vrhunski je album stvarno.
mislim da im je daleko najsareniji, jer iako je Bilateral saren, svaka pesma je sarena u slicnom fazonu, ako me razumete
na ovom albumu mozes da grupises pesme po parovima.
Stuck i From the Flame su singlici. malo jednostavniji, ali dovoljno proggy da zadovolje publiku, odlicni refreni, spremni za radio.
Captive i Illuminate su u slicnom fazonu The Congregation. Njihovi vec poznati seckani staccato riffovi, lepe melodije preko, odlicni refreni, sve sto treba u jednoj Leprous pesmi.
Mirage i Coma su najcudnije. Te dve pesme mi najvise deluju kao da su otisli malo dalje od starog materijala i probali nesto sveze da ubace. U Comi bubnjar opet pokazuje svoju izdrzljivost kao na Rewind.
Leashes i The Weight of Disaster mi bas lice na Bilateral, sto ne bih rekao za nijednu pesmu sa Coal i The Congregation. Leashes mi bas dosta lici na Mb. Indifferentia. Sporija melodicna stvar i refren koji bas puca. Einar peva bolje nego ikad a u ovom refrenu je bas jasna moc njegovog glasa kad ga pusti, kao na Mb. Indifferentia.
Bonneville i Malina su mirnije pesme ali opet ne neke baladice, ima interesantnih deonica, lepo i interesantno aranzirane. Bonneville me podseca na Foe jer otvara album i nije neka standardna strofa/refren pesma. Malina me mozda malo na Salt podseca po strukturi i atmosferi.
Jedino mi je poslednja stvar whatever. Kul eksperiment, nema benda, samo stringovi i Einar, ali predugo traje i nije mi toliko zanimljiva sve u svemu.
Jeben album svakako. Mislim da se lakse slusa od svih njihovih albuma bas zbog toga sto ima od svega po malo. Za svaku pesmu koja je malo napornija i svirackija imas pesmu koja je jednostavnija i melodicnija.
rekao bih i za kraj da nedostatak neke agresivnije distorzije na gitarama meni ne cini da ovaj album zvuci manje agresivan od bilo kog drugog Leprous albuma. Malo je ton vise "alternativan" ali je intenzitet ostao isti.
9.5/10