Сале

Овај албум је мени раме уз раме са последња 2. Нит смрди нит мирише, што би се рекло. Можда мало свежији са мелодијама и бубњевима али мислим да су они одавно ушли у зачарани круг албума-на-исти-фазон да ме све више подсећају на дистракшн. Електрик ејџ је по мени њихов најдосаднији албум па од њега реално и јесте бољи али је опет с друге стране и њему врло сличан по стилу и причи коју гурају 15 година уназад. Једине 2 песме које се издвајају су where few dare to walk и out on the road kill. Ове остале све на сличан калуп. И она distortion има неке добре моменте али врло брзо се стапа са целином. Оно што ми се код њих не свиђа је што задњих 3-4 албума више гурају на брзину у песмама него на неке смислене мелодије по којима ће песма бити препознатљива. Обрнућу га још неколико пута али мислим да је ово јако далеко од оцене 11/10 коју је Дрогарито дао. Ја би му једва дао 5/10 због истог срања које врте 100 год уназад.

Па реално, шта данас може бити оригинално а да није рађено по шаблонима старијих бендова и албума?! Али ово што ови људи свирају мени је тотално ок у мору досадних и експериманталних бендова. Вероватно што ми је пријемчивији тај олдскул звук у односу на ове "нове" стилове.

После овог новог албума мислим да је крајње време да овај култни швеђани добију своју засебну тему а не да се вести о њима развлаче по бм новитетима и бм дискусијама. Мислим да нема много људи који нису упознати са оним што ови људи раде (и то раде брутално добро). Шведски блек али не мелодичан и напуцан као dark funeral, naglfar, watain већ више сиров и мрачан нешто можда као craft мада је овај бенд за мене крајње уникатан. Ко ово није слушао под хитно нека исправи јер ово спада у обавезну лектиру за све блекере. Јес да немају нешто пуно радног стажа али мислим да су својим досадашњим радом и са 6 албума ушли у анале црнога метала. Овде бих споменуо последњи албум (који је и најсвежији) који убива колко је добар и иде утабаном стазом својих претходника а посебно keys to the mysteries beyond. Држе се свог стила што је добро и не експериментишу са неким новим стиловима и клавијатурама. Пошто ме је и прошли одушевиоа овај је само његов наставак и ја сам потпуно задовољан новим албумом а отприлике сам и очекивао овако нешто. И супер што су убацили онај инструментал да мало паузирају олују бласфемије. Једина замерка је што је можда могао да буде мало дужи. Не знам за вас али мени је овај албум лего ко сисата готичарка после после 15 дана целибата.

Па само се надам да албум није као оне 2 песме које су избацили, јер ако јесте онда не знам по којим мерилима си га окарактерисао као најбољи албум од 2010. Али ај прво да га чујем. Пар пута су те рецензије биле чиста супротност ономе што је на траци. Надам се да сад неће бити тај случај.

https://www.imdb.com/title/tt0099776/?ref_=nv_sr_3 Синоћ одгледах. Јесте матор филм али феноменалан. Свака препорука.

Ма јок, чини ти се. Не знам одакле ти то?!

А ко је писао ову рецензију??

Ког дела? Гледо сам то пре 100 год, заборавих шта је на крају.

Ти си луд

На првом трол албуму (који је и најбољи) није лупао и тачно се чује разлика у стилу мада сад и не могу да замислим како би албум звучао да је он био на месту бубњара. Исти случај и са ковенантом.

Ма комерцијала тешка. А оно, нису они једини који сад раде то. Колко знам Сатир има неко своје вино и још пар бендова држе неке винарије/дестилерије. Ваљда су увидели да само од музике нема баш пуно пара с обзиром да су почели да снимају крш албуме.

Јесте

Па оно, шта знам. Није ни лош а ни нешто претерано добар. Нека средина. Прошли нисам слушо тако да не могу да га поредим са овим новим.

Добар је уистину. Прошлог се и не сећам каки је био што значи да је вероватно био слабији него овај.

Нема овде ни г од горгорота. Што се не може баш рећи за инслејвд.