Stolet

Pojma nemam, video sam na fb-u datum, verovatno ću da odem, mada nemam pojma gde se taj klub nalazi.

Dosta sve to zavisi od profesije. Ekonomija je područje u kome ćeš svakako morati da gaziš preko leševa konkurencije da bi imao šanse. Profesije za koje se školuje najviše studenata su verovatno najgori izbor ako se pojedinac odlučio za odlazak u inostranstvo. Nemačka verovatno više vodi računa o broju studenata koje upisuje svake godine, upisuje koliko joj treba, ali zato Srbija to ne radi, Srbija upiše 3 puta više ekonomista nego što može da prehrani, i onda lepo taj višak neka se snalazi kako zna i ume kad završi faks. Deo njih će sigurno sreću potražiti u inostranstvu, većina će završiti baš kao nesrećni lemijev drugar, mali deo će naći posao u struci. Zato, jbg, upisujte fiziku ljudi, radićete nešto sigurno

Lol, očigledno čista glupost. Čak ako bi posmatrali ovo ozbiljno - ne postoji planeta koja se zove Zeeb. Jednostavno, samo planete u našem sistemu imaju imena koja imaju neko dublje značenje, planete otkrivene van solarnog sistema dobijaju ime po zvezdi oko koje orbitiraju, a u slučaju da više planeta orbitira oko iste zvezde, nazivu se dodaju slova, nisam siguran da li grčkog alfabeta ili engleskog, ali nikako se planeta ne bi zvala 'Zeeb'. Što se cele situacije tiče, ja bih rekao da je reč o napadu hakera na sajt NASA-e, ili samog SETI-ja, pošto ne znam odakle potiče informacija. U poslednje vreme grupa Anonymous probila je zaštite mnogih sajtova, uključujući brojne sajtove američkih državnih institucija, uglavnom obaveštajnih agencija. Na mnogima su ostavljali tragove u obliku šala. Mislim da se isto desilo i sa SETI-jem, provalili su im na sajt i ostavili šaljivu poruku u obliku lažne izjave nekog od članova projekta. Razlog za napad bi mogao biti stav hakera da vlada SAD troši ogroman novac na SETI, koji nije dao skoro nikakve rezultate (a zadatak mu je da osluškuje vasionu u potrazi za radio-frekvencijama koje potiču od inteligentnih oblika života), a funkcioniše već nekih 30-ak godina. Pa eto, možda misle da bi se novac koji se troši na SETI mogao utrošiti na nešto drugo. Moj lični stav je da čovečanstvu trebaju stvari kao što je SETI. Ovaj projekat nije postigao mnogo. Zabeležili su samo jedan bitan signal u svojoj istoriji, signal koji je nestao posle par sekundi i nikada nije utvrđeno šta je to što se 'javilo' astronomima. Ali, čak i taj jedan signal uliva nadu da će jednog dana SETI otkriti nešto veliko, možda uhvatiti neke vanzemaljske radio emisije , ko zna. Oni sami kažu da je samo pitanje vremena kada će se to desiti. Ali, realno, problem je što je pretraživanje neverovatno sporo, ili, bolje reći, vidljiva vasiona je ogromna, tako da je SETI 'oslušnuo' obeshrabrujuće mali deo neba.

Ehm, wtf, nisam znao da ovi momci dolaze u Srbiju o.O I to u Suboticu o.O 26. jula u Pilani, Alaskan i Galvano. http://www.youtube.com/watch?v=mxIUZY6lGvc

Gledao sam ranije taj klip, i znao šta je, i opet

Zašto fail? Sajler, čovek koji se bavi sajlama, njihovom konstrukcijom i reparacijom.

