tovar

pa charon i sentenced su jako bliski. iz istog su kraja, dobro se poznaju i charon je dosta pod uticajem sentenced.cak je i J.P. pevao u poisonblacku, sto je ville-ov projekat.

ubaci mi i taj singlic na onaj mp3 koji nikako da mi posaljes po burazeru. a mozes i sam da se dovuces na neki ponedeljak u voodoo.

andrej je hladan i arogantan. njega nije briga. njemu je svejedno, sto ga cini njenim bogom, makar na sekund. nepokretni pokretac, kome je svejedno, san ili java, dokle god je nedodirljiv. malo daje, ne trazi nista, i moze da ima sve. ona je izgubljena. ona misli da zna, ona misli da voli. ona ne zna sta misli, jer ona ne zna da voli. ona ne zna sebe. ona nema kontrolu nad sobom. ona ce izgoreti ako se ne opameti. marko je heroj. marko je budala jer se petlja bez potrebe. on ne zna sta da radi, ali zna sta drugi treba da rade. on je posmatrac, analiticar. heroj na heroinu. svi su oni vrlo nesrecni, jer ne mogu da dozvle sebi luksuz da budu srecni. imaju suvise tripova i zidova prema svetu. ili ih jednostavno nije briga. anyways prica je fluidna i dobra, letis sa jedne na drugu stranu, likovi su jasno oiviceni, sve to ima okvir. okvir jedne noci u kojoj su svi pomalo heroji.

procitaj malo pazljivije. covekov najbolji prijatelj je u pitanju.

recimo da sam ih poslednji od ljudi odavde cuo uzivo. kad ih budem sledeci put cuo, reci cu ti kako su zvucali. ok? inace na live snimku vampire heart zvuce vise nego dobro. mnogo gotivni happy nu momenti.

On ustaje potpuno svestan situacije. Vec nekoliko meseci on je potpuno sam u svom velikom, impozantnom, modernom stanu u centru Grada Dobrog Vazduha. Pre tragicnog dogadjaja nikad nije bio sam, i taj divni stan nikad nije bio prazan. Tu su bili prijatelji, ovakve i onakve devojke, od gimnazijalki u kratkim kariranim suknjicama do vrhunskih manekenki sa plakata i televizijskih reklama. Bilo je tu alkohola, zurki, skupog kokaina, ljudi, poznatih i nepoznatih. Bio je prepusten savrsenoj lakoci zivota bez napora, gde je sve lako dolazilo i jos lakse odlazilo. Uzivao je u tom tranzitu, stalnoj promeni, zivotu od danas do sutra, poslovima ispod zita i odsustvu bilo cega cvrstog i trajnog. Jedino je Paco bio tu, zacudjujuce umiljati i lenji mastif, koji je spavao po ceo dan pred vratima, ispred frizidera ili u fotelji. Ali njega je dokusurila starost. I tada je sve krenulo nizbrdo. Jos davno pre toga, mozda godinu ili dve, Carlos Hermani je odlucio da se smiri, da se postepeno povuce iz hedonistickog zivota i da se pouzda u nesto cvrsto, stalno i stabilno. U tu svrhu je kupio obliznji bar u kome se pustao samo tango i u kome su se gledali samo sportski prenosi. Fudbal i kosarku je voleo vise nego ista. Sedeo bi za stolom mirno, gledao u knjige, ispijao dobro crno vino i pratio sta se dogadja na televiziji. Ponekad bi glasno opsovao. Otprilike u isto vreme njegova verenica, simpaticna devojka sa reklama za cigarete, uselila se kod njega u stan i preuredila ga u toplo gnezdo za zajednicki, bracni i porodicni zivot. Paco se nije bunio. Umesto jedne, o njemu su se brinule dve osobe, tako da je mogao jos mirnije da spava. Hermani se jos manje bunio. Poslovi su cvetali, novca na racunu je bilo na pretek, cak je povremeno znao da obrne ozbiljan novac na konjskim trkama i na fudbalu. Jos uvek bi ponekad priredjivali zabave vikendom, sa dobrom hranom i dobrim vinom, ali bez kokaina. A onda, u jednom trenutku, Paco vise nije bio tu. Ni stari poznanici, koji su se predstavljali za prijatelje, vise nisu toliko cesto navracali. Neki su se ugledali na Hermanijev primer i zapoceli nove, mirnije faze zivota. Drugi su shvatili da im mozda nije mesto u toj i takvoj harmoniji. Posao vise nije isao onako dobro. Bila je zima, vlazna i sveza, na okolnim brdima je napadao sneg, a u gradu je nedeljama padala dosadna i uporna kisa. Konjskih trka nije bilo, a fudbal i kosarka su poceli da mu odnose mnogo vise novca nego sto je to sebi mogao da priusti. Morao je da prihvati posao od mutnog i maglovitog coveka koga je zvao El Presidente. Posao je delovao kao dovoljno lagan i sa minimalnim rizikom. Trebalo je da ode na Ostrvo Vatre i kupi par pingvina. Muzjaka i zenku i da ih pod najstrozim obezbedjenjem posalje u Grad Greha, gde ce ih vec neko preuzeti i dopremiti predsedniku. Kada je zavrsio sa poslom, novac ga je cekao u banci. Mnogo veci nego sto je ocekivao. Ali ona ga nije cekala kod kuce. Ostavila je samo kratku poruku. Jedno glupo i nepotrebno izvinjenje. Ubijen umorom i rasulom misli, zaspao je. Sutradan je ustao i otisao u bar. Posao je ponovo krenuo. A na fudbalu je i dalje stajao lose. Castillo bi primio gol u poslednjem minutu i tako upropastio dobitnu kombinaciju od nekoliko hiljada. Iz nedlje u nedelju. Potpuno svestan situacije, drzi mobilni telefon u ruci. Ne zna koga da zove, ali zna ko je kriv za sve. On sam. I zna ko je jos kriv za sve. - Don Hugo? - progovara u slusalicu. - Hermani ovde. Treba mi usluga. - Recite. - Castillo. Zelim da pauzira sezonu ili dve. - Kako to mislite? - Saobracajka. - Jel to zbog one devojke? - Koje devojke? Ne, zbog pedeset hiljada koje mi je uzeo iz dzepa samo zato sto je idiot. - Znaci, sporta radi. - Sport, posao, koga briga. Mogu li da racunam na vas? - Naravno, Hermani. Toliko vam dugujem. - Hvala vam. Bilo je podna kada je zavrsio razgovor. Setao se go do pojasa i samo u boksericama po svom haoticnom stanu, dosao do prozora i podigao roletnu. Video je jasno i vedro sunce. Otvorio je sirom prozor i udahnuo vazduh. Bio je svez, opijajuci i zaista dobar. Grad je opravdavao svoj naziv. Stvari su napokon imale smisla. Uvukao se u tesne farmerke i plavo-beli prugasti dres. Poneo je mobilni telefon i cigarete u ruci. Laganim trkom se spustio niz stepenice i otrcao do svog bara, tri ulice dalje. Seo je za sto. Porucio je kafu, koja je vec prvim gutljajem pokazala svoje savrsenstvo. Na programu su isli fudbalski prenosi. Zazvonio mu je telefon. - Halo. - Hermani, jeste li sigurni? - upitao je glas. - Za sta? - Bila su dva, jel tako? - Potpuno siguran. - Razumem. Moracete da mi posaljete jos jedan par. U stvari, mozda ne bi bilo lose da ih licno dopremite. - Nema problema. Kako god, treba mi odmor. Oduvek sam hteo da se bolje upoznam sa vasim fudbalom. Postoji samo jedan uslov. - Recite. - Lova u ruke. - Nema problema, gospodine Hermani. Vi verujete meni, i ja verujem vama. Onda, do skorog vidjenja. - Neka vas dobri duhovi cuvaju, El Presidente. Na televiziji je i dalje isao fudbal. Centarfor tima iz susednog grada je promasio penal. Hermani je glasno opsovao i pocepao listic iz kladionice. Dovrsio je kafu i izasao iz lokala. Ponovo je pokusao da pozove Don Huga. Isprva se nije javljao. Na kraju je ipak podigao slusalicu. - Don Hugo, nemojte. Obustavite. - I nema potrebe. Castillo je veca budala nego sto bi iko od nas mogao da pretpostavi. - Kako? - Pogledajte vesti. Nije imao vremena za to. Cekao ga je vazan posao skopcan sa divnim odmorom. Zivot ponekad postane lep kada se covek najmanje nada. Nije hteo da se vrati i cuje da je castillo poginuo u saobracajnoj nesreci koju je sam izazvao pod dejstvom kokaina. Otisao je pravo na avion za Ostrvo Vatre. Posle ga je cekao Grad Greha i Prestonica. Nesto za sta je vredelo ziveti. Njegovo poslednje putovanje.

