azal

jebeno zvuce nema sta

Bestial Invasion ekipa, dobar prog/tech thrash

https://honeycomb-live.com/king-gizzard-and-the-lizard-wizard?utm_source=mailchimp-announcement-hc-eng

oni su se vec raspadali tokom snimanja Arrows & Anchors. posle te turneje je manje vise bili gotovo. nisu imali izdavaca, imali ogromne dugove, i kraj.

predobar album, 30 minuta, nista ne palamude, svaka pesma odlicna. moze triput zaredom da se pusti bez problema

realno. nije im niko od ovih pop progera ni do kolena. klasa idalje

pa jedino je bitna ona “it’s all because of you” linija. to plus onaj riff sto zvuci kao neki brostep iz 2012, ima da gori pesma uzivo sigurno

ne mozes bas da uporedis njih i evergrey jer su min 10 god mladji, nisu iz te 90s prog kult scene. Leprous su high speed internet prog

ma da, sad su se bas usemili u ovaj zvuk. treba malo da omatore i prsnu da bi nesto uzasno izbacili 😄

njima je uvek cilj da se probiju u malo veci mejnstrim, sami to kazu, i opet su rekli da se nadaju da ce ovaj album da ih dalje pogura. ne treba se nadati. jedino ako skroz ispuse pa moraju da rade Bilateral anniversary turneje da bi mogli uzivo da sviraju kao Dream Theater. Znaci moraju nesto lose na nivou The Astonishing da snime https://www.loudersound.com/features/leprous-einar-solberg-melodies-of-atonement-interview-2024 “We’re very optimistic with this album. Optimism is fine, it’s just a positive feeling; expectation is worse. I try to live my life without expectation, but we’re optimistic, and we feel we have what we need to take the band some steps up the ladder. I think the worst-case scenario is that we grow just a little bit, because we always grow a little bit after each album. We’re never a band that’s been ‘trendy’ and, when you’re not trendy, you’re not relying on trends. It’s quite liberating. We’re super optimistic and believe that Melodies Of Atonement can take us a lot further.”

https://www.setlist.fm/setlist/evergrey/2007/dom-omladine-belgrade-serbia-6bd9aec2.html Nosferatu (Demanded by the audience, was not in the list) poslednji put da se srpski narod izborio za nesto vazno

ovo novo je maltene samo melodrama i nista drugo, samo u drop C stimu.

sasvim normalna i cesta pojava. Vrlo slicno kao Amorphis, i drugi vrsnjaci koji su bili najkreativniji 90ih a pusili karu u financijskom smislu tad jer metal nije bio popularan. Imali su srecu da ostanu dovoljno relevantni, preformulisali zvuk i imidz da sve bude pitko i profi spakovano, nasli mladju publiku koja je odrasla uz te nove albume i nastavili da stancaju u tom stilu. Mislim da se tu i najvise vidi razlika u generacijama kod fanova. Matori ljudi gledaju na 90e kao kreativni peak dok mladji gledaju na sve to kao formativni period gde bendovi nisu znali sta zele, trazili se, i imali male budzete i losiju produkciju. sve je do perspektive. kao sto neces nikad videti bend iz 80ih koji skroz bojkotuje prva 4-5 albuma, jer su imali srece da im se kreativni peak desi u vreme kad je metal bio i komercijalno uspesan/isplatnjiv.

koliko vidim, sviraju touch of blessing i to je to. nista starije. nidje vanzemaljci

napisao bih "gde su bili pre 20 godina" ali su srecom svirali ovde i kad su bili dobri

ali mislim da sam ipak video negde da ce od sept biti nova lokacija. svakako gadno mesto. vise me zanima da li ce Baza da prezivi BGH20 prosirenje sto su najavili

mislim da mi je ovo omiljen trad heavy album ove godine nakon 3 slusanja. jako sveza kombinacija svega i svacega, malo blast beatovi, malo orgulje, fenomenalan pevac, odlicne kompozicije, jedino smara drum solo od 3 minuta koji su stvarno mogli da izbace sa albuma topla preporuka svakako.

prodao telefon da plati carinu 😅

nemaju svi shred element kao Elegy, ali svi ovi su u toj nekoj "catchy ali dovoljno proggy" sferi House of Spirits - Turn of the Tide Radakka - Malice and Tranquility Superior - Behind Threshold prva tri Magnitude 9 prva dva Poverty's No Crime - Slave to the Mind Psyco Drama - The Illusion Mystic Force - Man vs Machine i The Eternal Quest Artension - Phoenix Rising

dada, prilicno jezivi tekstovi, narocito na starim albumima :haha:

lep opis, sve se slazem, osim sa poslednjom recenicom 🙂 meni su oni od pocetka prilicno unikatni. rekao bih da su mozda i prvi bend koji je spojio Shrapnel shred zvuk (Cacophony, Racer X, itd) sa nekom euro power/prog pricom. kad je Parry dosao, malo su se vise utopili u tu 90s power/prog scenu (Conception, Sanvoisen) ali ih je svakako Henk uvek izdvajao. mislim da mu niko nije bio na nivou dok se Romeo nije pojavio.

u medjuvremenu sam preslusao sve novi i sve je odlicno. sto kaze Luka na prosloj stranici, usavrsili su taj neki melancholic prog APSOG-Disconnected stil. Stvarno jedinstven bend.

sviraju na nekom "festivalu" u poljskoj. koliko nebulozan dogadjaj https://www.facebook.com/events/833446848655653/?ref=newsfeed mislim da nisu uzivo svirali od 2017