Alaskan izdaše album 1. juna, a ja nesreća sad videh. To bejahu oni sa Session 9 semplovima Elem, 1. Realisation 01:28 2. Congonhas 08:34 3. Disruption 02:48 4. Atarau 06:45 5. Atlas Creek 06:50 6. Interruption 03:45 7. Mecca 08:32 Alaskan - Adversity; Woe (2011)

Odlično

Verujem da ovo zavisi od fakulteta, ali PMF u Novom Sadu npr. daje neku (čitaj 'skoro pa da je i ne daje') nagradu za studente sa prosekom iznad 9.0, a nagrada je malo viša ako je prosek iznad 9.5. Pored standardne stipendije Ministarstva za prosvetu (one od 6100 dinara mesečno), ima još par zanimljivih naravno. Najbolje je na infostud sajtu pogledati, tamo su otprilike sve pobrojane. Izdvojio bih stipendiju za 1000 najboljih studenata, trebalo bi da bude oko 25000 mesečno, traži se prosek iznad 9.0, pa stipendija Ministarstva za nauku, sličan je iznos, ranije beše 9.0 potreban prosek, ali mislim da su ga podigli na 9.5. Takođe, ako se budete dvoumili, ne bih baš preporučio stipendiju fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, koju i sam dobijam, za nju je potreban prosek 9.0, ide se na nekakav test inteligencije, dele nekih 25 stipendija za studente prirodnih nauka, 25 za društvene, 25 za medicinu, 25 za tehničke, itd. Uglavnom, 12000 zlatnika mesečno, ali, za razliku od ostalih, 12 meseci godišnje se dobija, ali ja sam je više uzeo zbog NAVODNIH pogodnosti - dodeljivanje profesora mentora studentu u okviru nauke kojom se student bavi, pa besplatni kursevi stranih jezika po želji studenta, i tako nešto navedeno sa čim se treba otprilike pozdraviti Vidite šta vam najviše odgovara, ima vremena do oktobra-novembra kad se konkursi zatvaraju.

Zašto se ne bi vratili? Lično, meni je cilj da naučim da radim na HPLC uređaju (uređaj za analizu tehnikom tečne hromatografije, nije ni bitno), pa da jednog dana otvorim malu laboratoriju za analizu (ovo je više san btw, ne deluje previše realno u našoj zemlji)u kojoj će da dominira baš ta tehnika, jer se njom može odrediti ogroman broj supstanci, mahom organskih, recimo da pokriva skoro sve na prilično profitabilnim tržištima tipa tržišta lekova npr. Uglavnom, problem je vrlo jednostavan - tako nešto bi me / će me koštalo / koštati mnogo novca, jeftiniji HPLC-ovi koštaju nekih 100 000 Evra. Tako bi mi jako odgovaralo da odem negde gde će mi stvarno na skoro savršeno znanje i prosek ocena blizak desetki dati više od 500-600 Evra, i gde ću moći da skupim solidnu količinu novca za otplaćivanje eventualnog kredita koji bi podigao za izgradnju jedne laboratorijice. Naravno, treba se i probiti, izgraditi reputaciju pre svega toga, a to je mnogo lakše u inostranstvu nego kod nas. Možda su to sve puste želje, ali svakako ću pokušati bar da se izborim za nešto čime ću moći da prehranim porodicu + nešto malo više od toga, jer realno, posao zahteva mnogo znanja, odgovoran je i povrh svega opasan. Ako se i ne vratim da otvorim lab, sigurno ću uložiti u svoju zemlju, a najviše u njen obrazovni sistem, recimo donacijama svojoj osnovnoj školi, srednjoj, ili samom faksu, kome je to očajnički potrebno, ali državu otprilike baš briga. Žalosno je da jedan fakultet mora da zarađuje novac kojim finansira svoje studente na budžetu i, uz to, kupuje instrumente koji vrede stotine hiljada Evra, dok država za svaki projekat samo lupa 'denied, denied' Nisam nešto pohlepan, nije toliki problem u novcu, već u tom stavu države, u omalovažavanju gotovo svih profesija za koje se u Srbiji školuju studenti. EDIT: Naravno, to da postoji gomila studenata koji se ne trude stoji. Veoma velik procenat njih se krije iza čuvenog 'šta mi vredi kad nema posla', a posredi je najčešće, vrlo jednostavno - lenjost. Ja o tome razmišljam ovako nekako: ako se ne trudim nikada neću znati da li je to razlog što nemam posao, ili je razlog to što živim u državi u kojoj živim; ako se trudim, obezbediću sebi najbolje moguće uslove za zaposlenje, pa ako ni tako ne uspem, onda je kriva država, ALI ja još uvek imam trud i uspeh na studijama kao oružje za potragu za poslom negde drugde, u nekim eventualno poštenijim sredinama.

