenosti svega, vremenom biste poludeli i izvršili samoubistvo. Dakle- ne.

Žao mi je što moram da te ispravim, ali "srpski".

:) Off topic, brzo smisli neku gramatičku mudrost.

"Hrani psa da te ujede."

Samo komarce? Nećeš još neku egzotičnu živuljku? Dobro, stižu komarci.

I hvala mu na tome.

Nisam ja kriva za ovaj dupli post. Ali drago mi je da se razumemo. Volela bih da vidim izvor ove informacije. Ne možeš porediti gramatike različitih jezika. Ne postoji univerzalna gramatika. Treba jasno razlikovati službu i vrstu reči.

Izbrisano.

Ne, neću to da ti kažem jer se radi o drugom slogu i to sam naglasila. Maaajka i parlaaament nije isto. Ne mogu ti objasniti kucajući ko debil tri slova u funkciji akcentovanja. I to je izgovorila danas Nataša Jeremić, na moje veliko zaprepašćenje. Pravila akcentovanja možeš naći u bilo kojoj knjizi lingvistike, pa bi shvatio zašto pominjem jednosložne reči kao primer za to. A čitam ja sve i svašta, jer moram.

Ne, dugosilaznim. Parlaaament. Uostalom, kratkosilazni stoji na jednosložnim rečima, prvo pročitaj nešto.

Piše i da je predlog i prilog, a nije ni jedno ni drugo. Prilozi su nepromenljiva vrsta reči, ne mogu se menjati kroz padeže, a ovde se radi o pogrešno upotrebljenom padežu. Mesni prilozi su: ovde, tu, tamo, onamo, nekuda, negde, gore, dole... Ovo je imenica.

"Ae uzmemo vops i izblejimo gajbi!" Kad sam to čula, shvatila sam da nisam u toku. Bolje reći- trendu. Naravno. Napisala sam bajku o tome, možeš pročitati na prethodnoj strani.

Google- izvor mudrosti. Da, ali to mi je toliko odbojno, da prosto ne želim da znam značenje. Čula sam ljude koji u govoru koriste "LOL". Postaje ozbiljno.

Nemoj da se trudiš, ja to ništa ne razumem. Najgore što sam pročitala jeste- ROFLKOPTER. Hm... Savremeni hijeroglifi.

@Куруз Wtf?! Btw... Ftw!!! (jedino što znam da kažem na ovom jeziku)

@Ајлин Ok, onda. Ja nikad ne koristim takve izraze. Ne volim pomodarstvo u bilo čemu, pogotovo u jeziku, zato ljudima pričam bajke o pravopisu, gramatici itd. Profesionalna deformacija, što bi se reklo.

Ja uopšte ne znam šta gomila takvih izraza znači. Recimo- "gtfo" ili nešto tako... Totalno sam neupućena.

Hm... Ok, drago mi je što nisam znala. Mislila sam da je to isto.

Ja se zalažem za korišćenje srpske reči "uzgred", umesto nametnutog, amerikanizovanog izraza "by the way". Isto tako, cenim da je lepše reći "Šta koji ku*ac?" nego "wtf" ili "ftw" što je još gore. Dalje... Beograđani su izmislili svoj akcenat koji koriste umesto sasvim normalnog, opšteprihvaćenog u srpskom jeziku. I Novosađani su tu negde. Kad čujem na Dnevniku "parlament" sa dugosilaznim akcentom na a u drugom slogu, muka mi je. Gajbi predlog? Naravno da nije predlog. Ovo je oblik imenice u dativu i lokativu. Lokativ UVEK ide sa predlogom (u, na, o, po, pri, prema). Lokativom se označava stanje mirovanja (gde), dativom pravac kretanja (kuda). Osnovna funkcija dativa je cilj, namena, ali može i da označava pravac kretanja, kao što rekoh. Lokativ ima funkciju mesta, označava lokaciju, ali pošto ne može stajati bez predloga, ovo je apsolutno netačno. Možeš reći- "Idem gajbi" ali- "Ja sam gajbi", nikako.