Мајор Гашпар

Naravno.. Kad procitas, uzmi posle "Zene"

Sta su pomogle? Mislim da je dovoljno to sto sada svako zna za njih..Sto su ih na neki nacin ponovo vratili u zivot i dali im vecno postojanje

Ljudi bre, nije budalastina..To stoji!! Bio je sa Dozicem u Dahau,ali je oslobodjen zahvaljujuci LJoticu i Nedicu Jel i ovo laz? ГОВОР СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАJА (ВЕЛИМИРОВИЋА) НАД ОДРОМ ДИМИТРИJА ЉОТИЋА Да jе одсечена само jедна грана, стабло не би много осетило, али стабло jе одсечено до корена, и нама jе нанесен велики бол. Аj. Боже! То jе Твоjа воља и ми jоj се морамо покоравати. Када се jедан камен баци у воду, он прави концентричне кругове коjи се шире. Тако и смрт Димитриjа Љотића иде тугом његовоj породици, његовоj маjци Љубици, тамо далеко у Смедереву, његовоj супрузи Ивки, његовом брату Jаши, његовим синовима и његовоj кћери. Други круг иде кругу добровољаца, његовим сапутницима и jедномишљеницима у миру и рату, у добру и злу, у радости и жалости. Трећи круг иде са дичним четницима, к оном коме jе већ четири године земља простирач а небо покривач. И сад долази и четврти круг, коjи обавиjа цео свет, jер Љотић ниjе био само наш, он jе припадао човечанству, Европи, свету. Димитриjе Љотић био jе државник, учитељ и хришћанин. Он ниjе био само државник, он jе био хришћански државник. За последњих сто педесет година, ми смо имали великих политичара, великих људи као што су Гарашанин, Jован Ристић и Никола Пашић, али то су људи били велики за своjе време, и у границама Србиjе док jе Димитриjе Љотић зашао у велике кругове светске политике. То jе био политичар са крстом. Имао сам прилике да га jедном чуjем у манастиру Жичи када jе рекао: "Српски народ неће бити срећан док сав свет не буде срећан". Он jе био учитељ коjи jе учио наjпре делима, па тек онда речима, упућивао jе, и сам jе био пример. Никад ниjе говорио а да делом ниjе показао. Ништа ниjе било да jе говорио, а да ниjе делом остварио. О, да су такви били сви наши учитељи! Христос jе рекао: "Треба радити па учити, а не само учити". О њему ће се говорити као човеку, државнику и дубоким хришћанину, и то jе он био наjвећи. Он почиње од себе, а то користи свету. Ако почињеш од перифериjе, од другог, а не од себе онда не користиш никоме. То jе било његово гесло. Димитриjе Љотић jе био човек дубоке вере. Он jе као министар Правде додавао кадионицу свештенику у цркви. Многи су се томе ругали, али он се ниjе стидео. Он jе говорио: "Jа идем да испитуjем вољу Господњу, па кад jе сазнам, ићи ћу за њом, не обазирући се ни лево ни десно." Без Димитриjа Љотића осећа се велика празнина, а то jе празнина коjа се не може лако попунити. Дрво jе одсечено, али Бог зна шта ради и ми се морамо покоравати Његовоj вољи. Ако jе дрво одсечено, али из одсеченог дрвета никле су многе младице, а то су многи и многи Љотићи. Ако jе пао Димитриjе Љотић, десетине хиљада српских jунака под оружjем заjеднички сjедињени, не поjединци, него заjеднички, су заменици Димитриjа Љотића. Димитриjе Љотић jе човек коjи jе надахњивао људе. Носио jе тешки крст и у рату и у миру, jер ни у миру му људи нису хтели дати мира. А у рату jе извршио своjу дужност и као воjник и као грађанин. Баш они коjи су били на површини и коjи су били глава народна нису га разумели. Зато смо и пропали што нисмо знали ценити такве вредности. Бог га jе узео баш у своjе време. Рећи ће неко: узели су нам га. Али га нису узели, jер jе он дао упут своjим животом и своjим трудом до сада. Колика понизност, какав аскетизам, испосник Светогорски, какве молитве, дечиjе милине! Ми благодаримо њему, његова Светост и jа, захваљуjемо му што смо дошли из заточења до Беча, и од Беча овамо. Ми не можемо то никад заборавити наjверниjем сину Српства. Када сам говорио са њим у Бечу о сjедињењу наших народних националних снага, он jе, говорећи о ономе за кога сам рекао да му jе већ четири године земља простирач а небо покривач, смерно одговорио: "Он нека заповеда, jа ћу слушати. Он нека буде на врху, jа ћу на дну. Jа ћу му ноге прати." И дошло jе jединство. Ко jе познавао тога човека, морао га jе волети. Он jе био идеолог, светски, широке душе, лав у храбрости а jагње у кроткости. Говорио jе: "Ако учинимо све народе срећним, бићемо и ми срећни". Чедо Милић, велики мостарски jунак, рекао jе: "Jош сам видео jунака, али jунака као Љотића нигде". О њему ће се зато писати књиге. Писаће не само Срби, него и сви Европљани коjи су га познавали. Било jе људи коjи су говорили да он воли да прима од некуд, да сакупља, да гомила. Али где су његове куће? Где му jе имање? Где су му куле? Где су му поља? Jа тога не видим. Али jе био велики богаташ духом, поштењем, вером. Духован човек, карактеран, поштен, одлучан и религиозан. Он jе био толико богат душом, да jе од ње могао дати и другом, позаjмити осталима увек спреман да даде савета и лепу реч. За њега политика ниjе била акробатика, него етика. Он jе био репрезентатор душе и срца српскога, чари и истине српске. Он jе био идеолог хришћанског национализма. Он jе волео све воjводе. Он jе то мени причао, а исто о њему причале су ми и воjводе, и кружиле похвалнице о њему. Jедан велики воjвода, коjи jе овде међу нама, рекао ми jе jедном приликом пре кратког времена: "Не могу се од њега одвоjити. Речи из његових уста теку као мед. Он jе прави репрезентатор српске политике." Он jе дао толико од себе, па да jе живео jош педесет година, он не би имао шта више да да. Он jе дао одговора на сва питања. Он jе у своjоj идеологиjи обухватио све гране народног живота. Жалимо га сви, жали га свак. Жале га и Немци. Многи су му пребацивали да се сувише наслања на Немце. И то баш они коjи нису били народни људи, коjи поседуjу виле и богатства, и коjи као jазавци припремаjу себи унапред богатство за сто година. Али он jе наjвише критиковао Немце, и баш зато су га они поштовали. Критиковали су га само они коjи га нису познавали. Колико jе само волео своjе воjнике. Причао ми jе jедан официр из његове пратње: "Када смо отступали из Београда, на путу смо застали и делили храну воjницима коjи су били гладни. Када смо поделили храну, пришао сам Љотићу и рекао му да jе jош остало хране за мене и њега. Нашта ми jе он рекао: "Подели и то. Ми ћемо лакше. Сад и тако идемо да спавамо, а лакше се спава кад се не jеде." "И тако сам учинио." Он jе поштовао човека изнад свега, само наjпре и изнад свега – Бога. Он jе био велики човек. Оно што jе посадио, ухватило jе дубока корена. И све што jе урадио, мирисаће. Добровољци, певаjте у славу Димитриjа Љотића! Четници, плетите венце славе! Срби, спомињите се Димитриjа Љотића! Пала jе наjвећа жртва. Боже, не тражи више. Боже, доста, молимо Те: узео си много и као наjвећу жртву, њега! Боже, нека буде доста. Jа веруjем да jе ова велика жртва капиjа коjа ће нас довести до слободе. Димитриjе Љотић jе капиjа наше нове Отаџбине. Зато сви, браћо, молимо се за душу великог човека и нека га прими у царство своjе. Нека нам Бог услиши молитве, а њему нека да место коjе заслужуjе. Бог да прости душу Димитриjа Љотића! Во вjеки вjекова. Амин. Ниjе мртав Димитриjе Љотић. Он сада припада читавом Српству. Он сада припада небескоj Србиjи. А мртви су jачи него живи. Он jе сада jачи, него када jе био жив и спутан. Он сада jош више ради и поседуjе jош више снаге. Он тек сада ради. Хвала му. Toliko...