Ne znam da li se gornji post odnosi na mene, ali stipendije za inostranstvo finansiraju vlade zemalja za koje se studenti prijavljuju, ili internacionalni fondovi tipa Erasmus Mundus. Što se ostalih stipendija tiče, znaš kako, naša država je maksimalno licemerna prema svojim stanovnicima, tako da ne vidim problem u tome što neko skuplja od stipendije za odlazak u inostranstvo. Čisto sumnjam da neko patriotski pristupa stipendiji, ljudi ih uzimaju jer jednostavno nemaju, a za to je kriv niko drugi nego država, koja, btw, treba da se stidi koliki su iznosi o kojima govorimo kad pričamo o stipendijama. Za preko 8.5 prosek 6000 dinara mesečno? Ma daj, bar da može da se plati dom i da se jede mesec dana od novca za stipendiju. Knjige i skripte da ne pominjem. Uz to, država je toliko licemerna da, i pored toga što nudi toliko jadne sume, pravi rang liste 4 meseca, stipendije počinje da isplaćuje u martu, i one stižu otprilike, što bi rekli, kad se njima digne. Tako da - da, uzmi novac, beži, zaradi, vrati se, osnuj nešto eventualno i pomozi, ne državi, već ljudima koji u njoj 'žive'.

S obzirom na to šta studiram, verujem da je Nemačka najbolji izbor, kao jedan od svetskih lidera, što se hemije tiče. Zapravo, što se skoro svega tiče Pored toga, lepo sarađuju sa Srbijom na polju raznih stipendija. Naravno, nema tu nekog posebnog prijateljstva, zna se zašto oni nude Srbiji (ili bolje reći - mladim Srbima) takve pogodnosti. EDIT: mladim ljudima iz Srbije

Hvala. Mislim da ću staviti na vagu taj rani odlazak u inostranstvo i posao asistenta na neko vreme dok ne steknem malo više iskustva, pa samim tim i ideja za doktorsku disertaciju, pa još i nešto novca za doktorske studije.

Malo mi je smešna ta druga opcija btw, uzmimo banalan primer da je neko diplomirao sa prosekom 6,00, a na masteru postigao prosek 10,00, i tako na kraju zabeležio 8,00 a da su mu 80% ocena šestice Uzeo sam primer čisto da ne ispadnem hvalisavac. I da, još jedno pitanje: da li je za upis na doktorske studije potrebno već imati temu za doktorsku disertaciju? Doktorske kod nas izgleda obuhvataju polaganje nekakvih 10-ak ispita, pa verujem da nije neophodno imati spremnu temu pre upisa. Pitam zbog realne mogućnosti da se prijavim za doktorske studije u inostranstvu, za koje bih se morao prijaviti do kraja ove godine, kada ću tek početi sa master studijama, pa mi tema za doktorat verovatno neće biti na umu, još.

Na vukajliji se 90% postera svodi na uzimanje odlične slike i njeno upropaštavanje 'duhovitim' komentarom.

Ne razumem

Ljudi, kako se računa ukupan prosek ocena za vreme studiranja? Naravno, logika govori saberi ocene pa podeli sa brojem predmeta, ali načuo sam da se uzima prosek prve 3 godine (u slučaju 3+2) ili prve 4 (kod 4+1 sistema), pa se ta dva saberu i podele sa 2 Ako je ova druga varijanta, sprdnja, biću nezasluženo uspešan

