Miilos

Novi Spite, poranio nekih mesec dana... https://mega.nz/file/kjNiTJCT#cCPJiYysjkU4U8uJaFPSX1C1BOR2UammW6mlu-OT88s

Pustio The Long Defeat posle sigurno godinu i po... Jbt, pa ovo je i dosadnije nego što sam mislio. Nije ni čudo što sam zaboravio da je izašao uopšte. Oporavljam se uz poslednji Abigor... i ne mogu da verujem da su ovo snimio isti bend koji je snimio Fas.

Samo toliko...

Dok su bili dobri omoti bila je dobra i muzika otprilike...

Outro sa World Funeral...

Nekrotik Servitor - התגשמות המוות https://nekrotikservitor.bandcamp.com/album/- Svira neko iz Sonne Adam, nije loše... Tekstovi su na hebrejskom, jevrejska je i cena za EP od nepunih 20 minuta. Fino ide uz ovaj novi Upon the Altar... ˇ

Pa dobro, svako zna za sebe... Meni baš leži to što sviraju. Mada sad kad su mi se slegli utisci, mislim da ipak za nijansu više volim prethodne albume, ali svaki je odličan.

Teško da ima neki momenat na albumu gde je bilo ko pomislio "ovako nešto nikad nisam čuo" kao kada je izašao npr. 666 International ili Supervillain Outcast. Ili čak i ovaj Nohon (ili kako se vać piše).

Rekoh ti da se ne slušam takvu muziku... A još manje pamtim kako se šta zove. Ali odeš na metal archives, ima ono similar artists pa biraš, sigurno ima šta da se probere. Mogu jedino nešto bolje da ti preporučim, a i ako još nekom fali ono ludilo od pre, mnogo je bolji izbor Nohon iz ove godine.

Ni ja, nije vredan pomena.

Kakav opis? To što volim black metal više od svega ne znači da sam nekakav bleker (1% black metala, da budemo precizniji, pišam se na ostalih 99%). A i rekoh gore da mi prvi albumi nisu ništa posebno, a za najeksperimentalnije da su najbolji, čitaj malo kad me već citiraš. Jedino urnebesno u vezi tog zadnjeg albuma je muzika na njemu. Ok, sviđa ti se, ali to ne znači da sad ti imaš prefinjeniji muzički ukus od mene. Nikad u životu ne bi pustio tako nešto da čujem i sad treba to da slušam jer svira DHG?! Inače, oni tu nisu odsvirali ništa što nije odsvirano 1000 puta do sad.

"blekera..." O kakvom hejtu pričaš, zar ne vidiš da sam ga samo elegantno preskočio? Po zasluzi. Kao da nikad nije ni izašao.

Prvi ništa posebno. Nije loš, ali ni blizu najboljim albumima iz tog vremena. Drugi isto (mada ja ne slušam ni Aura Noir). Satanic Art je već druga priča i Traces of Reality verovatno jeste njihova najbolja pesma, a retko kad intro i outro imaju smisla kao ovde. 666 International je ubica, iako mi nije legao u startu, mada nije mi ni trebalo mnogo da shvatim koliko je dobar. Sonar Bliss je još jedan kandidat za najbolju njihovu pesmu. Supervillain Outcast možda nema mnogo veze sa black metalom, ali kakve veze ima kad je muzika ludilo. Kao da su Prodigy rešili da snime black metal album ali im nije baš uspelo, ali im je zato uspelo da snime remek delo. Onda ide malo duža pauza pa A Umbra Omega. Iako ima i dobrih i ideja i svega što treba, nešto mu fali. Posle onakva dva albuma ne bih mogao da mu dam više od sedmice, mada i za to nisam siguran. Pa onda još jedna duga pauza pa izbaciše ovaj zadnji. Bolje da nisu...

Ako ne slušaš takvu muziku, nema tu šta da tražiš. Ali meni su death/black metal i dark ambient bratski žanrovi i ja volim i taj prvi album. Čak ne bi imao ništa protiv ni da sledeći album bude 100% dark ambient, ali ova pesma na novom je stvarno višak.

Prezadovoljan sam albumom. Ima da slušam ovo do 101 i nazad. Možda je čak i najbolji do sad, videćemo kad se slegne, ali i jedan od najboljih koje je uopšte uradio. Dobro je što nije baš isti kao prethodna dva, mada tu mislim da je više do produkcije nego do same muzike, koje jeste možda malo šablonska, ali meni ovaj šablon odgovara. Produkcija je fenomenalna i čudna nekako, ponekad ne znaš da li sviraju gitare, klavijature ili nešto treće, ali verovatno zbog te produkcije album i zvuči kao ni jedan do sad. Jedino na šta imam zamerku su bubnjevi, koji bi mogli da budu malo kreativniji, i ona ambient pesma u sredini, moglo je i bez nje, ali Akhlys su i počeli karijeru kao dark ambient, mada taj prvi album svi zanemaruju čini mi se.

