forever*autumn

mozda vec jednom pomenuh. Comptine d'un autre ete: L'apr (Yann Tiersen) Rise of Nakkiel (Saturnus)

kod mene, i dalje na prvom mestu.

postoji mnogo zanimljivih komentara na Niceovo odbacivanje Boga. Bertrand Rasel takodje nudi jedan. Nice kaze : "Ako Bogovi postoje, kako bih mogao izdrzati da ne budem Bog? Zato nema Bogova!" u ovom zakljucivanju, Rasel primecuje da sve ono sto ponizava Niceov ponos, on smatra za lazno.

odlican film. preporuka i sa moje strane. inace, bila je prica (mislim u Sok Koridoru) o tome da je sam Bale insistirao na dodatnom gubljenju kilaze, sto mu, naravno, ekipa nije dozvolila.

Nice se latio teskog, gotovo jalovog posla. isto je ucinio i sam Hajdeger. sluzeci se Hegelovom filozofijom, Hajdeger je uspeo da savremeno misljenje vrati na fundamentalna pitanja zivota i postojanja, ali ga je ista ta filozofija dovela do corsokaka. problem kome se Hajdeger posvetio je trebalo postaviti znatno sire, po mogucstvu sveobuhvatnije. to, medjutim, nije ucinjeno. upravo iz tog razloga, nepotpune eksploracije, on nije ni mogao doci do resenja pomenutog zadatka, odnosno jasno definisati vezu izmedju coveka i celine svega postojeceg. smatram da je Nice ucinio daleko vise za egzistencijalizam (samim tim i za filozofiju), negoli Hajdeger. inace, ne treba zaboraviti da je ovaj Nemac bio pod uticajem i Nicea i Kirkegora. pitanje je pokrenuto onog trenutka kada je nastalo hriscanstvo. ovde bih mogao da se slozim sa tobom. bio je sklon povremenim "sentimentalno-nostalgicnim ispadima", i na taj nacin dovodio u opasnost kompletnu konstrukciju koju je do tog momenta marljivo gradio. nisam ocekivao da ces pomenuti njegovu bolest, pogotovo ne u tom kontekstu. Niceova filozofija nije rezultat njegove borbe sa bolescu. doduse, izmedju zaista postoji jedna veza. to je Dionis.

