forever*autumn

u rangu njihovih najboljih pesama. raduje povratak tvrdjem zvuku.

uzima li ko Magicni Vetar u izdanju Golconde? kakav je kvalitet stampe/prevoda?

Ljupke cure.

moja dusa je spremna.

odakle izvuce Shutter, 'leba ti. sjajan film, jedan od boljih u zanru. nego, nisam ni znao da Pascal ima nesto novo. lik se posle Martyrs-a sasvim rasplinuo.

open world - najprecenjenije obelezje danasnjih igara.

isti utisak. po mom misljenju, prva polovina filma za tri koplja bolja od vecine horora poslednjih godina. velika je steta sto nakon toga stvari krecu nizbrdo. The Good Neighbor interesantan osvrt na "found footage" zanr. ono sto je Bryan Cox u The Autopsy Of Jane Doe, to je ovde James Caan. starkelja je sjajno izneo vise nego solidno napisanu ulogu. i pored nekoliko nelogicnosti i razvucenog epiloga, film je korektan pokusaj da se ovom zanru da nesto dublji smisao. u svakom slucaju, bice zanimljivo videti u kom pravcu ce se, nakon Trollhunter i The Autopsy, kretati Ovredal-ova vizija. The Fury of a Patient Man vecni naklon Park-u zbog "revenge" trilogije, ali ovako se najpre da zamisliti osveta obicnog coveka. glavnog glumca, Antonio de la Torre, gledam tek drugi put u nekom filmu (nakon Kanibala) i lik je oba puta odradio fantastican posao. citav spektar emocija i osobina, od proracunatosti i smirenosti do straha i mahnitosti, docarao je na izuzetan nacin. pored glumaca, jedan od glavnih aktera filma je i muzika. teskobna i napeta, ona u velikoj meri oblikuje atmosferu. Blue Ruin mi je bio odlican. The Fury je jos bolji.

bila Magdalene. ako me secanje sluzi, upravo nakon Abysmo. u sustini, slazem se s Lou-om. neke kockice se sinoc jednostavno nisu sklopile. sto se same svirke tice, nema tu mesta za neke posebne zamerke. fluidno, precizno, uigrano; onako kako su nas i navikli. nisam bogzna kako osetljiv na navodni tezgaroski aspekt koji neki pominju, pa me nije narocito ni tangirao. dajes se u pesmi? dovoljno. zivo mi se jebe za to kako ces je najaviti. moj problem sa sinocnjim nastupom je nesto drugacije i, bojim se, krajnje subjektivne prirode. malo se omatorilo od kad su prethodno nastupali ovde. neke stare pesme mi jednostavno pocinju ostavljati utisak dobrog proizvoda koji se pohab'o od neumerene upotrebe, dok nove dolaze sa neodgovarajucim brojem te sluze samo kao nedostojna zamena. nije bilo one njihove prepoznatljive romanticne note koja ti drzi teziste, niti isto tako prepoznatljivog naboja koji te iz njega izbaci. svaki nagovestaj neceg slicnog zavrsavao se neprijatnim utiskom "vec vidjenog". malo sarenija lepeza pesama bi bez sumnje popravila stvari, ali ostaje pitanje u kojoj meri bi to ovaj nastup priblizilo onim od pre nekoliko godina. sve u svemu, nije mi zao sto sam dosao na koncert, al' mi, nazalost, ne bi bilo zao ni da nisam.

'Far Cry Primal' Recycled Far Cry 4's Entire Map Layout

Prisoners Incendies Enemy Polytechnique Sicario