Prošli EP Attunement to Death je bio fantazija.

Bio sam na Rtnju i ove godine, treća za redom, iako ne slušam takvu muziku, ali mi je blizu, i fino je gore. Ne bi da se mešam u organizaciju ali ne kapiram kakva je to zajebacija oko karata, kobajagi ne može da se uđe bez karte, a na kraju ulazi ko kako stigne i ovi koji su platili ispadnu budale. Ja sam se tako prošle godine zajebao. Nije uopšte stvar u parama. Da napomenem da sam i pretprošle godine, a i ove, poslao donaciju, jer ipak se neko jebavao da sve to organizuje, a kao što rekoh nije loše da se ode. Malo u prirodu, malo na festival... Uvek bi pre otišao tamo nego na gitarijadu, na primer. Ne znam šta se time postiže osim da kad neko čuje da ulaz košta 3 hiljade, okrene se i ode, a možda bi potrošio novac na piće, majice i sl. Ja prvi ne bi platio da je moralo, ali eto na kraju uđosmo za dž. A što se pandura tiče, uvek su tamo ispred hotela i zaustavljaju. Nas su zaustavljali svake godine, upoznali smo se već. Nikad nije bilo problema. Ali mi droge nemamo. A ne znam i što vas čudi što cimaju ljude okolo. Kad smo došli, dočekala nas je neka pesma "hašiš, hašiš..." a ispratila nas, tj. pobegli smo od ovog majstora dole.

Brate, nemo' se ljutiš... zvučiš k'o Chat GPT.

Niko nije rekao da ne zna da svira, aman... Imate youtube, ne moram ni da proveravam, sigurno ima gomila snimaka gde drugi ovo sviraju bez problema. Jel ja sad treba da se oduševljavam s tim kad ovde nema zanimljive muzike (za mene)?! Nemam lično ništa protiv njih, kad naprave pesmu da mi ceo dan ne izbija iz glave, prvi skidam kapu.

Može da prođe... Ali sam pomalo i razočaran jer im je prvi demo mnogo više obećavao. https://reverseddeath.bandcamp.com/track/venefic-noose

Ne sviđa mi se. Koje objektivne primedbe? Što sam rekao da ovo nije tehnički nešto nemoguće da se odsvira? Pa nije. Svaka čast bubnjaru, navežban je, ali ima milion bubnjara koji ovo mogu da odsviraju i da se ne oznoje. Doduše, više sam mislio na gitare kada sam to napisao nego na bubanj.

Ovaj novi ne može da dosadi. Rifova ima da mogu 5 albuma da se naprave. U početku mi je malo zasmetalo pevanje, baš je nekako prenaglašeno, a s druge strane bubnjevi su nekako tihi, ali na stranu te sitnice, meni je Unicursal posle mesec dana slušanja postao omiljen ove godine i ništa nije slabiji od prošlog, koji mi je uz Lifvsledu bio najbolji za 2019. godinu (isti slučaj kao i ove ). Sat vremena bukvalno proleti dok trepneš jer se non-stop nešto dešava i gomila rifova može da ide na onu temu "najbolji metal rifovi" bez problema. Npr. deo od 5:08 do 6:52 u pesmi Hod, The Stellar Light mi je nešto najbolje u skorije vreme. Moglo je da prođe i bez suvišnih intro-a u par pesama, npr. ono gde idu samo bubnjevi 2 minuta, dal je beše treća pesma u pitanju, ali nema veze, jer kad krene muzika, to je to što mi treba kad mi je do death metala. Ne bih da navodim imena, da ne bude blasfemija, ali meni je ovo bolje i od nekih starih albuma koji se smatraju za klasike u današnje vreme, a od 99% današnje muzike i da ne pričamo.

Dobro, znači nisam lud... Čini mi se, kada bi uzeo u studiju da ispremeštam delove s jednog mesta na drugo, pa čak i iz jedne pesme u drugu, da niko ne bi primetio razliku. Ali dobro, sigurno ima muzike koju i ja volim isključivo zbog atmosfere, tako da je moj problem što mi se ovo ne sviđa. A ko je odredio da je najkreativniji? Ti? Ili je bilo neko glasanje, šta? 😄 Jedno je kreativnost, drugo je tehnika. Evo da ne diram bubnjara iz Ulcerate, da se ne naljutiš, ali bubnjar koji je svirao na trećem Nile albumu je kreativan (pored toga što ubija kako svira), onaj posle njega samo ubija kako svira. Znači, dve totalno različite stvari...