na mene je ostavio takav utisak da... paaaaa, da se slažem sa svima na ovoj temi.
evo čitam jaretove pa čarlijeve komentare i maltene klimam glavom na sve.
ni ovde, ni tamo.
jeste opuštena svirka, jeste malko i eksperimentalna i old skul... i malko dosadna.
najviše me, pak, nervira vokal. čak bih rekao da po emociji i atmosferi ovde uopšte dm groktanju i vrištanju i nije mesto, instrumentalan album bi bio podnošljiviji za slušanje (meni), možda eventualno neko ihsahnovsko pojanje.
sreća pa glas i nije nešto posebno prisutan.
sve u svemu, mislim da je čarli negde najbliži suštini (ako ga nisam pogrešno razumeo): dašak svežine, lagani povetarac, sigurna zona, ali ne smrdi na ustajalo.