Мајор Гашпар

Mnogo mi je krivo sto je jedna Krusevljanka otvorila forum o Azri.... Evo moje omiljene pesme.. čija krv to kola venama hrabrih za čiji račun lady prikrivaš strah probudi me kad naglo osjetiš želju u sebi negdje prije odlaska čija krv to kola venama hrabrih kaži zbogom i nek te proguta noć snaga snaga i moć čije lice nosi kameno vrijeme usred boli naviknute da vrišti u snu poljubiš li me zadnjim naporom volje upisaću to kao svoju pobjedu od neberojeno mogućnosti da se ubije čovjek kaži zbogom i nek te proguta noć your majesty snaga snaga i moć čiju samoću kriju mozak i tama cijelom dužinom praznog hola na vijetru miris lavande izmješan sa zlatom i fragmenti ljubavi i što god da se mijenja isti su ljudi i jednooka pravda za slijepce u mraku i žrtve što tako lijepo pristaju kolažu na tvome zidu your majesty

A zna li neko sta se desava sa tim covekom???? Jel mu je produzena robija??? Mislim da je on jedini preziveli blacker

U polumraku poznate sobe Ja sam joj pricao uporno, dugo Da sve je gotovo, da nema vise I da mi nismo jedno za drugo Prvi put iskreno, bez trunke lazi Ja poluglasno, sto mogu tise Istinu rekoh, da je ne volim Da kraj nje nisam srecan vise Rekla je - Sve je u redu Rekla je - Zagrli me jace Rekla je - Nije mi nista I tek je onda pocela da place Rekla je - Nemoj da brines Rekla je da nije vazno Rekla je - Brzo ce proci Samo me zagrli snazno A ja sam cuteci grizao usne Dok bivsi snovi po sobi lete I nisam znao sta da joj kazem Sav bespomocan, k'o malo dete Rekla je - Sve je u redu Rekla je - Zagrli me jace Rekla je - Nije mi nista I tek je onda pocela da place Rekla je - Nemoj da brines Rekla je da nije vazno Rekla je - Brzo ce proci Samo me zagrli snazno Naravno, i ovaj text je odlican... Ma, svi su odlicni... Reci su nepotrebne..citajmo textove

Kad sam isao u Pancevo Zivot me prvi put naceo U Vojvode Stepe 1A Otvorila mi matora Sa licem aligatora R rekla mi: Hej, pa to sam ja A gomila decurlije Gledala me iz avlije I pitala se sta mi je I sta ja trazim tu To sam ja To sam ja Da, malo sam se promenila Da, to sam ja Da, to sam ja Da, malo sam se promenila Jos je nisam ni poznao A pijani muz je pozvao: Kurvo, koji ti je taj? Djavo me crni odneo Sve sam to tesko podneo Sto kazu ljudi, kakav ruzan kraj I hteo sam da pobegnem Za prvom flasom da posegnem Iz flase dobro da potegnem D da zaboravim To sam ja To sam ja Da, malo sam se promenila Da, to sam ja Da, da da da da da to sam ja Malo sam se promenila Nekad je bila lepotica Jedna bivsa devojcica A ljudi su je upropastili