vidis ovako: na poslednjem koncertu na kome sam bio, 31.12.2004. u tavastia clubu su svirali i stare pesme i zvuce jednako dobro kao i ranije. ville ima oscilacije u glasu na svakom live nastupu i to je lutrija. idu od fenomenalnog do ocajnog.

jedna od najatmosfericnijih prica ovde ikada. jako dobro. konacno deskriptivna proza sa nekom funkcijom osim ciste deskripcije.

ne znam da li sam 'gardista, ali idem na koncert.

da, stvarno je bio night za pohvalu... sorry ako sam bio nenormalniji nego obicno...

jebo te bog, jel mozes makar da smanjis sliku? mislim...

ajd' malo medicine, narode. hemoroidi se javljaju kao posledica jako dugog sedenja. a zivot u busu mi je nekako asocijacija za sedenje, tako da je moguce gajiti hemoroide na turneji. btw, mislim da je vest kompletni trash. imao je on akcije da prica gluposti i ne zna sta prica.

i jos uvek se krivi

mislim da smo to apsolvirali. kosa mu je bila toliko prsla da je morao da se osisa.

zamolila me autorka da ubijem temu ako nastavite da serete, pa to i cinim. pozdrav.

zato sto je borellus avantguardia.

javi se na pp, poslacu ti katalog kad popravim comp. ima tu svasta.

jos reci da si u narko fazonu, i zenim te.

aren't we all?

znas ti dobro...

jako lepi socijalni momenti. smireniji tempo u odnosu na price o klinackim izivljavanjima... normalnije i ozbiljnije. totalno dobro.

samo nemoj da izgledas sa tim siskama kao neko ko svira u manowaru, maidenima i cinderelli sa jedne, ili u neko gay emo brit bandu sa druge strane. kad smo vec kod idiotizama, mislim da cu se vrlo uskoro ofarbati u plavo. THE TAMPERE DREAM

mnogo, mnogo, mnogo mi se svidja tvoj nick.

pljujete se medjusobno. spustite ton na minimum i konstruktivno razgovarajte. budite ostri, ali ne bezobrazni. vazi za obe ekipe.

ili cete se svi smiriti, ili cu vas ja smirivati.