sunessence

Има ли неког са завршних година Економског? Треба ми што више информација о њиховом мастер програму. Anyone?

Овог се језиво плашим. У мојој старој теретани је сајла на лату врло сумљиво крцкала при сваком повлачењу. А вала је сумњиво и изгледала. Зато сам радила само вучење иза врата.

Учинило ми се да је назив теме "Штикле!" - кликнем и видим о чему се пише и питам се како сте , аман, са штикли дошли до шутки! Елем, кад сам већ ту... Шутке заобилазим у шииироком луку. Пре неких 7-8 година, док су још били Хитови 202-ке у Дому омладине, другарица ми је упала у шутку, пала на под и добила жесток ударац нечијом мартинком у леђа. Јесу њу одмах подигли, али ваљда ту млатара ногама како ко стигне и буквално је тих пар секунди било довољно за повреду. Једва се кретала након тога. Још ме језа прође кад се сетим.

Ово је и мени пало на памет. Знам за податак да, након бомбардовања, од карцинома и сличних пуј-пуј болести умире седам пута више паса него пре. Такође знам да су људи са Ветеринарског института, који су вршили истраживање, имали муке живе да се тај рад објави. Аналоган податак кад су људски животи у питању нисам успела да нађем. Само знам да застрашујуће често чујем да млади људи обољевају од тих не-дај-Боже болести. Слажем се ја да смо изложени свему и свачему, да се раније здравије живело итд, али, са ове тачке гледишта, чини ми се наивно занемарити последице бомбардовања по здравље људи у Србији. Камо среће да грешим.

Делује лако испрва, али ја сам, кад сам први пут радила, остала у чуду колико је 45 секунди у ствари мало. А онда кад сам спуштала на 30, па на 10 секунди за паузе - искрено, није ми се ишло у теретану, кад сам знала шта ме чека. Дакле, тренинг јесте тежак, али у том тренутку баш нисам имала избора. Сећам се да су ми у почетку понављања за ове вежбе које сам написала била 10-12. Мада се сећам и искорака бучицама и 20 понављања за сваку ногу. Леле, боли и сад кад се сетим. У наредна два тренинга је било другачије; да не пишем напамет - потражићу ту свешчицу, па ћу да препишем. Али принцип је исти: вежба за доњи део тела, па вежба за горњи и тако у супер-сет са малим (читај: недовољним) паузама. Наравно, подразумевају се максималне тежине. Али стварно максималне. Оно, да ти очи искоче.

Наравно да ради. Мене је тај тренинг буквално спасио након што сам се брутално угојила, после (погрешне!) терапије. Са фармерки број 32 сам сишла на 27 у року од десет недеља (три тренинга). Могу да потражим свеску са тим тренинзима да ти тачно напишем, али основна идеја је да радиш супер-сетове вежби за доњи и горњи део тела са непотпуним паузама. На пример: - чучањ, пауза 45 секунди - предњи лат до груди, пауза 45 секунди - мртво дизање, пауза 45 секунди - бенч уски хват, пауза 45 секунди ... и све то три-четири пута, па пређеш на следећу групу вежби. Кажем, променила сам три тренинга за то време - на самом крају сам имала и јако кратке паузе (10 секунди између вежби, 2 минута одмора на крају сета) и потпуно друге вежбе, али принцип је исти.

Ма он замењује кардио теговима. HIIT је бољи за мршављење од дуготрајних аеробних вежби слабијег интензитета, али, према Poliquin-у, ти јаки интервали морају бити... па, веома јаки. До те мере да ти буде мука, јер се тек тада производи довољна количина млечне киселине. Чак и у тим случајевима сматра да брзина без отпора не значи ништа, тако да није циљ да само трчиш много брзо. Даље, кардио се по њему ради у циклусима од по шест недеља (до тад се постиже макисмалан ензимски одзив) и то само пар пута годишње. Међутим, пуно бољи резултати се постижу теговима и кратким паузама. Ако се ради одговарајући циклични тренинг са веома кратким паузама, то подстиче лучење млечне киселине, што опет подстиче производњу хормона раста и онда бај-бај салце. Поента је да уз кардио никад не могу да се добију резултати који се добију уз GBC. Он тако каже, а ја испробала на себи. Што се тиче УХ, постоји једноставан тест: поједеш након буђења high GL оброк, у количини коју желиш. На пример, палачинке са неким сирупом или тако нешто. Ако ти се након тога приспава, интолерантан си. И не, није логично да ћеш од велике количине шећера да добијеш брдо енергије. То јест, могло би се рећи, али је проценат људи код којих то функционише врло мали. Да, имаћеш ти онај sugar rush кад имаш енергије и све је сјајно, али онда ће полако ниво шећера у крви да опадне, па онда опет потреба за слатким и тако то. Опет кажем - има срећника. Читала сам једном шта онај наш Сарчев једе, и плакало ми се од муке. Али код већине људи одсуство осцилација нивоа шећера у крви даје најбоље резултате. И што се те поделе тиче... Има још боља: if it doesn't walk, fly or swim and it isn't green - don't eat it.