Kad pomenu tu antologijsku pesmicu..evo texta.. Pišonja i Žuga su pamtili dobro Šta im je te večeri govorio Lepi "More je provod, more su koke" "More je izvor života" je li tako Moke Moke je još dod'o i to Da se strankinje praskaju pravo I da je u Zaostrogu u kampu Svaku noć drugu jebavo Pišonja i Žuga mogli su ih slušati I noć cijelu Pišonja i Žuga imali su krv Sedamnaest godina vrelu Pišonja i Žuga Još istu noć su Pišonja i Žuga Maznuli kasetaš iz Doma invalida A malo zatim i autobus "Auto-prevoza" sa Hrida Pišonja ubaci u brzinu To vrelo ljetno veče oko dvaest i dva časa "A sada, pravac more" Viknu Žuga iz sveg glasa Pišonja je vozio i pušio duhan Žuga voli crne, a Pišonja plave A poslije mora dalje u svijet Samo se hrabri dokopaju slave A onda zbogom barake na Breci Viknu Žuga i kasetaš odvrnu jače Dobit ćete razglednicu iz afričke zemlje Safari Zbogom žohari Pišonja i Žuga, dva vjerna druga Krote opasne krivine Molim te čuvaj ih, Kraljice brzine Murija je blokirala cestu Negdje kod Bradine oko dva'es tri i pet U autobusu je svirao boogie-woogie Vidjevši drotove pri brzini Od osamdeset na sat "Vežite se, polećemo", Pišonja reče Žugi Strahovit tresak zapara zrak Čak i iskre poletješe u mrak Pričali su ujutru i kleli se u majku Da su auspuh i retrovizor našli čak Pedeset metara dalje u jarku Pišonja i Žuga, dva vjerna druga Krote opasne krivine Molim te čuvaj ih, Kraljice brzine I dok su Pišonju unosili u hitnu On ugleda Mjesec iznad sebe i reče "Bože, kako neki mogu gore, A ja i Žuga ni na more" Poslije toga je pao u nesvijest I više nije mogao čuti Kako se još dugo na nebu Smijao Mjesec žuti Pišonja i Žuga

Pos'o je dobar, a para laka Burazera je munt'o Šefket Ramadani Nije stigo ni da razmisli A već je bio u kombiju Koji fura prema grani Stigla su i prva pisma od njega Pis'o da je često ispred nišana Da voda holandske bakice I da prodaje porno-filmove Stari se sekirao do ludila A ja sam bio ponosan na njega Jer moj burazer živi Od starog pravila Il' si bos il' si hadžija Moj burazer živi Od starog pravila Il' si bos il' si hadžija A onda ni glasa od njega Neki čovjek donese starom Tri milje maraka Kaže ovo šalje Šefket Ramadani Toliko valjda košta život vani Neki kažu da je htio da se osamostali Neki nisu ništa rekli Ili nisu znali U kući gori svijeća pored ikone Ali ja ne vjerujem nikome Jer moj burazer živi Od starog pravila Il' si bos il' si hadžija Moj burazer živi Od starog pravila Il' si bos il' si hadžija Po meni jedan od najboljih textova

Najbolje je uvek bilo ono prvo st se napravi..Svako cepanje moze samo da dpnese pad kvliteta.Stoga, glas dajem originalnom(sarajevskom)Pusenju.. Inace, ne volim toliko da ih sluzam, ali priznajem da su mozda (*pored ramba)jedna od jaoriginalnijih pojava tog vremena Ne smemo zaboraviti ni "Top listu nadrealista"

Ko je citao intervju Kozeljnika u poslednjem broju MEX-a shvatio je sve!!!

malo lokal patriotizma nece da skodi.. Zombi iz Simargala A svetski HellHammer ubedljivo\ Ako je kao covek picka, kao bubnjar je genije

