forever*autumn

upravo o takvom tipu predrasuda i sam govorim. cinjenica da cula ne dobijaju nikakve informacije o postojanju boga mogu lako dovesti do toga da razum formira citavu misaonu semu o njegovom nepostojanju, semu koju nije moguce odbraniti niti jednim racionalnim argumentom. "bog ne postoji.", reci ce ateista oslanjajuci se na ono sto (ni)je dobio od cula, i tako upasti u mrezu predrasuda jer sama cula veoma cesto umeju da budu nepouzdani svedoci. tesko pijanstvo je primer koji mi u ovom trenutku pada na pamet. ocigledno je, barem meni tako deluje, da ateista svoje smelo zakljucivanje daleko vise bazira na veri, negoli na razumu. protivrecnost kojoj je on sklon vredna je divljenja. vernik ce se u svojoj odbrani boga iskreno pozvati na veru, ateista ce se u svom napadu na boga pozvati na razum, i ja licno u tome vidim vrhunac licemerja kod njega. na jednoj od tema ove sobe (mislim bas na ovoj) sam pisao o tome kako ateizam smatram za jos jedan vid verovanja, samim tim i za jos jedan proizvod nesposobnosti coveka da se ostavi onih pitanja na koja nije u stanju da ponudi odgovor i koja, sledstveno tome, ne treba ni da ga se ticu. mislim naravno na pitanje boga, pitanje besmrtnosti, pitanje raja i pakla i citav spektar drugih pitanja koje razum formira a na koja odgovara vera. sto se same vere tice… da, slazem se da veoma lako moze da dodje do promene svesti coveka u bolnickoj postelji. cak smatram da nije ni potrebno pominjati boga i majku, kao glavne smernice njegove misli, da bi se pokazalo da njegova svest tog trenutka poprima verski karakter. u takvom stanju, on moze formirati i svojevrsnu sliku idilicne buducnosti, sliku na kojoj je on sam, u svojoj punoj snazi i zdravlju, i svom silinom ce verovati u tu sliku. cinjenica da ona nema nikakve veze sa stvarnim zivotom njegovu misao cini impulsom umiruceg mozga a njega samog gotovo mrtvim covekom.

da si se malo manje pozabavio tim svojim prvorazrednim cinizmom, a malo vise onim sto sam svojom prethodnom porukom zeleo da kazem uvideo bi mnogo vise od cinjenice da pomenuta osoba nije bog. ljudska cula, sama po sebi, nisu u stanju da dokazuju/negiraju necije postojanje. ona obavljaju ulogu receptora i osim toga nista vise. tvrditi da bog ne postoji na osnovu toga sto ga ne vidim podjednako je apsurdno kao i tvrditi da je stap istovremeno i citav i prepolovljen, sto nam svakako sugerisu nasa cula kada ga vidimo do pola potopljenog u vodi. cula nisu merodavna za bilo kakvo zakljucivanje, cak stavise ona nisu u mogucnosti da bilo sta zakljucuju. podatke koje su dobila prosledice razumu, razum ce ih obraditi. znaci li to da oni podaci koje razum nije dobio, jer ih cula nisu registrovala, ne postoje? pre nego sto odgovoris zamolio bih te jednu stvar… s obzirom na to da mi je muka od citave plejade tzv. “napusavackih” stavova i “kako sam ga sad spustio” komentara, iskreno te molim da me zaobidjes, ukoliko planiras da nastavis tim tonom. ako si pak raspolozen za normalan vid diskusije rado cu ti odgovoriti. pozdrav.

skoro upoznah jednu osobu za cije postojanje pre toga nisam ni video, ni cuo, ni osetio ijedan dokaz. znaci li to da ona, pre nego sto smo se upoznali, nije postojala?

nisam siguran da postoji osoba koji bi mogla da ponese "100% ateista/vernik" etiketu. ako u glavi egzistira svest o onome sto se potvrdjuje (nema/ima boga), onda egzistira i svest o onome sto se tim potvrdjivanjem negira (ima/nema boga).

par informacija na koje naleteh:

dajte ljudi, prestanite vise da zbunjujete coveka.

