tovar

drogosi!

ako neko hoce da ih juri, neka. pokusali su ovi sa exita, ali bilo je previse cak i za njihove procene.

cenim da imam jedan primerak koji mi je posta vratila prilikom neke razmene. yeah. dobijes ga za koji dan. ionako treba da se gledamo uskoro.

poslednji put su svirali u pesti, i to na szigetu, 2002. i ja sam bio na tom certu. inace, trebalo je za novu 2003. da budem u hellu na svirci, ali eto, odoh sa malim zakasnjenjem, tek 2005... mislim da cu ih na leto videti. ruissrock festival, turku, finland. posle toga sentenced na tuska festival, helsinki.

za sva 4 dana sada je nesto oko 3500 din, iliti 350 kuna.

da, stvarno je ok spot. i ne znam na kojim su to nightovima "isfurane" lost boys i betty blue?

1. HIM nije svirao na poslednjem szigetu, niti se bilo ko od postave pojavio. od bliskih prijatelja, bio je bam na blodhound gangu, a posle i na bodomima. 2. covek se zove ville, video sam ga u helsinkiju zimus na koncertu, a pored toga sam se zapio s njim par puta, od kojih najzesce na amorphisu i ne izgleda bas TOLIKO propalo. nije u reprezentativnom izdanju, deluje pomalo umorno, ali nije bas propao. e, da, i kosa mu je bila totalni trash.

poenta je da ima zajednickih tacaka, i naravno da poisonblack trpi vise uticaja nego sentenced. sa druge strane, sentenced je direktno uticao na HIM...

ne ide to tako... treba ubedjivati menadzere, a to ide sa parama u dzepu.

ja pare da organizujem taj cert nemam, a i ne znam nikog ko ima. oni koji imaju sigurno nisu zainteresovani za tako nesto...

hm... ipak ne deluje toliko lose kao prva najava...

mene je uradio iz prve.

mislim da sam to rekao na prvoj stranici... ludi su 220V.

prethodni je bio u januaru, i to tipa dan posto sam se vratio iz hella. ovaj sada... blah... bio sam suvise pijan da bih imao makar nekakav utisak.

wolfheart 8.5 irreligious 8.5 sin/pecado 9.5 the butterfly effect 7 darkness and hope 8.5 the antidote 8 moj skromni doprinos.

ok. da uradim isto sto i sinstrel. generalni feeling mi je mozda i najbolji od svih sentenced albuma, apsolutno idealan nacin za otposlati band u istoriju. savrsen spoj starog, agresivnijeg sentenced zvuka, i novije, HIM-aste price. ovaj album predstavlja esenciju celokupnog love zvuka. 1. may today become the day mi je odlicna, hiticna, i samim tim idealan pocetak. stvara zalihu energije. 2. ever-frost mi se nije toliko dojmila. ali pokazuje tipicnu zanrovsku doslednost. nije mi za single, narocito sto ne znam koliko ce single-ova uopste biti. 3. we are but falling leaves mi je onako... HIM-asta, ali kompaktna. podseca na drugu polovinu love metal albuma. 4. her last five minutes jebe i oca i majku. prejak, emotivan tekst. odlicne melodije. pokazuje kako jedna love metal pesma mora da izgleda. iako je sama tema pesme lepak za patetiku, ovde je to prilicno elegantno izbegnuto. 5. where waters fall frozen je slika prapocetka, zao mi je sto nije izvedena cela melodeath hitcina, ali ima potencijala. lici mi na trip north from here ili na infernal majesty. 6. despair-ridden hearts mi je prelepa rock balada, apsolutno ispostovani standardi muzike i, mada nije njihov fazon, odlicno pogodjena. gotivan country rock uticaj. ovakva stvar malo razbija koncepciju albuma, ali sta sad. 7. vengeance is mine je vrhunac cinicnog besa, totalno fighting trip, i ima stav. deciji hor da se smrznes. hitcina. pravi hate metal. 8. a long way to nowhere nisam zapamtio ni po cemu, ali ne smeta tu gde je. drzi koncepciju albuma nekako. solidno. 9. consider us dead me fascinira zbog paradoksa samoubistva sa stavom, priznanja i odsustva patetike. iskrenost totalna. zakon stvar. 10. lower the flags nastavlja taj mirniji, blago HIM-asti trip, pozitivna je, vesela i dusu dala za neku 'vatacinu. hit. 11. drain me je jos veca hitcina. da se smrznes koliko jaka stvar. jak feeling love metal albuma, pozerska, vampirska, goth love totalno. worship. 12. karu je jedan sasvim ok instrumental. nalazi se na pravom mestu, posle 2 vesele pesme da slusaoca opusti pred sok smrti. 13. the end of the road je idealan kraj. prejaka pesma, ostvaruje momentalno smrzavanje, i neki stvarno tripozan osecaj. koncept nad konceptima. u svakom slucaju, jedino sto makar u teoriji moze da spreci ovaj album da bude album godine je cinjenica da HIM izdaje novi album krajem godine, ali tesko da ce uspeti da naprave ovako nesto. ovako dobar album se desava jednom u nekoliko godina. ne pamtim kad sam nesto tako manicno preslusavao i preslusavao. ulazi u mojih top five bez razmisljanja. 10/10

mracni sf horor, star blizu deset godina. radio ga je onaj tip koji je radio i ameliju. da me ubijes sad ne mogu da se setim kako se zove.

ma, ne, sve je to ok, samo sam ja malo previse cepidlaka kad je u pitanju realan zivot i pravo lice. naravno da skroz podrzavam trip tekstove kao sto je svaki tekst moonspell-a, ali uvek treba razgraniciti necije tripove i "pravo lice" zivota u jednoj zemlji. a snimak mi obecavas jos od koncerta.

ne znam sta mi je, ali vrtim her last 5 minutes i nervno sam rastrojen koliko pesma jebe mater.

meni je bilo ok. u stvari, prvi metal blok je bio extra, prvi put da sam uspeo da cujem nesto sto mi tako lezi a da ja nisam pustao. onda neko electro smaranje standardnih hitica da se masa lozi, pa onda jos dobrog goth metala. otisao oko dvojke.

o-keeeej....

ne primetih da je moonspell socijalno orjentisan band, a upucen sam u tekstove dovoljno. ili su pravo lice portugalije vampiri, vukodlaci i neitzche-anska filozofija.

gataca, dark city, la ville des infants perdus, 13th floor, contact, abre los ojos, equilibrium. blade runner je isto keva. uvek sam voleo tu nenaglasenu i inteligentnu varijantu SF-a.

stari novosadski thrash metal band. nema veze sa britanskom anathemom.

u principu znacenje je isto, samo je jedno imenica (trash), a drugo glagol (thrash). smece kao prljavi otpaci se kaze "garbage", a "trash" mu dodje kao nesto polomljeno i neupotrebljivo. postoji i izraz "junk", koji se koristi za otpad u celosti i narocito za tehniku i sastavne delove. moze da zatreba.