Паузе су по два минута, мада сам ја прве и друге недеље мислила да ћу душу да испустим, па сам повећавала и на три минута. Poliquin има приступ који се драстично разликује од онога што проповеда већина његових колега по питању исхране и тренинга и зато је често оспораван. Људи мисле како је, рецимо, кардио неопходан за мршављење, а он дође и каже да је најбоље не радити кардио уопште. Или, каже да је око 75% људи на планети интолерантно на угљене-хидрате онда када већина програма исхране подразумева carb loading. Ма, сав је тако бунтован. Ако већ ниси, обавезно скини његову књигу Poliquin's Principles. Има још више да те одушеви.

Идеја је следећа: рецимо да у једној серији можеш да урадиш највише 6 згибова. Поделиш тај број са два - дакле, сад смо на 3 - и радиш 10 серија по 3 згиба. Са сваким следећим тренингом гледаш да повећаш број згибова у серији, док не дођеш до 10 серија по 6 згибова. Оног дана кад дођеш до 10 серија по 6, моћи ћеш да урадиш 12 згибова у једној серији. Е, сад, код мене је то ишло доста споро, па сам целе прве недеље радила 10 серија по 2, па онда следеће недеље 10 серија по 3 и све тако. Покушавала сам ја да већ на следећем тренингу повећам број понављања - нема теорије. Тако да полако, али сигурно - недељу по недељу и догурах до двоцифреног броја. @tier_mfkr Ја све верујем Poliquin-у. Ма, битно да се теби колено опоравило.

Радим, радим. Додуше, почела сам тек пре неких шест недеља и то сам могла да урадим читава три. Онда сам нашла један много добар програм који се оријетнише баш на згибове и ево, сад сам на 12 комада у серији. Није много, али кад се сетим да до скоро нисам могла да урадим ни један, не сам лоша. Иначе, велика сам ја - 175 cm. Него је ово нека џиновска машина. Лепо закачим шипку на највише и - милина. Кад си већ поменуо - није ни мени свеједно кад кренем да товарим шипку, па у дубоки чучањ. Мора да се пази, свакако. Међутим, оно што мени пуно помаже - не знам да ли си пробао - нека дашчица под пете и прсти за неких петнаестак степени ка споља. И трбушњаке стегнем најјаче што могу. (Зато упорно тврдим да су чучњеви најбоља ствар коју можете да радите за трбушњаке.) Наравно, то је само једна варијација, али мени се показало као идеално за дубоки чучањ са максималном тежином. Још нешто. Читала сам код Poliquin-a сасвим лепо објашњење (ако неког буде занимало, могу да ископам цео чланак) зашто треба избегавати smith. Човек је лепо анализирао распоред сила које делују кад се ради слободан чучањ и кад се ради чучањ на smith-у. На страну то што smith безобразно оптерећује колена, него се тачно показало да, то што већи део стабилизације одради машина, инхибира развој доброг дела мишића који учествују у извођењу чучња, што по њему повећава ризик од повреда. Кад мало размислиш, није да нема логике.

Искрено, ја ту машину не волим уопште. Једино ми користи за згибове, ако су све справе предвиђене за згибове заузете. Сад озбиљно - ако ти је осетљива кожа, немој да се зафркваш. Ја од како сам чула пар момака да коментаришу како им је гушт да дођу у теретану што прљавији (као, онда туширање после вежбања знатно више прија), вучем са собом највећи пешкир који сам успела да ископам.