"Pogledi", 15. maj 1990. - Svojevremeno si pokusao napolju i nisi napravio mnogo. Sta te je zaustavilo? - Konkretno, na zapadu kategoriziraju muziku ili bilo koji ljudski rad. Platon je govorio da je muzika vrlo nezgodna za svako drustvo jer razbija disciplinu kod omladine. A to se zapadu dogodilo 60-tih i onda su oni odlucili da se to vise nikad ne sme ponoviti, da izgube kontrolu. I makli su sve najbolje. Pobili su one koji su vredeli, a na njihova mesta doveli svoje i odlucili da sviraju najgoru mogucu muziku. Covek je otprilike ono sto jede, a jos vise ono sto cita ili slusa. Tako da nikad nikom ne padne na pamet da je ono sto nije. Sva ta muzika je muzika za robove. Kao sto televizija radi ljude robovima. To je sve pod strogom kontrolom i strogo usmereno. I sta bih ja tu mogao da napravim? To je osnovna stvar zasto nisam uspeo vani. - Po tebi su njihovi najznacajniji angazovani autori placenici? - Springstin, U2, Gabrijel, svi su oni obicni placenici. Kurac. - Ima li po tebi neko ko je O.K.? - Verovatno postoji, ali mi ga ne znamo. Ali ni on ne moze da prodje bas kao ni ja. "Cao", 1990. - Ocekivao si svetsku slavu, nemas je? - Meni je to govorio zdrav razum. Sada mi taj zdrav razum govori da tamo ima isto toliko zdravog razuma koliko i ovde. Ovde sam cucao u prasini trideset godina pre nego sto sam ista napravio, znaci da bi i tamo morao cucati trideset godina. Toliko vremena nemam, niti hocu da cekam. "Cao", 25. novembar 1991. - Volis li ti slucajno cvece? - Da, vrlo. Volim vrlo ekologiju. Pre par godina bio je veliki pozar na kinesko-mongolskoj granici, izgoreli su milioni hektara, ali na svu srecu nije bilo ljudskih zrtava. A boga ti, mi imamo vise ljudi nego drveca na ovom svetu! Ljudi nam ne trebaju jer samo disu taj kisik, i sad ko je vredniji na ovom svetu? Ne znam. U tom smislu sam ja vrlo veliki ekolog. "Ilustrovana politika", 24. septembar 1991. - Koliko nasi danasnji nesrecni dogadjaji uticu na jednog pisca? - Nista. To nema veze sa mojim pisanjem. Pisanje, kad ne bi bilo vise od dogadjaja, bilo bi dnevno pisanje, ili komentarisanje, ili ne znam sta vec. Ono sto smo zvali "zdanovljevska umetnost". Sve je to unutra, ali je van toga. Covek mora da bude van toga na neki nacin. Ako hoce da se drzi istine i pravice u umetnosti. "NIN", 30. avgust 1991. - Da li smatras tragicnim za ovu kulturu cinjenicu da si ti - zvanicno tek pre nekoliko meseci prodao milioniti primerak nosaca zvuka sa svojim pesmama, dok je recimo Lepa Brena verovatno prodala cetiri puta vise? - Ne, nikad nisam bio takmicarski raspolozen. Meni je kriterij uspesnosti za neku plocu to ako uspem da snimim to najblize nekoj mojoj ideji vodilji i da pri tome pobedim ono sto me sprecava. Uvek su mi govorili da ja moram, recimo, promovirati plocu, da se moram slikati, davati intervjue, snimati... Kao sto to radi prva liga. Ali sam ja znao da sam samo po tirazima prva liga, a po svemu ostalom underground. Pa sam ih pitao: "Jeste li citali Dostojevskog?". Vele "Jesmo!". "A jeste li ga kad videli?" "Cao", 11. novembar 1991. - Sta ti, Dzoni, nalazis bas ovde, u nasim krajevima? Sta je to sto tebe vuce, sto mi ovde imamo, a ti nemas? - Ja sam rodjen u Skoplju, znaci juznije. - Dobro, a sto nisi sada u Skoplju? - Pa sta da radim kad nema medija, nema nista. Ipak je Beograd centar! - Mozda si bas mogao da pomeris tu ucmalost, da dignes... - Ma necu da dizem... Hocu da kazem, kad je Aleksandar Makedonski dosao u Indiju, oni mudraci su ga pitali koji kurac tamo dolazi. Sta ce on tu?! Onda jedan da mu zorno pokaze sta misli, stavi veliku volovsku kozu negde na livadu, i sad taj jedan mudrac je isao po rubovima, i tamo gde on dodje, tamo to splahne, ali se podigne koza na drugom kraju. Tako par puta, i onda je on dosao u centar. Pa sta ja onda da radim u Skoplju kad je Beograd centar Balkana, a nije Skoplje. "Cao", 7. maj 1990. - Jesi li pokusao da uradis nesto na zapadu, da proguras neku svoju pesmu tamo? - Pa nisam, nisam se bas nesto pretrgao. - Sto? - Pa, nije mi se dalo - Bojis se toga? - Ne, nego nije mi se dalo. Ne jebem ja njih pet posto, inace. "Pop rock", 2. maj 1990. - Na koncertima sve vise improvizujes. To je sasvim nespojivo sa pocecima tvoje karijere. Zasto? - Zasto? Ma, ja jedva cekam da otpevam sto imam pa da pocnemo da sviramo. I to traje vec godinama... Narocito volimo da improvizujemo (prosviramo) na tonskim probama. To ti je zagrevanje. K'o pred fudbal. Neko trci, neko udara petom, neko sedi i pusi, neko drka... Svako se zagrijava na svoj nacin, kao Spartanci pred bitku. Neko se ceslja, a neko pise zeni pismo. "Cao", leto 1990. - Koje je najblesavije pitanje koje su ti postavili? - Pre neki dan su me pitali da li znam nekog invalida koji je uspio u zivotu. Ja velim: "Znam! Broj 1!" - Sta ces da kazes za kraj? - Evo da povezem sa ovim. Jednom sam ispricao onu pricu kad su Persijanci provalili u Grcku, pa ih je Leonida sa Spartancima docekao u Termopilskom klancu. Kad su videli da su opkoljeni, onda je izdao dnevnu zapovest koja je izgledala ovako: "Dorucak ovde, vecera u Hadu". To je bilo sve. I ako su takvi ljudi mogli da poginu, e, stvarno me zabole kurac za sve na ovome svetu. Toliko, da se razumemo.

