imaginos

nema 'leba za tebe... tehnologija gazi napred. 8)

trazi se neko ko zna da svira bubnjeve... svirace se obrade ne-metal stvari u malo crscem aranzmanu, kao i nase pesme (u pitanju je progresiv). ima li zainteresovanih? pozdrav

sad ti zvucis kao da kenjas... ne znam sta slusas i sta je za tebe dobar vokal, ali ako ti je Urban Breed los, onda ili ne cujes dobro ili ti je ukus cudan..

kad sam pustio album mended rhyme i kad je krenula pesma circuit vision.. ne znam... bukvalno sam se najezio.. ono je... nemam reci.. trader of souls, time of no sun.. to su pesme za koje mi nije jasno kako ih je neko smislio... kad god treba da kazem nesto o tom albumu, zaveze mi se jezik. a: ti ljudi imaju toliko talenta da to nije normalno.. ili su bar imali, posto je sledeci album "undead" nekako monotoniji i jednolicniji.. ostale albume nisam slusao... pozdrav!

uh, veoma gadna tema... cinjenica je da je poslednjim albumima potrebna "liposukcija" da bili zanimljiviji. ima previse solo deonica i nepotrebnih delova, izivljavanja za koja jedva da postoji opravdanje. umeju oni da smisle sve to kako treba, ali mislim da svaki album koji se snimi treba da odlezi jedno par meseci, ako ne i godinu dana i tek onda da se preslusa i preradi pre izdavanja. to je luksuz koji muzicari sebi ne mogu da dozvole, osim ako nisu mnogo bogati. hocu da kazem da cak i ako je osnovna ideja pesme dobra, pesma se moze narusiti razvodnjavanjem i nedovoljno osmisljenim delovima. u pop muzici na primer, pesma ima jedno jezgro (obicno je to refren koji je pevljiv). dt su uvek pravili pesme u kojima ima po nekoliko ideja kojima se vracaju u toku pesme ili koje iskoriste samo jednom. njihovo mantricko ponavljanje i razvlacenje nije bilo svojstveno DT. po meni, DT prave pesme koje bi bile zanimvljive i dobre cak i kad bi se skinuo vokal, jer je sama muzika dovoljno slojevita i puna ideja. kad pocnes da ponavljas, kao cut and paste delove i kad je samo tekst odgovoran za raznovrsnost - prs'o si. na poslednjem albumu, aranzman je toliko dobar da pokriva ove nedostatke. ustvari, aranzman poslednjeg albuma je biblija po tom pitanju i zato je 6DOIT majka mara. just my 2 cents...