NERGALOVE postove preskacem jer se trudi da bude duhovit pritom nemajuci blage veze o onome sto govori.. @Axeanosilas Nema veze sto je to preuzeto sa BUlevarovog sajta..Ovo je ipak istina

A ko ce jos da svira pored njih?

Ovo je preuzeto sa http://www.panonijapress.co.yu/058/danposle058.htm dakle.. Poznata je stvar da se dela vladike Nikolaja Velimirovica u knjizarama i crkvama prodaju "k'o alva", a jos je poznatije da Velimirovic, iako nekanonizovan, u delovima Srpske pravoslavne crkve i "srpskog intelektualnog sazvezdja" okupljenog oko SANU, uziva ugled sveca i nespornog ne samo teoloskog, vec gotovo filozofskog autoriteta. Znano je, takodje, da je Nikolaj (1880-1956) svoj drugi zivot poceo da zivi upravo od gazimestanskih dana 1989. Istoricar knjizevnosti Mirko Djordjevic tvrdi da to uopste nije slucajno. A da se jos jednom moramo upitati gde zivimo i koga nam sve namecu za moralne i religijske autoritete, pokazalo je Djordjevicevo predavanje u Novom Sadu prosle nedelje, pod naslovom "Nacionalisticko 'jevandjelje' Nikolaja Velimirovica". Prenosimo delove predavanja: "Nikolajevo delo je pre svega antimoderno i nacionalisticko. Ono je dozvljavalo ili neodmerene pohvale ili neodmerene osude, a uticaj mu je prenaglasen. Temelj njegovog dela je nacionalizam, iako je poznato da je nacionalizam nespojiv sa duhom i dahom Jevandjelja (...) Nikolajeva knjiga 'Iznad Istoka i Zapada' uci nas da Srbija nije ni na Istoku ni na Zapadu, vec negde 'iznad' i taj obrazac itekako je prisutan u delu Srpske pravoslavne crkve i gotovo dominantan u krugovima takozvane srpske intelektualne elite (...) Na zalost, proplamsaji ove nauke mrznje pojavljuju se sve cesce. Nikolajeve tirade o trulom Zapadu, o umornoj Evropi i Srbima koji treba da se klone Evrope i njene civilizacije, dobijaju vrednost citave nekakve misli (...) U originalnim spisima ima tekstova o Jevrejima, koji su u popularnim izdanjima Nikolajevih knjiga izbaceni, sto je nedopustivo(...) U delu 'Kroz tamnicki prozor', koje je pisano 1944. u logoru Dahau, prepoznaju se znaci mrznje prema Evropi i njenoj civilizaciji (...) U toj knjizi prepoznaje se i Nikolajev antisemitizam, sto je neobicno, jer tada je drama Jevreja u Drugom svetskom ratu vec svima bila dobro poznata, pa je morala biti dobro poznata i njemu. Nikolaj osudjuje Evropu kao belu demoniju, cija je kultura novopaganska. Po njemu, sva moderna gesla Evrope sastavili su zidovi koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i strajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopstu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Nikolaj dalje kaze da su evropsku kulturu oblikovali Jevreji i njihov otac djavo. Kaze da se treba cuvati Jevreja koji su unistili posebno Rusiju, koja je postala 'boljsevicka i civutska'. Veoma je voleo rec civuti i nikad nije upotrebljavao evropski pojam geto, vec rec 'civutana' (...) Nikolaj je zanemario cinjenicu da su Isus i Marija jevrejskog porekla, da su Jevreji odbili Hrista, ali da su ga prvi i prihvatili, da su svi apostoli bili Jevreji. Nikolajev antisemitizam je primitivan i nema ni traga nekom dubljem proucavanju odnosa izmedju judaizma i hriscanstva (...) Velimirovic je u predavanju pod nazivom 'Nacionalizam Svetog Save' iz 1935. godine naveo da u Srbima postoji nekakva azijska sposobnost, dok za Savu kaze da je srodan svim velikim Azijatima (...) Nikolaj spominje odrednicu 'svetosavski nacionalizam', iako u delima Svetoga Save nema ni traga nacionalizmu, a na jednom mestu Adolfa Hitlera uporedio je sa Svetim Savom. Nikolaj za Adolfa Hitlera kaze da je uspeo da stvori nesto nalik na nacionalnu crkvu. Evo toga mesta: 'Ipak se mora odati postovanje sadasnjem nemackom vodji (Hitleru), koji je kao prost zanatlija i covek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo, on (Hitler) je u 20. veku dosao na ideju Svetoga Save i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvazniji posao koji prilici jedino svetitelju, geniju i heroju'. Bio je posebno blizak sa Dimitrijem Ljoticem, pa cesto u njihovim delima nije jasno ko koga citira, da li Ljotic Velimirovica, ili Velimirovic Ljotica (...) Savremenim ideolozima vaznija je nacionalna ideologija, od nacionalne kulture. Nikolajev povratak na scenu 1989, godine govori mnogo o stanju srpskog duha. A odsustvo sistematskog kritickog osvrta na njegovo delo govori gde nam je zapalo stanje duha danas. Kakvo je vase misljenje o Velimirovicu?

