forever*autumn

to me podseti na ljude odgovorne za novi Poseidon. siroti, ubise se objasnjavajuci kako se iza lepeze specijalnih efekata zapravo krije topla prica o sustini ljudskog postojanja i ljubavi. nema sumnje, za ovako "zahtevne" filmove su potrebna dva scenarija; jedan da se koristi tokom snimanja, drugi nakon. nevezano za ovo, preporucio bih belgijsko-francuski film Calvaire. ukoliko ne gresim, reziseru filma je pomagao Gaspar Noé, te moja preporuka vazi posebno za one kojima se dopada stil pomenutog Argentinca.

i kompletna filozofija Shroud Of False-a pade u vodu.

nisi skrenula, sasvim ok funkcionises. zasad. jedan od onih "nit' smrdi nit' mirise" tipova filma. izdvojiti dva sata za njega nije problem, ali izdvojiti dva sata i 15 dolara je vec diskutabilno.

gde nadje ovo cudo?

to je taj film, iz 2005-e.

upravo tako, velikim slovima.

zanimljiv bend. muzika im je na momente slicna Rotting Christ-u, ali meni licno postaju naporni posle par slusanja. ukoliko se ne varam, poceli su sa melodicnim death/black zvucima, da bi zavrsili sa nekom varijantom dark metala. inace, od februara ove godine bend vise ne postoji.

ako je Dust do smrti, onda je The Sullen Sulcus posle nje.

moram stati na stranu Doug Bradley-a. film je veoma dobar, scena u kojoj kratkokosa devojka napeto iscekuje dolazak onog masnog "kasapina" ( ) u sobu pravi je primer kako treba da izgleda atmosfera horor filma. pored toga, Aja s razlogom slovi za jednog od najznacajnijih predstavnika ovog zanra, makar u evropskim okvirima. inace, pogledah juce na ART-u jedan prelep film, Samsara. pojedini trenuci su me neodoljivo podsetili na Heseovog "Sidartu", govoreci o budisti koji upoznaje jedan novi zivot, van stroge introspekcije i meditacije. preporucujem.

zna li neko originalni naziv ovog filma?

momci, momci... lik i delo nekog filozofa se ne mogu ocenjivati prema tome da li oni odgovaraju grupi kakvih crnomudih blekera, kao sto se, uostalom, ne mogu ocenjivati ni prema "fazi individualnog lozenja" koju je, kako vidim, Varg uspesno prevladao.

naravno, nikakav problem nije izneti svoj stav i uverenje, ali jedno je zastupati misljenje o necemu sto te zanima, a nesto sasvim drugo je trabunjati o predmetu rasprave gde je sopstveno interesovanje svedeno na minimum. zasto sebe muciti na takav nacin? ja, recimo, prezirem hriscanstvo, ali me to ne sprecava da citam Novi zavet, niti me ometa u nameri da se ozbiljnije i podrobnije pozabavim ovom religijom. svoj prezir, pak, mogu da okacim macku o rep. on ni u kom slucaju nece ponuditi objasnjenje. za takav zadatak je nesposoban, slep. pominjes i poeziju... bio sam u prilici da procitam tvoje stihove kojima sam, bez preterivanja receno, bio odusevljen. iz tog odusevljenja je, medjutim, proizaslo i moje ogromno razocaranje, a potom i cudjenje nad cinjenicom da je covek sa takvim pesnickim i stvaralackim poletom u stanju da izbaci onakav sablon koji je, u najboljem slucaju, vredan sazaljenja. tako je. svaki covek je odgovoran sebi, ne bogu.

sad te odjednom ne zanima? nije tako izgledalo pre par postova. i nakon svega, imas smelosti da govoris kako su neciji postupci neozbiljni? to je sve sto imas da kazes, Varze? ako je tako, onda nema na cemu.

ovo sto si napisao moze se posmatrati na dva nacina: ili kao proizvod izuzetno loseg humora ili, pak, kao ocajnicki pokusaj suprotstavljanja neistomisljenicima, nesto nalik nerezonskom pokretu umno i fizicki zaostale osobe. ja se iskreno nadam da ti je samo smisao za humor uzasan. o kakvom licemerju pricas, covece? ne mislis li da ta koncepcija, koju iznosis, cini i od tebe licemera? jer zaboga, umesto da se kucas jajima, smejes se i uzivas, ti si u vreme uskrsnjeg rucka bio na forumu, vodeci racuna o posecenosti istog. ako nisi u stanju da shvatis ono sto nastojis da odbacis (u ovom slucaju - ateizam), onda nemoj to ni odbacivati. ako si nesposoban da shvatis prirodu iskrenog ateiste, zaobidji ga. ne bacaj na njega drvlje i kamenje kao kakav majmun kome su oteli bananu. jednostavno, ovo si ti napisao (a ja citirao) nikakve veze sa razumom nema, pa cak ni sa onim najinferiornijim, idiotskim. i otkad je odgovornost isto sto i bog? to sto ne priznajemo boga treba da znaci da ne priznajemo nikoga? uostalom, kakvog to boga uopste i treba priznati? vaseg? jadnog? svedenog na puko sredstvo za borbu protiv toboznjeg zla? izvrnutog ruglu i ismejanog? obnazenog i ocovecenog? bezbroj puta silovanog i izvitoperenog? i sta preostaje? smrdljiva i prazna ljustura? ako imalo volite boga, ostavite ga na miru. blago receno, sokiran sam.

