forever*autumn

po mom misljenju, Lynch niti je rekao nesto novo niti, sto je tragicnije, nesto kvalitetno nakon Twin Peaks filma. izuzimam kratkometrazni Boat koji, receno jezikom knjizevnosti, nalikuje kracem eseju, pogodnom za izrazavanje autorovih uvida i lisenom podrobne razrade, ali ipak dovoljno bogatom sadrzajem da gledaoca navede na interpretaciju. svoju glavnu preokupaciju, put u iracionalno, Lynch je maestralno opisao jednim jedinim kadrom u sjajnom Blue Velvet-u; nakon toga, doticna tema se sve vise razvodnjava u psiholoskim traumama njegovih likova. sve sto pred sobom imamo jesu sudbine dzez muzicara, propale holivudske glumice, pa onda jos jedne, ovaj put nesto uspesnije glumice. ovih par uobicajenih i do zla boga povrsnih pojedinosti poprimaju kod Lynch-a karakter nesvakidasnjeg i neceg, toboze, nadrealnog, pri cemu sama siromasna osnova ostaje vesto skrivena. njenu ispraznost ne moze da nadomesti ni "aristotelovsko dosledna" izvedenost likova. to je, cini mi se, razlog zasto je paznja vecine ljudi usmerena na to kako Lynch "govori", negoli na ono sta on zaista ima da kaze.

Beogradski Salon Slatkisa

Black Wreath - A Pyre Of Lost Dreams bend je vec spomenut na ovoj temi zahvaljujuci Buddhi; evo sada i linka ka nedavno izdatom albumu. meni licno veoma godi da cujem Larsen-ovu gitaru ma u kom muzickom zanru se oprobao, a ovo svakako budi dodatno interesovanje buduci da je rec o funeral doom-u. par Saturnus momenata (sa posebnim akcentom na prvoj pesmi), poneki delic Of The Wand And The Moon atmosfere, sve upakovano u finu, melanholicnu svirku. nadam se da se Kim nece zaustaviti na jednom albumu.

Paranormal Activity; tiho najavljivan, mogao bi bucno da odjekne.

A Bittersweet Life, odlican film Ji-woon Kim-a, rezisera koji zajedno sa Park-om i Kim Ki-duk-om cini sveto trojstvo juznokorejske kinematografije.

http://rapidshare.com/files/220624646/Paul_Lynch__Prom_Night_1980.part1.rar http://rapidshare.com/files/220665897/Paul_Lynch__Prom_Night_1980.part2.rar http://rapidshare.com/files/220705969/Paul_Lynch__Prom_Night_1980.part3.rar http://rapidshare.com/files/220766612/Paul_Lynch__Prom_Night_1980.part4.rar http://rapidshare.com/files/220858905/Paul_Lynch__Prom_Night_1980.part5.rar http://rapidshare.com/files/220900037/Paul_Lynch__Prom_Night_1980.part6.rar http://rapidshare.com/files/220676865/Paul_Lynch__Prom_Night_1980.part7.rar http://rapidshare.com/files/220688352/Paul_Lynch__Prom_Night_1980.part8.rar Password: westinghouse

moja greska. htedoh reci "Are You There?". edit: videh sad da ju je i Lunar pomenuo. e jebiga, tako mi i treba kad ne citam sve postove.

"One Last Goodbye" je takodje direktno posvecena njihovoj preminuloj majci. ranije pomisljah, a i jos uvek mi se ta misao ponekad javi slusajuci Judgement, da ta pesma, zajedno sa "Parisienne Moonlight" koja je sledi, predstavlja neku vrstu katarzicnog dijaloga za Danny-ja, izmedju njega i njegove majke, gde on najpre izrazava bol zbog gubitka, da bi ga se potom, kroz reci majke, oslobodio.

obradovah se kao malo dete kad videh Larsen-ovo ime. interesantno zvuce ovi semplovi; iscekuje se album.