Mirko, ukoliko jos nisi zavrsio onaj referat o Ljoticu i Nedicu, evo..zaboravih da ti dam ovaj link gde ces naci sve o Miti bogomoljcu. http://www.novaiskra.co.yu/

www.svastara.com pod slovo s nadji..imas textove

Azra-Kao ti i ja Skrewdriver-The snow fell

Nothern Kingdom He comes from northern kingdom, homeless filthy To fight fenician priests of king Athau he is prophet of cursed sea Alone with stick in hand covered with goal skin He comes at sun’s end Hear me filthy Fenician priests, you who adore bitch Astarte Come to me io hill of Karmil call our Gods, to fight till die Screaming priests of Astarte start coming to hill of Karmil Tries have died, water become blood People and animal ripped them self of pain and sickness Where ever you go Powerfull lust, thousands sparkles the million screams of lost soul. Were hearing upon the skull that might? Where blasphemy and darkness fight Fire from the sky fast as lighting burn the sacrificed virgin And wood, and stone, and water, and ground fire and ash all became To the red fog of lust and blood, he cut Astartes priest throats Just as he cut a lamb of goat. He chopped at half Ripping out bellies crushing heads, and learing apart I am the chosen one. I am the prince of darkness and blasphemy Hear me king Ahao, your priests are dead Peaople are sick of leprosy and plague You die in thousands pain in my kingdom Your soul is mine, your soul is mine! Hidden God You master of the hundred vivid fires, you will surely understand how insane is to provoke power of dark, but if you dare to do it let guardian of the infinites have mercy for you because we are merciless. Take the sword and put the goblet on that sacred altar covered with a black flax. Let the knife absorb the nectar You must throw yourself in black tunnel to gather the seeds of wind and throw them all around When will you come? Time is not important place doesn’t have a meaning. This is time, place is everywhere. I’ll come from water, pick up the sword and look for the goblet and while drinking from it, I’ll stab it into the stomach of great mother so that chosen one could be reborn with sword in his hand If you are with me there’s no power in the world which stops you to seize me under the dark infinites. The word of mine can have a beginning but it’s without end, nothing has begun and everything finished. In Nominee Satanus How long you where waiting in the mud? How long you where waiting to be born again? You remember walking those streets Some other day were afraid You were far from your peace. You heard speed beatings On your heart And then like it stopped You was, you was dead You will be born again In nominee Satanus All Christians Are Destroyed Down falling our brothers I’m falling down We are lead by glory and the power Expel the Christ wherever you are And our victory is not a final. His power will be with us till the end Jesus lost everything he had The power, the people, and himself. Let’s crucifix them all And celebrate this sacrifice His majesty will give us Everything we dream on.

Majku mu, nece i ovde valjda biti 400

jebi ga, pravoslavni obicaji su preuzeti iz slovenskog paganizma..Recimo slave, izlazak na groblje, unosenje badnjaka..

Block out..u nedelju svira u Nisu

Rece mi covek juche za to.. Vidimo se galoa

Ma, dobro je..cim si uspeo da sastavis recenicu,a mi da procitamo

Kako mislis precenjena?