Јооој! У мојој претходној теретани нико није носио пешкир! Туга једна. Него, јел' има и код вас, или то само у мојој теретани епидемија коришћења сталка за чучањ као сталка за бицепс-прегиб? Почела сам да темпирам тренинг онда кад је најмања гужва, да могу да одрадим чучњеве к'о човек. Вечерас су чак двојица ликова користила Smith за бицепс-прегиб. И после кукали што их боле рамена...

Да цитирам мог омиљеног Poliquin-a: "Vegeterian diet is perfect, as long you add some meat to it."

Јел' мора да буде на српском, или ће да послужи и нешто на енглеском?

Лепотица! Обожавам шарпланинце. Дивни пси. Чујем сад из Кинолошког савеза да га Албанци својатају као своју расу и душа ме боли што је препуштено неколицини ентузијазиста да докажу супротно. Него, знате ли неког ко жели да удоми пит-була? Комшије хоће да дају овог свог - они су "опасни", а пас није, па се не уклапају. Мислим да пас има три године, али то би требало да проверим. Искрено, мени је ружан, јер уопште, али уопште не волим ту расу, али је добрица какве нема. Зато ми је одувек било гре'ота кад трчи ка мени где год ме види и јури да се мази, а газде га двапут у животу нису помазиле, јер, забога, то није ТАКАВ пас... Реците ако има заинтересованих, или знате неког, па да качим овде слику. Да напоменем само да псу нису купиране уши (што је, јел' те, једино у складу са законом, али верујем да има оних којима је то на псу битно). А, да. Најбитније. До сада ми се јавило неколико момака са жељом да га удоме, али сам послушала интуицију, па га нисам дала, јер верујем да желе да га тренирају за борбе. Напомињем да сам спремна да бар једном месечно проверавам пса код нових власника и приметим ли трагове борбе, биће сломљених удова. Људских, не псећих.

^Управо. Још бих додала "The Poliquin Principles" од Charles-a Poliquin-a. У ствари, све је добро од њега.

А ја сам приметила да се на овој теми пуно генерализује. Немамо сви исте циљеве, нити су "правила игре" иста за све. На пример, ја сматрам да се стварно мора на сваки (добро, на већину) детаља пазити пре него што се приступи вежбању, јер ако већ плаћам теретану и улажем време и напор, хоћу да добијем најбољи могући одзив свог тела на ту побуду. Е, сад, видим по теретанама да има људи који стварно сматрају да је "важно бити активан", па одраде поризвољно серију, па ћаскају пет минута са ортацима, па куцкају порукице, па опет ћаскају, па одраде још једну серију... Моје паузе се штопују, свако понављање има прописан темпо, а о броју понављања и серија да не причам. Све у зависности од тога који ми је тренутни циљ. Мада, сад кад то написах, примећујем да то вероватно има везе са карактером. Ја ни шминку не купујем пре него што добро испитам састав, па упоредим са сличним производима, што јефтинијим што скупљим. па погледам рецензије по Нету... @Mare Јеси пробао да мало унесеш варијације у чучњеве? На пример, радиш предњи чучањ, па сплит чучањ? Јел' варираш темпо? Мене увек доообро погоди кад са 2010 чучња пређем на 40Х0 и повећам тежину бар упола.

Чекај, то у Раковици, или негде другде? И наш'о си за ком ћеш машином да кукаш. Јесте та преса добра за хипертрофију ногу, али на уштрб доњег дела леђа. Моје мишљење је да, кад већ вежбаш, немој да пристајеш на компромисе и радиш ствари половично. Чак и ако ти хипертрофија није циљ, него хоћеш само снагу, ни тад није нешто употребљива. У спорту се не користи скоро уопште, на пример. Мислим да су је само са успехом користипи клизачи (брзо клизање, нр уметничко ), а и то је било нешто ситно у њиховом програму. Нема тог резултата што се ногу тиче који не можеш да постигнеш комбинацијом чучњева. Зато воли ти ту твоју теретану и обрадуј ме да је у Раковици.