Jesu, ali realno Srbija tu ima zanemarljiv udeo. Suprotno uvreženom mišljenju, evropski i američki zakoni vezani za očuvanje planete su u najmanju ruku, pa, sranje. Srpski zakoni vezani za npr. opasan otpad su samo prepisani iz EU, skoro od reči do reči. S druge strane okeana, Amerika pravi sprdnju od 'zaštite' planete. Npr. oni opasnim materijama smatraju samo materije koje su opasne po čoveka. U SAD materijal koji je štetan po životnu sredinu, ili npr. po životinje a ne po ljude, nije klasifikovan kao opasan, i za njega otprilike ne postoji posebna procedura što se specijalnog skladištenja tiče. S obzirom da ta zemlja ima najveću ekonomiju na svetu, deluje skoro nestvarno kako je moguće da se nešto što ima potencijal da zagadi okoliš stavlja u neko obično bure, pa jbg, 'ako iscuri iscuri, ljudima neće naškoditi, ako sjebe vodu, ribe, ptice, ostale životinje, biljke, zemljište, nema veze'. Ako tako sagledamo situaciju, SAD su zapravo zemlja koja ubedljivo najmanje vodi računa o zagađenju životne sredine, a istovremeno najviše propagira borbu protiv istog, standardna taktika mazanja očiju stanovništvu i ostatku sveta. Naravno, uz to ide blokiranje ozbiljnih istraživanja na temu udela najvećih zagađivača u svetskom zagađenju, i osporavanje rezultata koji bivaju objavljeni, ali eto. Tužno je što, ma koliko mi odvajali plastiku, reciklirali papir, ne palili svetla, gasili računare, to će neznatno da uspori verovatno neizbežan rezultat delovanja svetskih ekonomskih sila, a siguran sam da je, daleko ispred svih, na prvom mestu SAD.

Jbg, ali 38 je gore od 33 Još sa indeksom 46C, koliko trenutno stoji u prognozi za Novi Sad, sreda ima potencijal da zajebe ove prethodne dane po nepodnošljivosti vremena

Imaš 'sreće' što će sutra biti samo 33-34C, u sredu već opet blizu četrdesetke

Ne znam koliko je razmažena publika u Mađarskoj. Onaj Amorphis, eeeej, 1000 ljudi i apsolutno svi znaju tekstove svih pesama, a to nema veze sa životnim standardom.

Opeth je bend za koji mi je najčudnije što nije još gostovao u Srbiji. Ne znam koliko oni novca traže za nastup, ali publike u Srbiji sigurno ne fali, bar ne za Opeth, ipak su oni jedni od pionira fuzije ekstremnih žanrova sa progresivom, pa kupe publiku iz različitih žanrova, a genijalnost muzike ne može da smeta

Ova godina je dosta sušna kod nas u Bačkoj. U Novom Sadu je bilo svega 3-4 oluje, od toga dve u istom danu pre desetak dana. Nažalost, u Somboru (gde mi je familija koja zemlju obrađuje) je palo čini mi se najmanje kiše ove godine, gledajući celu Srbiju, mislim da nije prešlo 200mm. Kiše je bilo danas izgleda u Banatu i u centralnoj Srbiji, iz NS-a su se oblaci fino videli, ali jedan zajeban sistem će proći južnije i opet neće biti jače kiše

Stoji upozorenje za oluje na wunderground, bar za Bačku, samo što stoji i upozorenje za visoke temperature, pa si možda previdela Radar počinje da registruje manje oblake, u Novom Sadu su se pre pola sata videla dva fina kumulonimbusa kako bujaju, jedan na severu i jedan na jugu. Užasno je vruće, temperatura 36.5C, osećaj 44C

Evo u Novom Sadu trenutno toplotni indeks ravno 40 stepeni Celzijusa Brojevi koje nam daju na prognozama skoro da i nisu bitni, pogotovo leti, jer je prilično retko da se temperatura poklapa sa subjektivnim osećajem toplote. Ovde je trenutno 'samo' 31 stepen, ali je vlažnost još uvek oko 60%, vetra nema, što rezultuje osećajem toplote koji je za 9 stepeni viši od izmerene temperature. S obzirom da je prognozirano 37-38 stepeni, ako vlažnost ostane ovakva kakva jeste, kuvaćemo se mi i na 50C.