JA POD STOLOM A POD KIM SI TI VEDRA PJESMA VELI Kako si mogao agi obećati da ćeš mu Naučiti magarca za deset ljeta pričati Seljani će Nasrudin Hodži a on će ma neću Ga ja naučiti ali morti će prije aga Odapeti tako početkom osamdeset treće U Beogradu ušuškam se u društvo tica sve Ljepotica službenih manekenki ne znaš koja Je ljepša na svojim sijelima u strogo ženskom Društvu mene su snosile kao kurve siroče Tek bude među njima jedna najviša koja je Zbilja božanstvena bila mene je podsjećala Usporedimo li malo s velikim na onog Košarkaša traktoristu Tasića koji je u To vrijeme igrao samo zato što je najviši Bio pretpostavljam negdje dva i deset moj prijo Ali ga u podhodniku čestitog uhvatiše Gdje viski krade mislim osim visine ničega Drugog imao nije pa se ni ova vještinom Nije isticala ampak je vanjštinom blistala Par godina potom upitam što je s njom pusti Bre napravio joj neki taksista dvoje djece I otišao divnu je ucvilivši jebote To me podsjeća da sam moguće sedamdeset i Pete gledao u zagrebačkom Domu sportova Ćosića gdje sa vrha reketa koš zakucava Svega je osim sreće Jugoslavija imala Premda dugo je takova dična i potrajala A kako i ne bi kad su mi na straži a toplo Ljeto je lijenog nedjeljnog popodneva bilo Tisuću devetsto sedamdesetčetvrte alo Kad su mi u vojski kažem snenom pušku ukrali Šest godina poslije toga sjedimo u travi Kraj piste sarajevske zračne luke negdje rujna Mjeseca u trojci čekamo na zrakoplov kući Nigdje žive duše rano popodne nedjelja je Vruće u džuboksu na aerodromu imaju Balkan i Šta da radim a ja grickam travu gledam Jarom pritisnuta okolna brda omaglicu Korov i bumbare odnekuda zvuci dopiru I baš sam svoj na svome kao desetka na kecu ETO KAKO SAM PRESTAO ZA PENEZE SKRBITI U proljeće osamdeset prve odoh u mjesnu Banku zapravo veću prostoriju vidjeti da Li mi ča dođe uđem oko šest uri popodne A odaja krcata obližnjim šljakerima sa Gradilišta dođem na red pružim karticu žiro Računa i pitam ima li šta ovaj reče na Moje iznenađenje ima hoćete li sve ja Rekoh sve misleći koja stotina maraka kad On vadi iz sefa svežnjeve vezanih dinara Jerbo odjednom je petnaest hiljada maraka Pristiglo i ja se znojit stadoh pošto cijela Soba ne samo zuri u mene već mi i za vrat Duva a tad još nije Tuđman zbog istog razloga Crtu u bankama povukao i da zlo bude Veće ništa nisam ponio gdje bih sve tê šolde Stavio i tako natrpam ja ove svežnjeve Pod bluzu kanda banku pljačkam te presavijen ka Trudnica pridržavajući laktovima skute A trbuh obujmivši pođem kući i od tog sam Dana prestao o novcima voditi računa Međutim osamdeset i treće nisam zbog toga Najveći porez u gradu Zagrebu imao već Zbog svojstvene nesebičnosti naime ljubeći Muziku snimio sam za svoj trošak Fazane i Srastanje recimo pedeset hiljada maraka Jugoton mi je to platio ali par mjeseci Potom to je iznosilo četrdeset ne samo Poradi obezvrijeđivanja dinara već i Zato što nisam računao putne troškove i Slično elem to sam bio primoran učiniti Pošto u to vrijeme Jugoton nije mogao Zakonski u inostranstvu poslovati te je sve Preko moga žiro računa išlo mimo toga Došla mi je lova od svih prethodnih ploča ali Nisu mi to na tri godine razdijelili na Što sam imao pravo već su mi i po plaćenom Porezu i nadalje šolde plijenili sve dok Nisam osamdeset i sedme potvrdu donio Ali svejedno nisu mi ni dinara vratili Zašto to velim zato što sam osamdeset osme Radeći Balkansku rapsodiju u tri mjeseca Pet boravišta promijenio seleći se ka Don Kihot budući me je i rođeni ćaća iz Stana potjerao a milioni su nitkova I onda i sada imali barem gdje spavati Da ne spominjemo aute i kućerine a Kamoli plaćanje poreza i onda kažu to Je naše i uzmu pa čak i ne trebaju išta Reći civilno društvo sjeme ti se zatrlo i Tebi i tome koji na tvoj račun živi a da Te ne priječi živjeli Mongoli hoću reći TELEMAŠE POŠTO TI JE PONOS VEĆ NABUBRIO Osamdeset i pete zaželim knjigu Big bang u Tristo primjeraka izdati tako neki spomen O sebi ostaviti a i uljudbenu ravan Podići no budući sam bio u Holandiji Nisam to osobno mogao učiniti te sam Lajnerovoj ženi prepustio sve priređeno Obaviti jer kao što Telemah reče nikog Dokonog smislit ne mogu tko mi sljedovanje Jede međutim otkako sam ja to plaćao a Trebalo je novce iz Jugotona dići morao Sam punomoć načiniti koju mi je odvjetnik Iz Zagreba sastavio a ja kod bilježnika I u poslanstvu dužno ovjerio to sređeno Ja po dogovorenom punomoć natrag zatražim I dobijem ali u žurbi i ofrlje znači Neovjereno kao nisam imala vremena Pomislili su da je sve njihovo ako umrem I premda je toga i ranije bilo otada Su mi doista o glavi radili i ne samo Oni mislim takvi su to pozemljari moj prijo Osamdesetsedme se Janković koji je kao Ćata negdje radio zdušno ponudi nastupe Po selima urediti te uzme svu lovu i Na svoj račun prebaci a da stvar bude još gora Počeo se ko pijani grof ponašati jerbo Mu je sjekira u med pala držeći se točke Usmenog dogovora kako će mu peti dio Pripasti