@ Black Desire:
Recimo da je Sony mnogo komercijalniji od Roadrunnera, a Damnation and a day je mnogo vise 'COF album' nego sto je Nymphetamine. To znaci nije bio cilj da se prodaju sa Sony-jem. Ali to su uradili sa RR, definitivno. Uporedite samo strukture pesama, textovi, pa onda Danijev vrisak koji jaci nego ikada, pogotovo na The promise ov fever. Damnation je jedna celina, konceptualni album o satanizmu radjen je da bude remek delo, sto i jeste.
Sto se tice samog Nymphetamine albuma, sve govore dve cinjenice: da je napisan samo godinu posle izlaska DAAD i da je izasao za Roadrunner. Oni hoce da njihovi bendovi budu komercijalni do bola, pa su pokusali da izmene i COF. Zbog toga im jebem majku. Njihova je izmisljotina da naprave pesmu poput Nymphetamine, zato sto je drugacije. Doduse to i nije ispalo tako lose. Ta pesma me je i osvojila. Ali mrzim kad bend ne radi ono sto misli da je ispravno nego mu 'profesionalci' stoje nad glavom.
Sa Thornography su otisli u krajnost, jer se oseca veliki uticaj izdavaca. Album pocinje kao koncept a onda se prelama, uvedena je po prvi put obrada kao oficijalna pesma na albumu - "Temptation" i prvi put je tu instrumentalna pesma - "Rise ov the pentagram".
E onda dolazi fenomenalni Godspeed i vracanje korenima. Prosto covek da se zapita zasto je RR izdao takav album!?! Statistike kazu da je Godspeed manje prodavaniji od Thornography a skoro duplo manje od Nymphetamine. Ali album je mnogo bolji od oba dva! Tu je COF uradio pravu stvar.
Posle je sve krenulo kako treba, Peaceville (pa gde ces bolju izdavacku), odlicni DDVA, i sad Manticore koji obecava.
Zakljucak je da im je Roadrunner napunio dzepove ali uticao da opadne kvalitet muzike.