У старој теретани сам плаћала 1200 динара за неограничено коришћење током месец дана и то ми је било баш онако потаман. Онако, скромно опремљена, али мени је то одговарало, јер углавном радим са слободним тежинама, а од машина само нешто основно користим. Проблем је био сталак за чучањ - власник није хтео да га набави, а како сам напредовала са тежинама, нисам више могла да пребацујем грдосију преко главе нон-стоп. Плус, престао је да чисти. ИШТА. Једина која ми је била близу, а да је хигијена на пристојном нивоу и да имају сталак за чучањ је ова у коју сад идем. И јесте скупо и јесам у потрази за јефтинијом, па ако неко нађе нешто у Раковици, нек виче овде. Узгред, видела сам да се скоро отворила на Миљаковцу теретана "Evolution", али не знам им цене. Био неко?

Јел' то она теретана која је у подруму неке стамбене зграде на Видиковцу? Знам да има једна и да је чланарина пре неке две године ваљда била 400 динара кад је просек у околним теретанама био 1200-1800. Али ту сам отишла једном и никад више, баш зато што је газда који ту виси нон-стоп крајње иритантан лик. Човек ми буквално није дао да одрадим програм онако како сам испланирала. ("Немој да ми радиш склекове у теретани." WTF?!) И шта подразумеваш под "не превише скупо"? У мојој теретани је чланарина 2500 динара и, ако мене питаш, не да је скупо него је прескупо. Нигде нисам нашла јефтиније, а да ми је близу и да унутра може да се удахне с времена на време. Чула сам да је доста људи задовољно овом теретаном: http://www.athleticsgym.rs/cenovnik1.html

Добродошао у мој свет! Само, ја цвеће не држим у кући (мали стан, па једва има места и за нас, а камоли за цвеће), него имам баштицу испред и иза куће. Комшије су ми крале цвеће непрекидно. Што је најсмешније, то раде они који живе на две куће од мене! И тако ја чекам аутобус испред њихове куће, или се враћам из продавнице и пролазим поред њихових башти и имам шта да видим - моји зумбули, моје хризантеме, моји божури... Знам да су моји, јер су те биљчице имале цветове врло неуобичајених боја - које нико други у околини није имао и баш се створиле у њиховим баштама кад су из моје нестале. Хм! Е, онда сам прошле године пресадила из баште иза куће у ову испред хортензију "black steel". Специфична је због црних стабљика и тамнољубичастих цветова, са благо жутим ка корену латица. Препознатљива, углавном. Током ноћи је неко откопао цео бусен и оставио рупу. Лепо се заинатим и кренем у потрагу. Нађем своју хортензију код комшинице која је ту, три метра од мог дворишта. Откопам своју магнолију, покуцам на врата и кажем да нема потребе да мажњава, да ћу јој дати расаду, али да ми више не дира цвеће. Она мени мртва озбиљна: "Зар не знаш да крадено цвеће боље успева?" Ееее, хаос који сам тад направила! Па, стоке лоповске, моје им цвеће више неће успевати! Углавном, више ми ништа из баште није нестало. Да куцнем у дрво.

Вала баш... Сад сам хтела да напишем да се под хитно извини својој коси. Озбиљно, мислим да би требало да прихватиш ту таласасту текстуру коју имаш. Узми неко средство за коврџање, па изгужвај косу и пусти је да се природно осуши. Ако ти неки праменови сметају, прикачиш их шналицом или склониш са лица траком. Али, не може бити тако лоше. Узгред, зашто сам ја мислила да си ти мушко?

Заказала шишање за суботу. Има да оде пола метра косе. Једва чекам.

Ако волиш цветнице, павитина (Clematis) је дивна пузавица. Има пуно култивара, па се распитај кад будеш куповала, јер се неки орезују, а неки не. У сваком случају, врло брзо расте и није захтевна биљка - без проблема презими напољу, а ни врућине јој нису проблем. Ја сам узимала саднице од разних произвођача (имам их четири засађене у башти), али ми дефинитивно најбоље напредује једна што сам прошле године купила у Гарден центру на Видиковцу. Имају ове године баш велики избор, па баци поглед, ако ти је близу. Јесу скупљи, али веруј ми да вреди сваку пару. ЕДИТ: Цена саднице је, чини ми се, око 1900. Али немој ме држати за реч.