STULICEVA BIOGRAFIJA Branimir Stulic Johnny, rodjen je 12. aprila 1953 godine u Skoplju. Njegov otac Ivan, poreklom iz Nina (kod Zadra), radio je kao oficir JNA u tenkovskim jedinicama, u kasarni koja je se nalazila u Skoplju. Godinu dana posto je Johnny rodjen, njegova majka Slavica rodila je drugo dete, njegovu sestru Branku. Zivot i detinjstvo u Skoplju obelezili su njegov govor, pa su zbog njegovog neobicnog naglaska, mnogi mislili da je bosanac. Medjutim vec sa pet godina Johnny se vraca u Hrvatsku, jer je njegov otac dobio premestaj u Jastrebarsko, mesto nadomak Zagreba. U tom mestu je on nastavio pohadjati osnovnu skolu. Sezdesete godine porodica se seli u Zagreb, u novo naselje Siget, gde Johnnyeva majka zivi i danas. U tom naselju, kad su se Stulicevi doselili, jos nije bilo skole, pa su roditelji upisali Branimira u skolu u obliznjem Trnskom. Maturirao je 1972. godine s radnjom "Pariska komuna". Tema radnje vezana je uz njegovo zanimanje za socijalne i drustvene mane, a zanimljiva je posebno zbog toga jer je pisana neposredno nakon dogadjajau Hrvatskoj 1971. godine. Rad je ocenjen odlicnom ocenom, ali je iz hrvatsko-srpskog Johnny je bio dovoljan. Vaznu ulogu u tom periodu njegovog zivota odigrala je i Maja Ostir, koja je prijatelju iz skole posudila akusticnu gitaru, na kojoj je Stulic poceo svirati. Toliko dugo je zadrzao kod sebe da je prilikom vracanja morao izmeniti sve pragove na vratu instrumenta. Posle gimnazije nije odmah upisao fakultet, vec je odlucio da prvo odsluzi vojsku. Zbog velikog broja prijavljenih kandidata morao je pricekati nekoliko meseci, pa je uniformu napokon obukao u kasno prolece 1973. godine, da bi je nakon petneaest meseci skinuo i poceo studirati. Studirao je filozofiju, medjutim odsek je nekoliko puta menjao, tako da se napokon zaustavio na sociologiji i tu "zalutao" negde "izmedju prve i cetvrte godine". Dogurao je do sestog semestra, ali nagomilavsi veliki broj nepolozenih ispita (posto je tada polaganje nekih ispita moglo da se odlaze do diplome) on je napustio fakultet, ali se i njegov interes ostvario jer je vec uveliko osnivao i raspustao bendove. Mnogi njegovi znanci iz vremena dok je studirao govorili su kako je Stulic bio "jedanaesta gitara". Nije poznavao note, svirao je poput mnogih samoukih gitarista, a ukus mu nije bio u skladu sa vremenom, u to vreme je drzao da je sevdah nas autenticni zvuk, koji najbolje dolazi do izrazaja u makedonskim pesmama. Kao samouki gitarista, on je vezbao danonocno, i uvek je bio u potrazi za prostorom za vezbanje. Stvorivsi bend koji se munjevito popeo na sam vrh ondasnje jugoslovenske rock-scene, u danima kada je Bijelo dugme vec stagniralo, Stulic je raspustio Azru i 1984. godine otisao u Holandiju. U Holandiji je nastao, trostruki album "It Ain' Like In The Movies At All". O ovoj ploci Johnny je rekao: "Ja sam naprosto morao nesto da radim u Holandiji. Cetiri godine sam se mucio sa tim albumom. Uradio sam dve verzije. Prva je imala neku gresku sa "Dolby" sistemom. Ova druga, koju sam izdao u Sarajevu takodjer je imala gresku, ali je ipak izasla. To je zapravo neka vrsta filma. Sve ono sto sam radio u Holandiji, stavio sam na tu plocu". Iz prvog duzeg Johnnyevog boravka u Holandiji, tacnije u Utrechtu, datira i njegovo poznanstvo sa danasnjom mu zenom Josefinom Frudmaier, jednom od sekretarica gradskog doktora. Stulic se 1987. godine vratio u zemlju. Sa sobom je iz Holandije doveo novog basistu, Steven Kippa. "Nasao sam ga na ulici, jednostavno sam ga nasao. To uvjek ide tako, vidio sam ga kako svirucka i pokusao. Svirao je cijelu 1987. i 1988. godinu, sa njime sam napravio Izmedju krajnosti i Zadovoljstinu - govorio je Johnny. Godine 1991.godine Stulic se definitivno vratio u Holandiju i pre izvesnog vremena u razgovoru sa jednim novinarom, rekao mu je kako trenutno radi na prevodu Ilijade. Tom prilikom izdiktirao mu je nekoliko stihova koje je preveo:"Bijes je tvoja pjesma, Ahilejov inat besmrtan i strasan, Lose uspomene Ahajcima nanose, Krasnim junacima podzemlje ogadi, A smrt i pustos darivajuci stupa, Ne da se goste ptice i psine eh, vec da bozja volja bude ispunjena". Prva slova ovih stihova daju rec BALKAN. Jednom je Johnny rekao da su mnogi Jugosloveni, a vaznije je biti Balkanac. Nedavno je dao odgovor zasto je radio onako kako ja radio:"Htio sam biti odgovoran samo sebi!"

