forever*autumn

pogledah Eden Lake. odlican film. ko je gledao francuski Ils znace otprilike sta da ocekuje. obradjena je ista tema, uz dodatak britanske sirovosti. film inace ima sjajnu muzicku podlogu, posebno u onim delovima gde likovi ostaju sami sa sobom. kompletna atmosfera me je nekako podsetila na onu iz U Turn-a, kad zelja za spasom potre samu sebe.

u tom slucaju, mrdni svoje lenjo dupe pa sam potrazi. ponasate se k'o trudnice.

dosta dobar film. mislim da ga je Axeanosilas vec preporucivao. za ljubitelje "Masiniste".

e jesi i ti nasao kome ces da preporucujes Kurosavine filmove. elem, cini mi se da sam o ovom filmu vec govorio, ali skoro ga ponovo pogledah pa reko' da ga jos jednom pomenem; Calvaire.

moram priznati da sto vise slusam ovaj novi album to sam sve vise odusevljen istim. nisam bas pristalica eksperimentisanja u (funeral) doom svirci, ali ovo zvuci sjajno. mislio sam da su za prijemcivu disharmonicnost u okviru ove vrste muzike sposobni jedino Mar de Grises.

Swansongs je jedan od najlepsih gothic/doom albuma. ostatak diskografije nije vredan pomena.

Pantheist - Journey Through Lands Unknown novi album i opet nesto drugacije. dosta neobicna svirka, na trenutke i suvise progresivna za jedan funeral doom, narocito po pitanju klavijatura. tu i tamo iskrsne poneki epic/folk momenat, a akusticne deonice su me neodoljivo podsetile na muziku Uaral-a. Haven, Oblivion, The Loss Of Innocence spadaju u red najboljih stvari koje je bend uradio. ostatak zahteva nesto duzu aklimatizaciju.

dobar novi album. Farmakon part 2, rekao bih. 25. oktobra krecu na turneju zajedno sa Pantheist-om. to covek da cuje pa da zauvek propadne u ponor svoje bedne egzistencije. avaj. elem, Skepticism - Alloy.

I Stand Alone. ko zeli neka postavi naredni screenshot.

da, saglasan sam po pitanju svega sto si rekao. mislim da je High Tension ne samo njegov najbolji film, vec i jedan od kvalitetnijih predstavnika (relativno) novijeg evropskog horor talasa. medjutim, ne svidja mi se pravac kojim je Aja krenuo, mozda vec i sa rimejkom The Hills-a. da ne bude zabune, film je odlican, kao recept za pravljenje dobrog horor dozivljaja sa svom onom bespomocnoscu normalnih i morbidnoscu (kako u pogledu izgleda tako i u pogledu karaktera) mutiranih, ali to je ipak samo rimejk. nema tu mnogo prostora za realizovanje onog potencijala koji pominjes. imam predosecaj da u tom pogledu Mirrors predstavlja jos skuceniji prostor. no, prvo da pogledam, lako ce se doneti sud. sto se tice dizanja ruku od rimejka, mislim da to Aja-i nije u planu, barem ne u narednoj godini, jer nam sprema reizdanje "Pirana". kad sam vec kod Francuza, da pomenem i jedan film koji iscekujem sa velikim nestrpljenjem - Martyrs.

nestrpljenje u vezi pojave kvalitetnog Mirrors Rip-a, ako ono uopste postoji, opravdano je jedino prethodnim Aja-inim ostvarenjima, barem kod mene. trejler ne obecava mnogo, film deluje suvise amerikanizovano i doterano sa mnostvom efekata i toboze nekom dubokom pricom iza nasih odraza u ogledalima. cak ni original nije ostavio narocito pozitivan utisak. stavise, dosadan je i izlisan.