sve standardne tehnicke boljke koje muce gitariste su opisane u prvoj poruci. pravo pitanje je sledece: zasto svi gitaristi zvuce manje vise isto. samo ljudi koji sviraju gitaru ce razlikovati na primer Kotzena, Beckera i Gilberta. to je besmisleno, jer nisu samo gitaristi oni koji slusaju muziku. svi ti magovi na gitari, ili bar vecina, su kao kompozitori, na nivou nizih razreda osnovne muzicke skole. skala gore, skala dole (sto brze, naravno), arpedjo, sweep, tapping... svi sviraju isto. to je dosadno. jedino sto u muzici moze da se precizno izmeri je brzina necijeg sviranja i onda tu isteruju ego tripove. dosadno. i oni osecaju da je dosadno, pa se s vremena na vreme javi neka muzicka misao, recenica, koja je smesna. primera ima koliko hocete.. ima i onih koji se razumeju u teoriju, pa im to malo pomaze. oni znaju, na primer, gde moze da se brzo spuca dorski modus, a da ne bude fals , mozda znaju gde da stave i neki akord koji ne pripada trenutnom tonalitetu, ali to je vec retko... elem, pored pevaca, obicno su gitaristi ego manijaci koji svoju nemuzikalnost lece tehnickim trikovima i dosetkama. e bre ljudi, nije Eric Johnoson vezbajuci smislio svoje solaze! vezbali su gitaru Randy Rhoads i Marty Friedman, ali su smislili fenomenalne pesme, sto ne polazi za rukom kvazi-gitaristima iz ovih novih bendova sto misle da je Malmsteen gornja granica muzike. da ne bih skrenuo sa teme, pitacu vas koje vezbe koristite za zagrevanje i kako se zagrevate. ovo svu dve osnovne vezbe koje ja koristim. prvo ovo: (sluzi za sinhronizaciju leve i desne ruke i poboljsava skalarno kretanje) e |-----------------------------------------1-2-3-4-- h |---------------------------------1-2-3-4---------- g |-------------------------1-2-3-4------------------ d |-----------------1-2-3-4-------------------------- a |---------1-2-3-4---------------------------------- e |-1-2-3-4------------------------------------------ e |------------------------------------------ h |-1-2-3-4---------------------------------- g |---------1-2-3-4-------------------------- d |-----------------1-2-3-4------------------ a |-------------------------1-2-3-4---------- e |---------------------------------1-2-3-4-- alternate picking, naravno (trzalica nadole, pa nagore, naizmenicno). onda se sve pomeri za jedan prag navise (-2-3-4-5-, itd) i tako dok god ima pragova na gitari. onda isto to, samo pocnem prvi ton trzajuci navise (tako se sve poremeti i postane nova vezba). na kraju, legato. onda, fenomenalna vezba. . e |-------------------------------------.---1-2-3-4-- h |-------------------------.-----.-1-2-3-4---------- g |-------------------.-----1-2-3-4------------------ d |-------------.---1-2-3-4-------------------------- a |-.-----.-1-2-3-4---------------------------------- e |-1-2-3-4------------------------------------------ e |-.-----.------------------------------------------ h |-1-2-3-4-----.----------------------------------- g |---------1-2-3-4---.---------------------- itd... d |-----------------1-2-3-4-.-----.----------------- a |-------------------------1-2-3-4-----.-----.------- e |---------------------------------1-2-3-4-2-3-4-5 isto ono od malopre samo akcentujem svaki treci ton umesto svakog cetvrtog (kako je prirodno akcentovati tonove ove vezbe). to dosta razvija "svest" o ritmu. obratite paznju na poslednji red kad se sve pomera za prag navise. akcentovanje se potpuno menja i razlikuje od prve pozicije (kad pocinjemo od prvog praga). kad vam dosadi, onda probajte da akcentujete svaki peti ton, na primer. krajnji cilj je da mozete uz metronom da svirate ovo bez zastoja i, sto kazu, bez razmisljanja.. treba da glatko tece. ovakav nacin akcentovanja je koriscen u solu za "final countdown", na primer. zatim: e |---------------------------------------- h |---------1---------------2-------------- g |-------4---2-----------5---3------------ d |-----3-------3-------4-------4---- itd-- a |---2-----------4---3-----------5-------- e |-1---------------2---------------------- pomeramko se za jedan prag navise koliko moze (koliko gitara ima pragova).ovo sviram trzajuci prvo gore-dole naizmenicno (alternate picking), pa sweep. ove vezba je korisna iz vise razloga. prvo, prsti uce da prelaze sa vise na nizu zicu bez obzira da li trzamo nagore ili nadole. drugi razlog je ovaj: svi oni kojima se cuju (nezeljene) prazne zice dok sviraju mogu ovom vezbom da rese problem. ako odvrnemo distorziju, greske ovog tipa ce doci do izrazaja pa cemo ih lakse eliminisati. ima jos nekoliko vezbi koje koristim, za razvianje opste tehnike, ali o tom po tom. ovo je osnovno. ove vezbe sam, cini mi se, video od Michael Angela, i dodao par ideja. uvek pocinjem polako, cak debilno sporo, da bih osetio zice pod prstima. tako se prsti potsete gde je koja zica, i koliko jako teba da je pritisnu na kom pragu (nije ista jacina pritiska na trecem i 17-om pragu, na primer). posle svake probe ili svirke - radite tehnicke vezbe! probe i nastupi na kojima se ne cuje sve kao u sobi gde vezbamo, unistavaju tehniku.