prošli je po meni imao malo više upečatljivih, wooow momenata, koji ostaju u pamćenju sve i da ne poslušate album više nikada i bio je miljama ispred Vertebrae, odnosno premašio (makar moja) očekivanja,
novi je prog albumčina kakva se pojavi par puta u deset godina. božanske prirode koja ne mora ni da jede, ni da pije, pa samim tim ni da piša.
bork i išan izdaše ove godine ingeniozne albume, pa opet ostaše daleko iza ovoga.