pogresno si razumeo, ja ne zagovaram odsustvo svakog morala i degradaciju coveka na nivo zivotinje. jedno je moral sa osnovom u veri, a nesto sasvim drugo moral sa osnovom u razumu. u prvom slucaju rec je o pukim postulatima koji su, eto, jednostavno dati i kao takvi se ne smeju dovoditi u pitanje. dati od koga, branioce vere? od natculnog boga? dati u formi neprikosnovene bozanske ideje koja nastoji da i od samog zivota nacini najobicniju ideju svodeci isti na odradjivanje (nepostojece) kazne, i na ispastanje zbog (nepostojeceg) greha? ako bog i postoji, vernik ga okrece protiv coveka. cela ova rasprava oko "tezeg puta" je krenula u pogresnom smeru. nije pitanje koji je put tezi, vec koji put prilici coveku kao duhovno snaznom i zdravorazumskom bicu. dobro, prestacu. izvini sto te digoh u visine. lud? zasto? jer se njegovo misljenje nije poklapalo sa misljenjem vecine?

moralne granice koje vera postavlja gotovo da i nemaju veze sa konkretnim zivotom. izvrcu ga, oblikuju, i umesto da budu izraz stvarnih zivotnih potreba one postaju merilo za njihovo procenjivanje. zasto se suocavati sa prolaznoscu i smrtnoscu ljudskog bica kad mozemo verovati u ideju o besmrtnosti duse? zasto zastupati fatalni nihilizam pored apstraktnih cari idealizma? tezi put? ne bih rekao. pitanje je da li je verski put uopste i zemaljski put, jer kako vidim, vernici ne hodaju. oni u svom ushicenju naprosto lete.

taj problem je resen vec sa Niceom i njegovim vitalizmom. inace, slazem se da je Sopenhauerovo, a kako vidim za mnoge skandalozno shvatanje zena najmanje bitno u njegovoj filozofiji. ucenje o volji, koje je Sopenhauer ponudio, u sebi sadrzi sve znacajnije odlike dotadasnje filozofske misli, pocev od Platona, preko Novalisa do Kanta. po mom misljenju, upravo je njegov voluntarizam zaokruzio razvoj filozofije, a ne Hegelov grandiozno-tupavi sistem apsolutnog duha.

nista specijalno, cisto da malo zivnem temu.

kako je samo Kjerkegor pogresio definisuci ovaj drugi put kao put koji nuzno vodi ka ludilu i samoubistvu.

francuska prefinjenost na najvisem nivou.

u skladu sa tim, postovao bih nekoliko redova (doduse ne Niceovih, vec Sopenhauerovih) koji jasno prikazuju prirodu problema o kojem nas dvojica raspravljasmo. *** Filozofija je u sustini svetska mudrost. Njen problem je svet. Ona posla ima samo sa njim i bogove ostavlja na miru, ali zato ocekuje da i oni nju ostave na miru. Filozofi od sale ne poznaju cak ni problem filozofije. Pogresno misle da je to Bog. Polaze od njega kao od datog, samo njime se bave, da li je u svetu ili van njega, da li ima sopstvenu samosvest, ili mora da se sluzi covekovom, i takve budalastine bez kraja. Svet, svet, magarci! jeste problem filozofije, svet i nista drugo! ***

dodjavola Ol' Scratch, ja stvarno ne znam sta ti pokusavas. da me ubedis da tvrdim suprotno? sve sto govorim jeste da je Nice video boga kao smetnju ljudskom razvoju. razum (nauka) je bio inferioran u odnosu na slepu hriscansku veru, moral isto tako. uostalom, Nice se nije bavio dokazima o stvarnom (ne)postojanju boga, vec je nastojao da ljudsku predstavu sveta ocisti od takvog oblika egzistencije, koji je upravo hriscanstvo zagovaralo. toliko je prosto, majku mu, a mi se prepiremo oko necega oko cega se cak i slazemo.

pa to i ja rekoh. bog je ubijen, eliminisan, povucen iz ljudskog misljenja.

nije ni morao sve to doslovno reci. bilo je sasvim dovoljno da "ubije" boga i na njegovo mesto postavi natcoveka. istina, Nice nije trazio lek za coveka tog vremena (uostalom, sam si napisao da je on bio vesnik jedne snaznije sorte), ali je trazio i pripremao prostor na kome bi pomenuta sorta mogla da se razvija. taj prostor je najpre morao biti ociscen od svih dotadasnjih abominacija, bog je morao biti eliminisan, isto tako i zakrzljala volja i sazaljenje. povlacenje svih ovih pojmova iz ondasnjeg misljenja i zivota znacilo je isto kao i stajati potpuno go i usamljen u centru kakve, dotad neotkrivene divljine. znacilo je biti "na nuli". i naravno da svako vidi ono sto zeli. na tome i pociva osnov za bilo kakvu diskusiju.

kada insistira na razaranju postojecih vrednosti zarad stvaranja novih. rec je o tzv. aktivnom nihilizmu.