ah, Debra Winger… sjajan film. pogledah ga sinoc po ko zna koji put… inace, bacih pogled i na Babel, i moram priznati da me je emocija koju nosi film ostavila bez daha. posle Amores Perros i 21 Grams ocekivah grubu reciklazu i besomucno eksploatisanje starih tema, te se prijatno iznenadih kad shvatih da sam u tome pogresio. istina, (kobna) povezanost medju ljudima se provlaci i kroz ovaj film (uostalom, u pitanju je trilogija) ali u sasvim novom svetlu, preko kulturnih razlika i nesposobnosti u komunikaciji. meni licno je veoma stalo do toga da sustinu filma dosledno nosi i reprezentuje njegov naziv, kao i to da ta sustina najjace zasija na samom kraju filma. rekao bih da je bas to slucaj sa Babel-om.

nema na cemu. nego, ovih dana ponovo pogledah oba dela Ace Ventura-e i ponovo se ukocih od smeha. njegova eksplozivnost u svakoj mogucoj situaciji, posebno u onim kriticnim, obara sa nogu, a neke bogami i sa stolica.

meni se u istom filmu veoma dopada scena kada malom William-u, na sahrani njegovog oca, prilazi devojcica sa cvetom u ruci...

Lost Highway (Hotel izgubljenih dusa) http://www.imdb.com/title/tt0116922/

Huxley, "drugs are baaad, you should not take drugs".

da li je mozda neko bio u prilici da pogleda novi Iñárritu-ov film, Babel?

skoro videh u Feliksu majicu i duks Pink Floyd-a (Division Bell).

istina. evo, ja umirem od smeha.

Tetragrammaton Cleric je dao veoma lep odgovor na prethodnoj strani (izuzev dela za funeral doom ). nema potrebe da sopstveni dozivljaj doom-a izjednacavas sa tudjim. na mene, recimo, veoma lose utice power metal; pripadne mi muka od svog tog poleta i veselosti kako u muzici tako i u tekstu, ali kapiram da ima ljudi koji to vole. zasto oni to vole kad se meni gadi, i kako je uopste to moguce, besmisleno je pitati se.

nema sumnje, uzasan nacin da se umre.

heh, pogledah samo inserte. deluje sasvim ok. inace, meni je Over The Hedge uzasno nezanimljiv crtani, na momente cak i naporan za gledanje.

siroti majmun...

skoro pogledah "Ogledalo" od Tarkovskog. mozda ne njegov najbolji film, ali sigurno film sa najboljom fotografijom i mnostvom nezaboravnih scena.

kapiram da devojku daleko vise zanima Sopenhauerov voluntarizam negoli njegovo trabunjanje o zenskom polu.

u tom slucaju ti se pridruzujem u preporuci; film bi trebalo da pogledaju prvenstveno oni kojima je uobicajena upotreba jaja postala dosadna. mislis na Lady Vengeance? sjajan film, rame uz rame sa OldBoy-om.

kultna scena sa kokosijim jajetom; to bese iz ovog filma? inace, posle duzeg vremena ponovo pogledah The Changeling sa sjajnim George Scott-om. jedan od najboljih filmova baziranih na temi duhova i njima opsednutih kuca.

ukoliko ti se svidela knjiga (a vidim da jeste ) pokusaj da nabavis film Samsara (iz 2001-e). mislim da sam ga vec pomenuo na temi o filmovima, ali ok, nije na odmet ponoviti.

ja zavrsih sa obnavljanjem njegovog "Sidarte". inace, trenutno citam "Patnje mladog Vertera", Gete.

skoro sam gledao Jacob's Ladder, stari film iz '90-e godine sa, tada mladjanim, Tim Robbins-om. u pitanju je sjajna nekonvencionalna prica o vojnom veteranu i posleratnoj drami koju prozivljava. inace, zanrovski, film se nalazi na granici izmedju horora i drame; horora u pogledu slika koje je ljudski um u stanju da stvori, drame u pogledu slika koje je u stanju da stvori ljudsko srce. ne znam samo koji mi je djavo bio pa da ovaj film prvi put pogledam tek pre neki dan.