Platonovu filozofiju nisam ni doveo u pitanje. ne znam samo kako si uspeo da zakljucis suprotno iz citiranog dela. takodje, nema potrebe da pises o uticajima (bili oni jaki ili slabi) medju filozofima. jasno mi je na sta ciljas, i po tom pitanju se slazem sa tobom. ovaj deo takodje podrzavam. nesto slicno sam i sam pomenuo u jednom od svojih postova na temi. medjutim, deo "kritike hriscanstva" iskljucujem. njoj cu posvetiti vecu paznju kasnije. inace, povodom druge tacke, "vecnog vracanja" i prvobitnog ismevanja od strane Nicea... nista cudno kada je u pitanju Nice. cesta promena smera u misljenju mogla bi se okarakterisati kao nezanemarljiva crta ovog filozofa, ili "mislioca drugog reda". (cisto da se ne uvredis, bar ne sada). za primer moze posluziti i gorepomenuti Platon. ne razumem. kakvu korist nalazis u ovoj informaciji? "cinjenica" da se na filozofskom fakultetu niko ne zanima za Nicea, ne cini Nicea ocajnim filozofom. kao sto ga, uostalom, ne bi cinilo ni idealnim da se svi na doticnom fakultetu zanimaju za njega. gde su se zagubili predsokratovci u tom tvom kriterijumu? filozofija je nastala iz percepcije, iz ceznje za objasnjenjem, iz iste one ceznje koja joj s pravom dodeljuje epitet opsteg. stoga mi nije jasno zasto negiras egzistencijalizam i na taj nacin filozofiji postavljas granice. po meni, egzistencijalizam nije nista drugo do renesansa 20.veka, doduse, u umerenijem obliku. ali to ovaj pravac ne cini nepotrebnim, viskom, trnom u oku...naprotiv. filozofija mozda nije pocela detaljnim problemom covekovog postojanja, ali se u jednom trenutku javila potreba za tim (i to ne bez razloga), koja je svoj potpuni oblik i smisao dobila upravo u vidu egzistencijalizma. tu potrebu neko moze prepoznati u "poznom" Sartru, neko u Marksu ili Kirkegoru. ko je dovoljno uporan, taj moze otici jos dalje kroz istoriju. besmisleno je odbacivati znacaj ovog pravca za filozofiju, jos besmislenije je ciniti to iskljucivo zbog Nicea. da si obratio vecu paznju uvideo bi da je to sto sam napisao itekako povezano sa nasom raspravom. nisam hteo da ulazim dublje u rusku misao, jer bismo na taj nacin stvorili digresiju. Nice bi nam postao dalek. cini mi se da ti upravo to i zelis. cini mi se i da je to sad sasvim neizbezno. negde na pocetku posta sam izdvojio "kritiku hriscanstva". red je da ti objasnim i zasto. tice se "ruskog trojca"... Solovjev na filozofsku scenu kritike stupa tek nakon sto je Nice "probio led". nepobitna je cinjenica da je ovaj Rus, po tom pitanju, imao sta da kaze. isto tako nepobitna kao i cinjenica da je sve sto je rekao, rekao posle Nicea. inace, rado bih doveo u pitanje i "ostrinu" Solovjeve kritike, koja je dosta ublazena prihvatanjem Boga, nasuprot nihilistickom eliminisanju istog. Berdjajev... aktivan nakon Nicea. medjutim, u njegovom slucaju to nije od presudnog znacaja. njegov vid kritike hriscanstva se cak ne moze ni nazvati kritikom, ako izostavimo onu "savetodavnu" i "dobrocudnu". on je trazio lek za hriscanstvo, ne otrov, kao sto je to cinio Nice. uostalom, i za Berdjajeva je Bog bio isuvise bitan da bi ga tek tako odbacio. Plehanov... pogledaj prethodna dva pasusa. nemoj pogresno da me shvatis. nije me sramota da pisem o ovom teoreticaru, kao sto si ti vec rekao za sebe, sluzeci se Niceom. nadam se da me Rusi ne udaljise od ove teme. ove delove sam posebno izdvojio, jer me neodoljivo navode na pitanje : ne mislis li da ti, svojim napadima, pokazujes daleko vecu opsednutost Niceom, negoli ja, svojom odbranom? ako vec zelis da zastranis i odes u apsolutnu i nepotrebnu krajnost, ne cini to preko poistovecenja Nicea i mene. "nakostresenu dlaku" ne dozivljavam kao nice-like aforizam, ti, koliko vidim, cinis suprotno. da budem iskren, aforizam cu uvek rado upotrebiti na tlu koje je za taj aforizam i najpogodnije. a trenutno ne vidim pogodnije tlo od onog koje mi pruza tvoje grcevito hvatanje za pomenuto "poistovecivanje" i moju "nenacitanost".

nista zato. sva sreca da imamo svega nekoliko fotki sa te odlicne svirke.

"Firebox Records proudly announces the signing of celebrated Danish doomsters SATURNUS. The band and label have negotiated a contract for two albums; the much-awaited third full-length Saturnus studio album will be recorded later this year and is currently slated for an early 2006 release." sudeci po desavanjima oko Saturnus-a poslednjih godina, ovo i nije neka vest.

da je povezivanje postojecih ideja samo obicaj mislilaca drugog reda ne zelim da priznam, iz prostog razloga jer tako i ne razmisljam. vodeci se tvojom "logikom", mozemo stici samo do, grubo receno, neznatnog broja originalnih filozofa, ili (tvojim jezikom receno) mislilaca prvog reda. primera "mesanaca" medju filozofima bilo je i bice na svim stranama. sama istorija je idealan svedok i dokaz za ovu tvrdnju. nisam ni rekao da je Nice bio inicijator kritike hriscanstva, kao sto to nisu bili ni ruski mislioci. hriscanstvo, samim svojim zacecem, biva raskidano izmedju pristalica i protivnika doticne religije. i jedni i drugi su cinili sve sto je u njihovoj moci kako bi sto bolje utabali stazu za horde svojih buducih "pokolenja". i Francuzi i Rusi i Nemci zajedno sa racionalizmom, renesansom i egzistencijalizmom su upravo ta "pokolenja", deca sa svojim zapetim prackama uperenim ka svemu onome sto oni vide kao potencijalnu ili, pak, kao ostvarenu pretnju. pored toga, Niceova filozofija je nesto daleko vece od ostre kritike hriscanstva. on nije samo vrsio beskompromisan atak na hriscanstvo. u suprotnom, ne bi bio nista drigo do tipican i frigidan produkt pomenute religije. dakle, zakljucak je : sve dok je neko u stanju da poundi nesto korisno svetu (ili covecanstvu, ako zelis), bilo to nova ideja ili nov misaoni sistem zasnovan na postojecim idejama, taj neko ce se smatrati filozofom, dostojnim reprezentom same filozofije. takodje, zamolio bih te nesto... ukoliko si rad da nastavis diskusiju, spusti tu nakostresenu dlaku i prestani da pokazujes svoje tupe zube. covek si, nema potrebe da se spustas na sve cetiri.

