Преслушах данас албум и то из чисте досаде јер ми се ништа друго није слушало. Реко, ај да видим дал се променило нешто сад кад имају 2 гитаре, нове чланове итд.
И наравно да није. Заправо, звук јесте за нијансу другачији од оног док је Мајк био у бенду али у принципу све је то исто и прежвакано небројено пута. Има пар момената (не песама већ момената!) где као постоји наговештај да иде нека права трешерана али после 30-ак секунди све то нестане и опет само равна линија. Продукција је ок, звук гитара је мало освежен од оних једноличних ранијих рифова и сви се они упињу из петних жила да звуче добро али далеко је то од оних стандарда који су постављени пре тријес и кусур година. Искрено, нисам ни очекивао да сниме неки нови eternal devastation али с обзиром да се много тога променило у овом бенду нисам баш очекивао ни неко ђубре а овај албум и јесте близу ђубрета. Бар на прво слушање.
Даћу му још 1-2 шансе па се можда и промени нешто јер сам га данас баш слушао на силу. Мада сумњам. А ајде...