ako sve bude u redu ali pošto Očito nije ćopi sve novce kao zalog i Na sud me stavi elem probudi me jednog jutra Pađen u svome stanu gdje smo spavali i snenog Na sud odvede pošto je htio svoje dobiti I tako smjeste me za govornicu i tu ja u Zid piljeći rečem nikoga ne imenujući I skoro bezvoljno kako je bilo što poluči Da Janković spor u ime naroda dobije a Da je poznati menedžer neki mu glazbenici Posvjedoče iako dinara poreza dotle Platio nije a i kako bi kad je ka pisar Ili računovođa smjerno platu dobijao I tako sam ja koji je sve novce zaradio Bez kinte ostao pucam od smijeha naravno ZAŠTO JE PRESTAO TAKO MU JE DOBRO STAJALO Čim sam primijetio da i sa naočalama Pjevam sklopljenih očiju namah sam ih skinuo NIT MI JE POVJEROVALA NITI SE NASMIJALA Tek osamdeset i treće misleći posjetiti Ameriku odem u američki konzulat u Zagrebu vizu zatražiti kad me konzulica Upita gospodine Štuliću kako možemo Znati da ćete se vratiti a ja velim moram Porez platiti vizu nisam dobio boga ti Živi dokaz kako se sa ženom nije šaliti Pošto smisla za humor nikada neće imati A to je upravo ono što nas od drugih bića Razlikuje il bar si tako volimo laskati A TKO BOljE SVIRA GITARU HENDRIKS ILI STIV REJ VON Jednom zgodom osamdeset pete u Frankfurtu vidim Sebe u glazbenom dućanu gdje se rasprava tko je Bolji Hendriks il Stiv Rej Von zapodjela ja sam bio Za prethodnoga a momak u prodavaonici za Potonjega tek primi on to izdanje toliko k Srcu da skroz zapjenjen potegne zadnji dokaz kako Stiv ima crnu dušu našto ja ladno primjetim da I Hendriks isto nato čujem gazdino kikotanje A trinaest godina prije toga na beogradskoj Željezničkoj stanici s gitarom u presvlaci od Platna u cik zore šećkam čekajući bus za Zagreb Po redu vožnje kad mi pristupe kći i mati vele Oprostite gospodine je l to vaša gitara Na moje začuđeno da one će a koja je to Vrsta kontrabasa toga sam se sjetio pet ili šest Godina potom kad je Dražen Vrdoljak preveo Rok Enciklopediju i svaki dabl bejs ka dupli bas Poslije ne samo da je Plavu travu zaborava Napravio već je i javno rođendane slavio ZAŠTO TRULI NOSI KACIGU NA GLAVI KAD IZLAZI Sveduša je zbilja u svemu prisutna evo jednog Primjera krajem pedesetih Truli je svirao bas Gitaru ali je nije imao stoga riješi Dotičnu napraviti pošto je bio u posjedu Slike jednog sastava sa gitarama i njihovim Mjerama članova sastava mislim uzme šiber te Izračuna promjer gitare spram tijela pa dade Gitaru sačiniti međutim pošto je sjena na Slici bila zaključio je da bas ima pet žica I takav je svirao sve dok par godina izatog Nije pravi Fender vidio i grozno se snuždio Ne zbog četiri žice već što mu je bas i veći Bio i bolji zvuk imao dva desetljeća posle Toga Fender stvarno izbaci bas s pet žica alo NE SAMO DA SI SE ODMETNUO NEGO I VRIJEĐAŠ Izvrsni živi album Filma iz Kulušića ima Publiku i pljesak iz Studentskog Centra sa uzvratnog Gostovanja beogradskih sastava u Zagreb gradu Točnije rečeno sa Riblje čorbe dodatno tome Nadosnimavanje glasova i gitara a što se Lako ustanoviti može usporedbom dotičnog Sa mojim Ravno do dna gdje je osamsto ljudi duplo Manje nego u Studentskom Centru Piko Stančić ktome TA KMETOVI NAVEK VOLE NEKAJ DOMA PONIJETI Drugom zgodom krajem osamdeset treće povedem ja Lajnera prvi put sa sobom u inozemstvo da bi Ploču snimili dođemo kod Cetinića i započnem Sa Klinčekom i ritam mašinom stoga ode Lajner Kad za dva sata zazvoni telefon iz policije Uhvatili Lajnera kako u šopu knjigu krade Cetinić ga izvuče a ja preko toga prijeđem ZAŠTO SU MIKENJANI KORISTILI IJEKAVICU Zamislite lijeno popodne na rivi pod zidom Od klesanog kamena svakih pol sata mine koji Umirovljenik s rukama na leđima a dolje S remorkera udarac čekića zvekne odjekne Zamirući u ljeskanju mora fjakaste bonace Pedeset metara poviše na izlazu za cestu Velikim slovima AZRA piše do odlaska dalje Na svirku još ura vrimena imade ostala je Džoja i boca nepopijenog gemišta od juče To ljeto pred rat imadoh stvarno najbolje nastupe Od četristo ljudi pa naviše bilo bi ih manje Da nijesam otvarao gažu riječima dobro Veče mi smo HARI MATA HARI i sviraćemo vam Naše najveće uspjehe mislite da su kužili A kad smo jednom zgodom stvarno kao Bitlsi divlje U hotel uletili nekom ženskom praćeni jerbo Zbilja smo ludo odsvirali pa smo pred njima je da Bilo je i takvih morali giljati reče nama Recepcionar znate kako se to radi vi olfa Kao otključavate a zapravo zaključavate I ne zaboravite vašeg portira i tu migne A drugom zgodom došavši u Đakovo zabavljam ja Namjernike čekajući momke koji se nekuda Izgubiše kad eto njih sa cekerima a sve za Njima leprša od perja ka za okupatorima I u takvom raspoloženju prilegnemo na svirku OKUPAJ ME I NA GRUDI PRIMI SVOJE PA ME SPALI Huovci prvi na pozornicama lomiše gitare Zatim Hendriks i Jardbrdsi ja petnaest godina Potom a Riblja čorba dvadeset tri poslije mene AL ŠTO BIH SE PONAVLJA MENI JE MRSKO IZNOVA GOVORIT ONO ŠTO VEĆ RAZGOVJETNO KAZAH VALA U