fenome4nalan bend... nisam citao sta ste pisali procitacu kad imam vremena bas me interesuje da li ste znali da je svirao sa satanom panonskim mislim na Nikolu Vranjkovica

nas na fakultetu uce da je velesova knjiga falsifikat pa vi sad vidite ko nas uci? i sta nas uci?

nisu izdali svoju naciju..pevaju na maternjem jeziku..tekstovi jesu debilni,a li ovi kao bend su originalni i uneli su neku novinu na koncertima su zestoki

ja je gledam kako spava!!!!

nekada sam jako voleo ovaj bend ali kad sam video koja ga bagra pozerska slusa rekao sam im zbogom

ovo je tema o azri..sta ovde trazi ekv? to ne moze da se poredi...ekv je odlican na svfoj nacin,a azra fenomenalna na svoj..i to su potpuno 2 razlicita stila, 2 nacina razmisljanja, 2 perioda... milan je ima razlicite poglede a johnny neke svoje.. gledam i ne mogu da se nacudim..kakvi debilni komentari azra smara...na primer ovaj...koji je ovo debilizam..prvo ljudi su zaboravili da se izrazavaju..koriste potpuno nove(glupe,nebitne)termine..i sve to izgleda jadno...ali za to su krive druge stvari...kucno vaspitanje i kriza koja je uspela da ovu zemlju dovede do ocaja... a sad malo o azri azra je bend cija pojava na ex-yu sceni donosi nesto novo..nesto sto do tada nije smelo i nije moglo da postoji...pojava jednog takvog autora kao sto je branimir johnny stulic predstavlja najveci vrhunac za nasu rock`n`roll scenu... johnny je bio jako plodan autor...tako da iza sebe ima brdo fenomenalnih textova i albunma..njegovi textovi se nalaze i u svetskoj enciklopediji textova...to je veliko priznanje za jednog muzicara.. to je najbolji sud koliko johnny vredi...

Varg palio sinagoge? sto kaze ksapin<Ej da je palio..> o Vargu su reci suvisne On je Vagner black metala

ziveo ultrakcommando88

simargalci..daj te nam novi album