rasprava nam nema poentu. svojim stavovima se tvrdoglavo vrtimo u krug. mogu ponovo pisati o jedinstvenom filozofskom sklopu koji Nice nudi. ti ces tu izjavu docekati na noz negodovanja, tvrdeci da je sam Nice bio daleko bolji stilista negoli mislilac. ispravi me ako sam pogresno predvideo tvoj potencijalni korak... ne slazem se da je Rodjenje Tragedije steciste svih njegovih "velikih ideja". pojedinih nagovestaja svakako da, koji su, cini mi se, veoma vesto zamaskirani velom helenske kulture. medjutim, cak i da si u pravu u vezi ove knjige, van pameti bi bilo zamerati piscu doticne, i to ne samo Niceu vec i bilo kom drugom filozofu koji bi sve svoje ideje i stremljenja upakovao na 200 i nesto vise strana. ideja evoluira, jer potice od coveka. Nice je (i ne samo on), svojim mnogim spisima, upravo to dokazao. ako bih, pak, morao da ukazem na referentne tacke njegovog knjizevnog stvaralastva onda bih nedvosmisleno pokazao prstom na Zaratustru ili eventualno Ecce Homo, dela koja su, po meni, kao fontane iz kojih izviru i u koje se slivaju sve njegove misli. Ecce Homo, doduse, vise predstavlja neki vid sazete autobiografije, samim tim i reminiscencije na prosli period.

preslusah one ponudjene pesme na njihovom sajtu... instrumentalno su zaista blisku Empyrium-u. u pojedinim trenucima, rekao bih, cak i previse bliski, sto im bas i nije za pohvalu. takodje, vokal se na nekim mestima cini suvisnim, posebno varijanta predubokog growla koji jednostavno odskace od akusticne podloge i folk motiva. to je, medjutim, sve sto im zameram, barem na osnovu 3 mp3-a. slazem se sa Gwydion-om da im je muzika izrazito melanholicna (pesma Depresion), upravo u duhu nemackih kolega. stoga, oni bliski pomenutom zvuku, mars na goreistaknuti sajt

da ne poverujes.

od beloveth-a posedujem samo Dust, koji je, uzgred, odlican album. vec neko vreme planiram da nabavim i Sullen Sulcus i Murderous Circus, jos samo da se resim svoje lenjosti.

slazem se u vezi ovoga, ali zar je to lose? to je, izmedju ostalog, bio njegov nacin da ostro i strastveno napadne vladajuce slojeve, morale, verovanja. zasto imam utisak da ti konstantno u prvi plan stavljas Nicea "knjizevnika i pesnika", a istovremeno onog Nicea "mislioca i filozofa" uporno guras u stranu? zapravo, Nice se moze uporediti sa razmazenim detetom, ali komparacija koju si ti naveo nije na mestu. jedno razmazeno dete ce na sve moguce nacine pokusati da privuce potrebnu paznju na sebe. sa druge strane, i Nice je upravo to zeleo. medjutim, deriste je u stanju da svoje nestasluke ponavlja iznova, Niceu je bio dovoljan samo jedan. njegov jedini i najveci "nestasluk" bila je njegova filozofija.

