Nisam odusevljen nakon letimicnog preslusavanja. Na osnovu prve dve pesme dalo se naslutiti kako ce album zvucati, a to su numere bez jasne strukture i bez gruva. Dacu mu sansu, svakako, i mislim da je mozda kljuc za razumevanje albuma to da mu se pristupi s punom paznjom i s obaveznim citanjem tekstova, jer je sve zapravo podredjeno toj nekakvoj prici o nasledstvu i porodicnim odnosima. Nije ciljao da napravi album u klasicnom smislu, vec svojebrsno muzicko-dramsko delo. Vec godinama se nadam da ce Mikael kako bude bivao stariji da se okrene vise jednostavnijim strukturama pesama, dobrim i pamtljivim refrenima, i tome da muzika ima nekakav gruv, ali ovo je sve suprotno od toga.
Fun fact: Mikael je odsvirao ceo album na Telekasteru.