Profetus je trenutno jedan od najperspektivnijih bendova na funeral doom sceni. svezina koju su uneli u pomenuti podzanr vec sa svojim demo-om je zadivljujuca. efekat slican onom koji je nesto ranije postigao Reclusiam, rekao bih. svakako bend na koji treba obratiti posebnu paznju u vremenu koje sledi. sto se novog Ahab albuma tice, mene je vise nego prijatno iznenadio. cini mi se da su oni sa svojim doom-om ucinili isto sto i nekad Morgion sa svojim; sirovu materiju su malo razblazili pomocu gitarskih melodija, cistih vokala i epic momenata. naslovna pesma je paradigmatican primer toga. razlog zasto album mozda nije na prvu loptu ne lezi, po mom misljenju, u nedostatku kvaliteta, vec u bogatom instrumentalnom sadrzaju koji donekle menja koncepciju tipicne funeral doom svirke.

pogledaj i Martyrs, ako volis takav tip horora.

Maléfique. nesto stariji francuski triler, sa Cube-ovskom atmosferom, sjajnom glumom i scenariom.

e jesu prozaicni do zla boga. jos ja citam naslov na teletekstu i kontam da je rec o nekoj horor parodiji. film je, inace, odlican.

Abyssmal Sorrow, australijski funeral doom sa black metal momentima, posebno izrazenim na polju vokala. rec je o mladom bendu, oformljenom 2006. godine, koji za sobom ima jedan EP i jedan album i koji predstavlja dostojnog nastavljaca njihove doom tradicije. Abyssmal Sorrow - Abyssmal Sorrow (EP, 2007) Abyssmal Sorrow - Lament (2008)

novi Antimatter, ''Live@An Club''.

jos jedno djubre americke kinematografije. ovo nije prica o dve sestre, vec o dva, za filmsku umetnost natprosecno netalentovana brata, koji su nedostatak sopstvenih kvalitetnih ideja pokusali da nadomeste ovim sazaljenja vrednim rimejkom.

cek', pa jesi ocistio te delove? salu na stranu, "Leto noci" je odlicna knjiga, ali mislim da je neizbrisiv pecat Den ipak ostavio u SF zanru.

heh, da, mada su te komicne situacije mahom u dijaloskoj formi.

Dead End. odlican horor dvojice Francuza, sa dosta crnog humora i neponovljivim Ray Wise-om. film me je, inace, veoma podsetio na Jacob's Ladder. iako ne tematski bliski, u osnovi im lezi isti fenomen ljudske (ne)svesti, samo obradjen na razlicite nacine. preporuka.

ako se jos neko seca ovog benda...

reko' da malo trgnem temu jednim live snimkom. rec je o njihovom nastupu u Atini krajem prosle godine i pesmi "Part 1", koju su objavili na split-u sa zemljacima Lunar Gate-om. nije bas uobicajena praksa da je sviraju na koncertima, sto je steta, jer pesma ima fenomenalnu muzicku podlogu i predstavlja retku priliku da se MB cuje u izvodjenju jednog od svojih najboljih i najbrzih rifova.

dobar novi album. kvalitetniji od prethodna dva, rekao bih. "Our Symbolic Burial" je jedna od instrumentalno najsnaznijih pesama koje je bend uradio. inace, ono sto mi kod benda generalno smeta jeste vokal. Stefan veci deo vremena zvuci kao da se dere na nekoga, zbog cega mi njegov growl deluje kao kakav strani element u njihovoj muzici.

da, u pravu si. ja sam u stvari i prenebregao stvarnu kolicinu gore-a koji ovaj film nosi upravo zbog njegove druge polovine. smislenost same radnje i gotovo sistematsko istrazivanje duhovnog bola (sto bas i nisu svojstva splatter filma) na mene su ostavili daleko jaci utisak, pa mi je svo to eksplicitno nasilje nekako palo u drugi plan. u svakom slucaju, hvala na ispravci.

jedan od najkvalitetnijih horor filmova poslednje dekade. pravi biser slasher zanra.

steta. bio je veliki umetnik, bilo da je u rukama drzao gitaru ili papir i olovku.