jednog filozofa odlikuje "ideja", ne "ideje". doduse, ako bas zelis, originalnost pojedinih Niceovih tema se moze dovesti u pitanje. jedan od kamena temeljaca njegove filozofije : "vecito vracanje (ponovno kruzenje svih stvari)" datira jos iz doba antike. sam Nice je, uostalom, to naglasio u jednom delu svog spisa (Ecce Homo). druga referentna tacka : "volja za moc" takodje se moze pronaci kod pojedinih mislilaca, posebno onih "politicki orijentisanih". medjutim, nacin na koji je Nice ukombinovao ove i ostale misli u svom ucenju, ta misaona gradja koju je nacinio ponudila je filozofiji nesto sasvim novo. rekao bih da je to glavno obelezje filozofa, upravo ona "ideja" koja krasi svakog pojedinog. stoga je bespotrebno, gotovo besmisleno pitati se da li je "nadcoveka" kreirao iskljucivo Nice ili pak neko drugi. vezano za (ne)razumevanje njegovih dela... iz nekog razloga ne sumnjam da su ta dela za tebe "maciji kasalj" po pitanju tumacenja. za mene, iskreno, pojedini pasusi predstavljaju pravu teskocu, neki vid uzasno simbolickog, kamufliranog testa. mislim da je doticni i zeleo da svoju filozofiju iskoristi na takav nacin, testirajuci covecanstvo zajedno sa njihovim vrednostima. kada smo kod ljudstva... i dalje stojim iza svog prethodnog posta i izjave da covecanstvo nije u stanju da razume Nicea. cak i da shvati njegovu filozofiju, pitanje je da li bi je prihvatilo.

da, u jednom delu verovatno i jeste. veliki ratovi su zaista okrenuli covecanstvo naglavacke. medjutim, licno smatram da ostaci tog covecanstva i dalje nisu sposobni za razumevanje Niceovog ucenja.

krenulo je emitovanje spota za pesmu Ever-Frost. pogledah sinoc na vivi... heh...uvek me je zabavljao njihov smisao za humor.

sudeci po komentarima sa saturnus-ovog oficijalnog foruma, svirka je zaista bila odlicna.

blago receno...

mislim da je to neki vid reminiscencije na rani period ovog benda. inace, rekao bih da je sam album logican nastavak "the cold white light"-a sa primesama "crimson"-a i "frozen"-a. drugim recima, tipican sentenced zvuk. kao sto soli napisa, tu je zestina (crimson), melodija (frozen), njihova poznata atmosfera i naravno poneki ironican text, pun crnog humora. posebno mi se dopada poslednja "petorka" albuma, pre svega uvodni rif u "consider us dead" i zavrsni u "end of the road" koji je, po meni, idealan nacin da se zavrsi kako studijska, tako i koncertna karijera benda. jos jednom su uspeli da nam ponude izuzetan album. hvala im.

svirali su Softly on the path... vidim da polako krece prezentacija novog albuma. i bio je red... ps. ukoliko i kada dodjes do ovog video materijala obavesti me na pp.

slican ugodjaj bi mogao da se veze i za njihovu raniju, nesto "ekstremniju" fazu, posebno za album A Wintersunset. inace, mislim da je od presudnog znacaja, za tu apsolutnu i kompletnu atmosferu, sama tema i srz njihove muzike i textova, tj. priroda u svojoj sveobuhvatnosti. to se pre svega da osetiti u poslednjim radovima Where at night... i Weiland, kroz kompleksnu akusticnu harmoniju.

podize ti temu iz mrtvih, Heimdall. naravno da kod njih nema BM uticaja, izuzev na prva dva albuma i to iskljucivo ispoljenih kroz vokal, kao sto i sam rece. inace, "Lover's Grief" je, bar po meni, najkompletnija pesma koju je Empyrium stvorio.

mislio sam da Isusov zadatak, izmedju ostalog, nije bio da vas izbavi iz patnje vec da vam pokaze nacin kako da se sa patnjom suocite i da je podnesete. ako vec verujes da je Isus doneo mac na zemlju, onda se bar potrudi da na taj mac gledas i iz drugog ugla, a ne samo da ga posmatras kao savrsen ratni instrument, kao tesko gvozdje koje proliva krv i ostavlja oziljke.

i to je sve? neki put se mora? time biva opravdano svako proslo strahovito krvoprolice? svako buduce? time je svaka drasticna steta sanirana? svaka rana izlecena? to sto si napisao, Black Totem, je samo skup neznatnih reci, nesposobnih da stanu u odbranu uzasu koji se dize visoko iznad njih.