U subotu Vojvodina igra utakmicu sa lopovskom, nadasve veštačkom tvorevinom. Od samog osnivanja su teške lopuže. Ne moram vam govoriti koliko su nam samo titula pokrali. Stadion i igrače su dobili na poklon dekretom partijske vrhuške, a ništa manje ni navijače, koji su po diktatu Vojne vrhuške morali po naređenju generalštaba da navijaju za taj klub. Koliko su to teški licemeri, govore i druga nedela, koja ne mogu svo ovo vreme da razmem je zašto njima onda smetaju ustaše, kada im je sam počasni predsednik, kao i nekoliko legendarnih i kultnih igrača (kapitena) branilo boje NDH, ne moram ovde da svedočim o tome, jer neka ipak sve ostane u domenu sporta i fer pleja. Pored toga, nešto drugo mi nije jasno, čega se to onda stide "naši" sugrađani koji su stojali iza "parole" u kojoj se omalovažava svoj komšija, prijatelj, rođak, brat, nazivajući ga pogrdnim nazivom "provoncijalca"? Koliko je tek ovo teško psihijatrija, znamo već.
Sa klubom koji nas je toliko puta u istoriji beskurpulozno pokrao na terenu, da o tome mogu esej da vam napišem. A ne samo da su nam otimali trofeje, nego su nam naravno po diktatu Vojne vrhuške otimali i najbolje igrače, pa je tako jedan Toza Veselinović ni kriv ni dužam morao da igra tamo. Dovoljan motiv našim fudbalerima, kao i navijačima može biti i onaj napad histerije čovečuljka, koga od milošti nazivam sRanjoje. Setimo se samo kako se sRanjoje ponašao kada naši igrači, solidarišući se sa navijačima koje namerno neko nije hteo da pusti na stadion. Fudbaleri Vojvodine, nisu želeli da utakmica počne u neregularnim uslovima, bez podrške svoje armije navijača u Finalu Kupa. U čijem interesu i zarad čega je sRanjoje toliko histerisao u tim momentima? Čega se to plašio? Zašto je svo to vreme bio toliko nervozan i paničan? Da li je možda unapred isplanirao da po običaju tim koji vodi dobije utakmicu, i pre nego što ona otpočne, pa da se ne biraju sredstva pa makar to značila i pobeda službenim rezultatom. To vam dovoljno govori da oni i ne kriju svoje promiskuitetne zločinačke namere! Mali čoveče, to od nas nikada nećeš dobiti, a zna se šta jedino imamo za takve kao što si ti! Nadam se da ćeš ovo da pročitaš, ili ako ne da će te neko obavestiti, da ti nikada u životu nećeš saznati šta znači taj osećaj solidarnosti na relaciji "Igrači - Navijači". Međutim, vrhunac te njegove histerije nastupio je po završetku utakmice, kada su igrači Voše opet solidarišući se sa masom navijača koja se tog 11. 5. uputila na gostovanje, o kom inače dve "najveće grupe u galaksiji" mogu da sanjaju, odlučili da napuste teren i time pokažu celom svetu da krađu trofeja više ne mogu da tolerišu. Opet, ako mu neko ovo čita neka mu kaže da nikada neće spoznati taj osećaj solidarnosti na relaciji "Igrači-Navijači". Pitao se tada sRanjoje koliko će bodova doneti njegov klub srpskom fudbalu? Međutim, kako to obično biva sa malim ljudima, sumnjivog morala, na kraju ispadaju smešni, jer sigao je Šamar od roka i to pre Roka koji se mora zatvoriti ovog vikenda. Sećanja nam nisu izbledela, a promiskuitetne lopuže će nam konačno dolijati ovog vikenda, kako na teren "Karađorđa", tako i na istok, a takođe se očekuje i nekolicina neindetifikovanih-izdajničko-neprijateljskih objekata i na našoj zapadnoj Slaninarskoj tribini.
O igri ne bi mnogo, jer ova utakmica će biti "više od igre" i očekujem da se Gaženje jajara i nabijanje kompleksa crno-beloj-promiskuitetnoj-kurvi nastavi. Fer suđenje i neka pobedi bolji!
Svaka na mjestu.