redu zašto sam u živo puno bolji nego Na snimkama zato što se oni koji nošahu Daske za pozornicu zvahu scenski radnici ti Koji duže studio snimatelji a ostali Koji su bananu okusili sladokusci da I ne spominjem ine koji auto vidješe Pa da su automehaničari pomisliše Ukratko lezilebovići se uzoholiše To je upravo i prvi razlog zašto se zemlja Raspala drugi je što je Tito predobar bio A treći je strani čimbenik što se babi htilo To joj se i snilo il već tome slično viđeno Razlika između akustične i električne Gitare je kao između malog i velikog Nogometa pardon glasovira i orgulja u Svakom slučaju glazbenike možemo staviti U tri razreda kod gitare to su oni koji Trzaju žice s više ili manje uspjeha To je prvi razred oni koji sviraju blanju To je drugi razred a oni pak koji sviraju Muziku to je treći razred ono što podjelu Uslovljava je odnos prema sredstvu znači prvi I drugi razred pristupaju tamburi ka pukom Oruđu dok je treći razred za oružje drži I sukladno utoliko manje slobodu ćuti Njime da se kurči iako bi i on da ruži Ampak po Tinu Ujeviću proza je jebanje A poezija drkanje pjesnika opet dvije Vrste ima oni koji su svjesni sebe ali Baš ništa im se pod milim bogom ne događa i Oni koji takoreć nesvjesno prate zbivanja Uostalom najbolji nogometni sudija je Onaj koji se najmanje vidi na igralištu To je primjereno i mnogom drugom stanovištu Budući sam na Fazanima i Krivom srastanju Premda to nije važno odsvirao bas gitaru Koliko para toliko i muzike k vragu Cetinić je tri pjesme odsvirao na Srastanju Mislim bas gitaru ali to ne igra ulogu ČA NAD STRAŠNIM NJEDRIMA UZVALJANOG MORA RIBE HVATAJUĆI GUSTA KRILA U SLANOJ PJENI KVASI Devedesetpete izdajem ja knjigu Božanska Ilijada u Beogradu dođem u vrijeme Kad se to il uvezivalo il umnožilo A to je u nekom podrumu bilo gledam i sve Ne vjerujem u knjigovežnici svojim očima Kad me gazda pogleda i drekne šta čekaš tamo Nosi to a ja iz okreta ka struna zapeta Skočim kad on jekne ama ne ti okrenem se a Iza mene stvarno neki koga nisam vidio Tko ne bi guzicu samo da bude Homer dao Četiri godine prije toga penjem se uz Baš Čaršiju u Sarajevu za sutona a dugu Kosu sam imao kad mi jedan iz mraka sjedeć Pred vratima dobaci što ti je to odozada A ja velim ono što mi fali sprijeda našto On zarže od smijeha i kane i meni ba Vlado Kalember je među prvima od sredine Osamdesetih godina živio od plej beka Po diskotekama te bi obično pred nastupe Posjećivao mjesne radio postaje gdje bi Redovno pustili Klinček stoji pod oblokom a Onda rekli dragi slušaoci kao što već i Sami pogađate Vlado Kalember to mi je on Sâm kazao a ja uzeo zdravo za gotovo Kako sam se samo razočarao kada mi je Bora Čorba zaprisegnuo da najbolji stihek Srpskog rokenrola naime rado ide Srbin U vojnike nije njegov već da ga je od nekog Drugog uzeo a tako mu je dobro stajao Kao i primjedba Crnjanskog Krleži znači i Tebe su kupili našto se Krle razbjesnio KAD TREBAŠ NIGDJE NIKOG NEMA ČA TU NOVOG IMA Čuvenost i smiješnih strana imade na primjer Osamdeset i prve se govorilo da ako Uzmeš praznu kutiju šibica na kojoj piše Azra i baciš je na Terazije za ciglih Petnaest minuta se zakrči sav promet zbilja Devedesetpete kad god sam ulicom išao Autobus bi se gradskog prevoza nakrivio Prema onoj strani gdje bih se zatekao mislim Dok bih na zeleno svjetlo čekao a jednom sam U kolima sjedeći pored busa čekajući Na crvenom ugledao o staklo priljubljene Noseve kao krumpire bilo mi neugodno DRIBLATI ZNAČI SLINAVITI EJ NE BUDI BALAV Tek nogomet je najbliži šahu po tome što su Beskonačne mogućnosti veličajnih poteza Ja ću navesti dva koja samo jednom viđeh i To oba iz šezdesetih na Svjetskom prvenstvu u Čileu šezdesetdruge a gledao sam ga na TV jedan tuče škaricama sa polovice Igrališta ali iskosa bezmalo sa crte Vratar krajnjim naporom bacivši se izbacuje Loptu preko prečke drugi u Zagrebu moguće Šezdesetosme u proljeće gostuje Partizan Na Maksimiru e sad desni bek skoro iz svoga Kuta na kraju igrališta izbija dugu baš Napucanu žogu ravno po crti a Galić je Centarfor u punom trku sa pola igrališta Petom preko glave prebacuje i stiže tik na Samoj ivici pokraj rubne zastavice i tu Divno zavrne na šesterac a suigraču mu Lopta kosu okrzne ne gremo na utakmice Samo zbog pogodaka i pobjeda razumete Uostalom par godina prije toga bio sam Na Plinari starom Hajdukovom placu OFK Beograd je gostovao pratio sam rođaka Po nekom drugom poslu pa smo slučajno svratili Zašto to kažem zato što sam jedini za goste Među petnaest tisuća ljutih Dalmatinaca Glasno navijao rođak se usrao i sveđ me Kišobranom ubadao da umuknem ništa mi Nije bilo prođoh lišo nisam môra popio Opet nogomet se premda lov i rat oličava U jednom od života razlikuje grubostima Naime i prljavštinom ništa se ne postiže A Binić pak dvije hiljadite izjavi da bi Stojković mogao u reprezentaciju i s Jednom nogom igrati sušta istina pošto ni S dvije to zasigurno bolje uspio ne bi Branimir Štulić 2004.