nemoj mi zameriti zbog ovog sto cu reci, ali mislim da suvise olako baratas pojedinim pojmovima. tesko da se moze braniti stav da je covek izmislio vreme. merenje vremena je, pak, druga prica. takodje, diskusija ove vrste zahteva odredjenje samog pojma vremena u vidu kakve stipulativne definicije, ako ni zbog ceg' drugog onda bar zbog toga da bi se izbegao svaki nesporazum izmedju sagovornika prouzrokovan razlicitim tumacenjem istog pojma. koliko vidim, ti si ponudila dva odredjenja vremena; prvo u negativnom, drugo u pozitivnom smislu - 1) vreme kao nesto sto "nedostaje" bozanskom i 2) vreme kao mera trosnosti u prostoru, a oba sa ciljem da pokazes kako je vreme zavisno od prostora. evo sta mi u oba slucaja smeta : kod prvog odredjenja, beskrajno trajanje izjednacujes sa odsustvom vremena. ali time sam pojam trajanja gubi smisao, jer nesto traje samo u vremenu. ako se odreknes vremena, nuzno se moras odreci i trajanja. sa druge strane, bilo bi ispravno izjednaciti beskrajno trajanje sa odsustvom konacnog vremena, jer pod ovim podrazumevamo svaki ogranicen vremenski period. Aristotel je govorio da beskonacno nije ono sto nema nista spolja, vec ono sto uvek ima nesto spolja. prema tome, beskonacno trajanje nije nista drugo do beskonacno vreme ili, drugim recima, "vreme kojeg uvek ima". buduci da je bozansko odredjeno kao nesto sto se ne proteze u prostoru, dakle kao nesto neprostorno, vidi se da beskonacno vreme (kao atribut bozanstva) moze postojati nezavisno od prostora. kod drugog odredjenja, vreme izjednacujes sa merom trosnosti u prostoru, ali o trosnosti cega je rec? verujem da bi velika vecina kao odgovor ponudila pojam od koji su brojni mislioci tako predano razbijali glavu - materija. materija se "trosi", menja, preoblicava, sve to unutar nekog prostora. da bi ovde vreme zavisilo od prostora, ono mora najpre zavisiti od materije, ali to nije slucaj. sve sto ti kazes jeste da je vreme mera trosnosti, tj. da ta trosnost ili promena materije zahteva vreme prema kom bi se, uslovno receno, merila i odredjivala. to bi znacilo da je trosnost materije zavisna od vremena, a ne obrnuto.

nema na cemu. inace, ovde imas rapidshare linkove. kad sam vec na ovoj temi, da preporucim film koji sinoc pogledah - Kansen, japanski horor koji se u celini odvija u jednoj bolnici i prati neobicnu infekciju koja se tu rasirila. pravo osvezenje na polju azijskog horor zanra.

W Delta Z, solidan triler sa sjajnim Skarsgård-om u glavnoj ulozi. fenomeni osvete i sebicnosti prikazani iz nesto drugacije perspektive.

u isto su verovali i njegovi savremenici, a to valjda nije razlog da se covek osudi?

svaka cast za ovo. sto bi rekao zenski deo populacije pod naletom nestrpljenja - can't wait.

Spontaneous Combustion

cuh samo "Nobody quite like me", i dopade mi se. ali se nikad ne setih da pronadjem jos nesto od njih. hvala za link. retko originalno ime za bend.

Light (Diorama) Love's way (Human Drama) Fighting for a lost cause (Antimatter) What else is there? (Royksopp) But the wind was stronger (Diary Of Dreams)

Trackman?

1000 Funerals, funeral doom iz Irana. dosta Shape Of Despair uticaja, sa izrazenim zvukom klavijatura i vokalom na granici growl-a i scream-a. bend nazalost vise ne postoji, bio je kratkog veka (svega dve godine), za sobom je ostavio samo jedan album, ali jedan od kvalitetnijih u ovom podzanru. koga zanima, ovde ga moze pronaci.

skinuh promo, album jos ne, i meni ovo zvuci skroz prosecno. cak je i to suvise blaga rec. ne shvatam cemu toliki hvalospevi i poredjenja sa prethodnim albumom. jedino sto "Tattered Banners And Bloody Flags" donekle prati tu nit prethodnih ostvarenja. ostatak mi deluje "suplje", bez ideje, melodije i svezine. uvodni rif na "Guardians Of Asgaard" je boze me sacuvaj. kao pravljen za pucketanje prstima. izgleda mi da ni onaj povratak brutalnijem zvuku, koji neko pomenu, nije izvrsen do kraja, vec prekinut na pola puta. svaka cast Johan-u za fenomenalan vokal, ali tesko da to moze biti dovoljno. no, da skinem ceo album pa cemo videti. brine me to sto je jedna njegova polovina vec ostavila ovakav utisak.

nema na cemu. elem, nakon duzeg odlaganja konacno pogledah I'm a Cyborg, But That's OK. interesantan film, tematski dosta drugaciji od svega sto je Park radio.

evo, ovde imas ceo serijal.

ovaj Theodore kao pas dresiran da cuva podrucje Nolan-ovog filmskog stvaralastva. ne d'o bog da neko pridje sa negativnim komentarom, probice glavu lajuci. moze biti da mi izmice (be)smisao tvog stava ali, kako ja vidim, ovaj film je pravljen da bi se zadovoljile najosnovnije ljudske potrebe, po primitivizmu ravne uzimanju hrane i izbacivanju fekalija, a to su jezenje muda i bradavica. toliko hvaljen lik Dzokera, toliko puta isticane izuzetne akcione i dramske sekvence, toliko odobravan povratak istinskom Betmenu, nije valjda da je sve ovo nekog navelo na duboku kontemplaciju? bog te jeb'o, nije ovo Tarkovsky pa da ima osnova tvrditi kako je neko promasio poentu filma. film je tu za puko uzivanje ili neuzivanje. i ti si sad nasao za shodno da tvrdis kako su tvoja najezena muda istinski pokazatelj njegovog kvaliteta. fanatizam ravan Princovoj borbi za heavy metal globalizaciju.