Džoni Štulić: Sećanja (1) KUŠATI SVAKOG OD VAS ŠTO VIŠE ZADOVOLJITI Na jesen početkom školske godine sedamdeset Sedme imadosmo kao četvorka prvi nastup U Dubravi zavjesa se otvori i mi prvu Stvar krenemo žica mi puče zastor se zatvori A mi u znoju lica svog žicu promijenimo I drugu stvar počnemo kad drugoj gitari struna Prsne opet se zastor navuče i jošte više Znoja prolije i po treći put nova popjevka Grune i opet meni žica pukne i ponovo Zavjesa i tako desetak puta sve do kraja A početkom juna sedamdesetosme odemo U Vinkovce i stignemo popodne čekajući Da se pojačala i pozornica postave tek Dođu neka dvojica i zažele naše blanje Vidjeti mi im pokažemo a sve su jeftine Trećerazredne bile oni se odmah lijepo Uozbilje i pokupe i da znate nijesu Bili u krivu bar ako danas mene pitate Mjesec dana poslije toga dođosmo u Požegu Gdje nas društvo za doček od samih mladih pankera Dočeka i muških i ženskih izbodenih svima Rinčicama kroz uši i noseve desetak njih Istog časa kad nas ugledaše onako zdrave Neizbodene i svakodnevne počeše se na Mah topiti i ne znajući kamo oči svrnuti Niti kako nelagodu sakriti jerbo su se Grozno u nama prevarili i razočarali Doduše mi smo tu zadano odsvirali ali Nismo dojam nimalo popravili ta kako bi A sedamdesetdevete hladne zime s bog te Pita kojom postavom odsviram Ljubljanu i tad Čekam zadnji vlak za Zagreb u pola dva izjutra Koji stiže iz Trsta uđem premda jedva jerbo Krcat je bio tako da sam kao sardina na Hodniku s gitarom četiri sata do belog Zagreba proveo ono što me je ponajviše Izluđivalo bile su dvije babe koje su Cijelo vrijeme kraj mene stajale onako U crno zabrađene noseći veliku lutku Sa sobom iz Trsta a išle su negdje tamo u Slavoniju rista znači još par sati dulje od Mene u sedamdesetima stare žene sve od Trsta na nogama pa do onamo što su samo Italijani mislili o nama bog te mazo A kad smo već kod Talijana par godina prije Ovih događanja krene zagrebačka družina Studenata u Italiju proslaviti netom Završene studije na povratku dođu busom Na granicu pošto se duga povorka stvorila A tadašnji busevi nisu imali zahoda Pošalju cure naprijed momke a jedna kojoj Je bila sila uzme konzervu od koka kole Spusti je na stepenicu kod zadnjih vrata i nad Njom čučne na to potpuno slučajno vozač pošto Je vruće bilo otvori vrata a svi Italijani Carinici i ostali tamo složnu nadignu Graju i zdušno navijati stanu bravo bravo Sedamdesetdevete s proljeća probam ja s Parnim valjkom u Husovom stanu dva tjedna stvarno Svirali smo šest mojih i šest njegovih pjesama Kad na jednoj od zadnjih proba prije odlaska u Studio demo snimke puknuti uhvati mene Hus a upravo smo njegovu pjesmu svirali gdje Prevrćem očima te i njemu i meni smjesta Postade jasno da se i za tisuću godina Nećemo složiti naravno snimke pokažu da Nisam dovoljno čvrst ali molim vas pokušajte Samo zamisliti moje su pjesme tada dvije I po minute trajale a pedeset obrata Akorada su imale i to ne durova i Molova već pošto sam došao sa akustične Gitare dimova majeva suseva pluseva I pripadajućih minusa dok su te njegove Trajale pet minuta sa puke četiri harme A mol G dur F dur E dur i kao za inat baš Smo neki bluz svirali znači svakih po minute Udariš jednu dobu tad sam mlad bio kalio Sam se pa sam i toliko izdržao no danas Mi i na samu pomisao žuč proradi alo Nazaj na Azru osamdesete krajem oktobra Svirka u Ivanić Gradu kino sa sjedalima Prvih par redova popunjeno ostalo prazno Budući sam ja već tad imao scensku obleku Tu koju možete vidjeti na omotu prve Ploče znači konobarske crne hlače od nekog Polimera koje su imale porub jer tako Su napravljene da se ne trebaju peglati čim Sam na pozornicu stupio diže se prvi red Jednodušno i napusti dvoranu u znak surog Prezira i prosvjeda protiv toga mislim ruba Na hlačama jer ne samo da to nije novi val Nego i muljam a da ni ton odsvirao nisam Par tjedana prije toga evo nas u prestolnom Beogradu na živom snimanju Nedjeljnog oko dva Sata popodneva ktome Parafi i Prljavo Kazalište te neka mjesna skupina Krvava Meri mi nikad bolje nije zvučala cijela Jugoslavija je uostalom to gledala tek Neposredno prije toga uvrijede se prljavci Otvoreno gađenje i mržnju glede tih Srba Iskazujući a ja čim ugrabim tren uđem u Svlačionicu i velim Houri kako možeš Tako a on se izdere na me i pošalje me U pizdu materinu te se ja povučem a on Ene ga frajeru sušta snošljivost čistih ruku Sedam godina potom sjedimo u Makarskoj u Društvu Galije oni su tu dvomjesečnu gažu Imali a mi na turneji svirku opičili Tek s njima je tada jedan rasta svirao bas Gitaru i ja onako nevezano po naški Kažem Neši ovaj je najbolji među vama a Neša me krvnički pogleda i veli mater ti Jebem a zbilja je čovjek u redu bio jer je Par tjedana potom videći Azru u Splitu na Gripama procijedio da je Azra avion diže se diže i ode a baš tako je bilo Devedeset i pete u Košutnjaku igram ja Nogomet u dvorani i pošto sam uvijek žicar Bio ostanem poslije svoje momčadi da bi Jednoj koja nije imala dovoljno igrača Pomogao tek vozi me jedan od njih kasnije U grad i pita me ko si ti zapravo a ja Velim Džoni Štulić a on će mislio sam da si Profesionalni fudbaler a meni premilo

EKSKLUZIVNO: Autobiografski zapisi Džonija Štulića Od ovog broja "Vreme" će ekskluzivno objaviti autobiografske zapise Džonija Štulića, svojevrsni amarkord jednog od najznačajnijih muzičara bivše Jugoslavije Glavni junak aktuelnog dokumentarca Sretno dijete Igora Mirkovića, posvećenog muzičkom novom talasu s početka osamdesetih, je Branimir Džoni Štulić, kontroverzni frontmen nekadašnje kultne novotalasne grupe Azra. S tim što u filmu Štulić zapravo nije prisutan. Odbio je da se pojavi pred kamerama, tako da, umesto njegovog svedočenja, savremenici pričaju o njemu i Azri. Sudeći po filmu, ispalo je da se priča o jednom popkulturnom fenomenu koji je odredio odrastanje čitavih generacija u socijalističkoj Jugoslaviji, zapravo vrti oko njegovog odsustva, zanimljivijeg i uzbudljivijeg od prisustva ostalih aktera tadašnje muzičke scene. Danas, tačno trideset godina pošto je napisao Balkan i dvadeset godina pošto je prvi put napustio Balkan i nastanio se u Holandiji, o odsustvu Džonija Štulića i njegovom "potpunom koncentrisanju na odbijanje", ispleten je čitav mit. Manje ili više prisustvovali smo izdaji načela zbog kojih je navodno krenula u rokenrol avanturu većina novotalasnih prvoboraca, ali Džoni je odbio da nam priušti to zadovoljstvo. To je i razlog što Mirković njegov slučaj naziva "posljednjom nedovršenom pričom novog vala". Na stranu obožavatelji, ali dok je bio prisutan, Štulić je nekako bio manje zanimljiv. Sem s početka karijere, nikad nije bio sasvim prihvaćen od medija. Što je snimao bolje ploče, zaključno sa fenomenalnim Krivim srastanjem, dobijao je sve gore kritike. Nekako je previše pesama napravio, previše je albuma snimio, previše pričao o politici, psovao, previše filozofirao, previše mu je bilo stalo do toga što je radio, previše je bio težak, prgav, tvrdoglav i nestrpljiv. U prvom naletu 1980–1983. snimio je i objavio ukupno čak sedam albuma, od kojih jedan trostruki i dva dvostruka. Boks set od sedam CD-ova Azre, uglavnom iz ovog perioda, bez njegova učešća upravo je objavio Siti rekords Željka Mitrovića, srpskog pinkoidnog medijskog mogula i verovatno budućeg vlasnika Kroacije rekordsa. Danas pesme zabeležene na njima zvuče kao sa druge galaksije. Nekonfekcijske i neprepričljive. Retko ih možete naći u etru. Nakon erupcije energije i talenta s početka osamdesetih, Štulić je opsovao, okrenuo se i otišao u Holandiju. Apokrifna priča kazuje da je nakon šetnje po zagrebačkom Gornjem gradu seo u taksi i rekao taksisti: "Vozi me u Amsterdam, ja ovde više ne mogu…" Posle par godina, zadržavajući stalnu adresu u Beneluksu, vratio se i snimio još nekoliko albuma. Pesme su ovoga puta bile u sasvim novom registru, bez "energije pobune". "Iscurio je virus boje neba", priznao je, a ploče su sada nosile višak razočarenja i melanholije. Sevdaha, ako hoćete. Nad njima kao da je stajao koenovski moto: "Svaki čovek ima način da izda revoluciju – ovo je moj". Ali, kad se podvuče crta, ono što je jedino važno u svemu tome, i nije bila pobuna – i u "revolucionarnom" i u "antirevolucionarnom" periodu, Štulić je napravio neke od najlepših pesama domaće popularne muzike. A onda se sve raspalo. U raspadu Jugoslavije, u kojoj je prodao milion ploča i u kojoj je odsvirao minimum dva sata u svakom mestu do koga je bilo asfalta, Štulić je odbio da odabere stranu. Izuzev jedne tihe posete Beogradu 1995, kojom prilikom je Komuna objavila par CD-ova nalik na Anthology Bitlsa – nije se više vraćao. Poslednje njegove fotografije dostupne medijima stare su skoro deset godina. U ovdašnjim i hrvatskim medijima tek povremeno se pojavljuje. Kada se oglasi, to je uglavnom kada ga novinari pozovu telefonom, a on im kaže da ga više ostave na miru, da ga interesuje samo fudbal, i još iskoristi priliku da otera u kurac ko mu se namesti. Ali ništa zato – novine s vremena na vreme objavljuju intervjue s njegovim bivšim devojkama, bivšim prijateljima, bivšim kolegama. Pre nedelju dana najtiražniji časopis na Balkanu, novosadski tabloid "Svet", preneo je iz hrvatske "Arene" povelik tekst o njemu i naslovio ga "Genijalni seronja". Poenta i zaključak većine novinskih napisa o Štuliću su u stilu "ludilo gospodina Štulića se nastavlja". Pa u čemu je ludilo gospodina Džonija? Najpre u tome što je besramno odbio da profitabilno evoluira u ustašu ili četnika, ali i da danas bude nostalgičan za počivšom Jugoslavijom. Dalje, što je ostario bez grotesknog "Petar Pan sindroma", pa ne glumata okolo ocvalog pankera pokušavajući nešto na sitno da ušićari. I što usred glamuroznog kapitalizma kojem prisustvujemo tvrdoglavo odbija ogromnu lovu koja se meri desetinama hiljada evra za samo jedan nastup. A ko danas odbija lovu (bez koje se ne može)? I ima li u ovom ludilu sistema? Kako za koga. Za onoga ko voli stih "kad kiša potjera narod sa ulice nekako joj se ljudskiji pričinja grad" – ima. Međutim, kao najzanimljiviji i najintrigantniji aktuelni detalj, najčešće se uzima to što u svom holandskom "egzilu" prevodi, prepevava, ponovo ispisuje – kako god – prethrišćanske klasike, od Homera nadalje. Istina, gledano sa strane, ima u tome nečeg što podseća na bartlbijevsko "Ne", na Učelov slučaj perspektive, na Hauarda Hjuza, na slučaj Borhesovog Pjera Menara (u Institutu Pjer Menar Roberta Moretija uči se da se kaže "ne" na više od hiljadu predloga, do onih najbizarnijih do onih najtežih za odbijanje). U Beogradu je u izdanju Komune 1995. objavio svoj "prepev" Ilijade, koji je većina ocenila kao "genijalnu budalaštinu". Džoni je ipak, sledeći svoj kompas, nastavio dalje. Nije samo preveo Ilijadu i Odiseju. Preveo je i celog Tukidida i celog Herodota i Ksenofonta i Empedokla i Apolonija Rođanina. I nije samo prevodio stare Grke. Preveo je i Bhagavad Gitu i Lao Ceovu Knjigu o Taou, i još toga. I nije samo prevodio i prepevavao, nego je i "rapsodirao" – povest o Aleksandru Makedonskom i istoriju Balkana. Štulićev "Zbornik" je neobična balkanska Kalevala u kojoj su se, pored ostalog, našli Konstantin Porfirogenit, Ljetopis popa Dukljanina, Vasilije II Bugaroubica, narodne epske pesme, Krležine Balade, sećanja o Crnjanskom, Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailovića, Smrt Marka Kraljevića... Kaže da bi njegov holandski prevodilačko-prepevačko-rapsodsko-istorijsko-književni opus stao u nekih jedanaest brojeva – "kao nogometna momčad". Osim toga, Štulić je u petnaestercu ispisao i neku vrstu svog amarkorda – stihovanu zbirku autobiografskih zapisa i uspomena. Ne bez zadovoljstva, Džonijeva Sećanja "Vreme" će ekskluzivno objaviti u par nastavaka. Prijatno.

Indijski NS metal

Ja dobijam za dz cim vidim ekipu

On ih je sve nadjachao

A zasto dobijate ban?

Samo polako..Da smislim pitanja..Da ne trcim pred rudu..Uopste mi se ne zuri.. Saljem pitanja na pp Ziveli

Mislio sam da ti posaljem pitanja na pp i ti mi odgovoris...Valjda ce biti ok