azal

realno najjaci paket ikad

ja turim sve sto mi se solidno dopadne na jednu plejlistu koju pustam na shufflu ili nesto selektivno sa nje relativno cesto, kad ne slusam diskove, nema nista novo interesantno, ili ne znam sta bih slusao. cesto se vratim toj plejlisti, tako da sam sve sto sam stavio poprilicno dosta puta preslusao. radim od kuce i muzika ide maltene konstatno, dok radim i dok ne radim. plus slusam muziku i u prevozu i kad pesacim, tako da stvarno skoro stalno slusam nesto 😄 imam Tidal, koji ne izbacuje nikakvu statistiku, jbg. staying power je realno najveci problem. evo sad ako pogledam sta sam stavio u 2022 -------------- albumi koji su mi se bas svideli: Altars - Ascetic Reflection Ashenspire - Hostile Architecture Doldrum - The Knocking, Or the Story of the Sound That Preceded Their Disappearance Satan - Earth Infernal Wilderun - Epigone Moon Tooth - Phototroph Phantom Spell - Immortal's Requiem Haunter - Discarnate Ails Blut Aus Nord - Disharmonium - Undreamable Abysses Disillusion - Ayam Doomocracy - Unorthodox Spell - Tragic Magic Greg Puciato - Mirrorcell Miscreance - Convergence Faceless Burial - At the Foothills of Deliration Hammers of Misfortune - Overtaker Daeva - Through Sheer Will and Black Magic albumi koji su mi se solidno svideli: Elder - Innate Passage Heavy Meta - Mana Regmata Messa - Close Tulip - Derangement, Exquisite Tenderness Hath - All That Was Promised Wormrot - Hiss Wake - Thought Form Descent Pyrithe - Monuments to Impermanence Cave In - Heavy Pendulum Venus - Project Lambda Judicator - The Majesty of Decay Floating - The Waves Have Teeth Destrage - SO MUCH. too much. Sahg - Born Demon Sonja - Loud Arriver Riot City - Electric Elite Sumerlands - Dreamkiller ----------------- 11 od ovih sam kupio, 15 verovatno nisam nijednom pustio u 2023 st ne znaci da nisu dobri album, nego jbg, mora biti bas dobar da bi se vracao albumu, jer previse albuma postoji na svetu, novih i starih 😄

najvise me nervira kod ovog benda to sto uvek mislim da ce novi Witherscape

Ajmo picke. Pogledao sam sta izlazi u decembru, i jedino me Moon Safari novi zanima tako da mogu da zapocnem. Mrzi me da rangiram i to ali sam napravio playlistu pesama sa mojih omiljenih albuma iz ove godine Ako vas mrzi da klikcete: Kostnatění - Úpal Seven Impale - Summit Sulphur Aeon - Seven Crowns and Seven Seals Baroness - Stone Afterbirth - In But Not Of Ok Goodnight - The Fox and the Bird Thantifaxath - Hive Mind Narcosis Altari - Kröflueldar Dødheimsgard - Black Medium Current Enslaved - Heimdal Katatonia - Sky Void of Stars Nothingness - Supraliminal Triumpher - Storming the Walls Nightmarer - Deformity Adrift Sacred Outcry - Towers of Gold The Anchoret - It All Began With Loneliness Sarmat - Determined to Strike Omnerod - The Amnesal Rise Polymoon - Chrysalis Horrendous - Ontological Mysterium Subsignal - A Poetry of Rain The Chronicles of Father Robin - The Songs & Tales of Airoea - Book II Red Cain - Näe'bliss Wytch Hazel - IV: Sacrament Anubis Gate - Interference

najgore od svega, album je skroz dobar. jako saren. svaka pesma drugacija. gostuje jeff walker, shagrath, marko hietala. zanimljiviji mnogo od paint by numbers amorphisa svakako

da, bezpotrebno forsira neke momente koje su previsoke za njegov glas danasnji, i najgore od svega je sto te delove bi mogao komotno da izbacis iz pesme i da ti ne smeta sto nema pevanja tu ali dobra mi pesma generalno, ide ka mraku weddinga.

bjork i orko iz mastersa

kao sto sam rekao, slicno kao Arch albumi. mnogo manje prodali, ali imaju veci kult status medju starim fanovima. i realno su jako unikatni. taj neki Cacophony/Apocrypha 80s shred duo momenat meets euro prog/power, ne znam ko je jos tako nesto svirao. ali najjaca statistika to sto je Supremacy u prvoj nedelji u japanu prodavaniji od Aerosmith - Get A Grip bio ludilo

ja iskreno nikad nisam cuo nista proggy ni virtuozno od njih, najzanimljivi detalj na proslom albumu mi bio taj neki bluesy/dire straits vibe na nekim solazama i melodijama, taj low gain ton u riffovima sto nije tipicno za death metalce. mada ovi ako imaju 3 prava death metal riffa sveukupno jebi me. ova pesma je 80% heavy/power metal sa death metal vokalom. svakako mi ova pesma nije na nivou najboljih pesama sa proslog.

Koliko god da je State of Mind mozda bio najuspesnihi, fanovi obozavaju Hovinga eru. Ali mislim da i kad bi hteo Hovinga, dosao bi Ian da gostuje ili bi neizmenicno pevali. Ali eto nisam znao da je prica njegova slicna kao Archova. Odradi svoj apsolut maksimum u studiju bez da razmislja da li ce moci sve to da izvede kako treba uzivo, i onda stres/strah i na kraju odlazak iz benda. Kad pogledas, ima tu dosta paralela ;) sa FW i Arch-Alder tranzicijom.

dosta nespretan prevod i ocekivani razlozi za raspad, ali kul, deluje bas lepo raspolozeni i u nekom no regrets gasu

come to greece is imminent

Hour of Despair je bese neki stari live album?

Sulphur Aeon (hvala bobiski)

ali slash i axl su zivi...

https://blabbermouth.net/news/philip-anselmo-on-panteras-return-i-know-for-a-damn-fact-vinnie-paul-and-dimebag-would-want-us-to-do-this

ovo mozda bude zanimljivo za Subsignal fanove, slican fazon, Saga/It Bites melodican prog ali malo tvrdji i moderniji: sutra izlazi:

Izlazi novi Moon Safari u decembru, nakon 10 godina. tematski nastavak proslog albuma, izbacili jedan singlic https://moonsafari.bandcamp.com/album/himlabacken-vol-2-24-bit-audio

verovatno, zato i nema poente da se okupljaju stari clanovi Emperora svakako nista ne bi dodali jer Ihsahn drzi celu pricu

I ja sam hteo na fest, ali jbg, sad sam bio na Elegy/Extol, ne moze sve. Sorcerer/Disillusion/Doomcracy gig i realno ne bih morao nista vise da gledam sledecih godinu dana. Mozda probam da uhvatim Times of Splendor turneju u Becu na prolece

imao je taj prvi Earthside par odlicnih pesama, ovo novo bas ne znam, kao neki pokusaj da ispadne high concept a na kraju samo brdo praznog hoda, nemam pojma. jbg cuces i sam.

meni Earthside dosadan u trip pizde materine. neki long form polu djent, ne znam ni sta zele da sviraju, svaka pesma skoro 8-10 minuta bez velikih promena. jedva sam preslusao.

ovaj Temic album je nista da se useres ali sasvim lep ako volis ovaj fazon. ex-klavijaturista iz Hakena, gitarista koje je svirao u onom Portnoy Shattered Fortress bendu, i valjda norvezani na vokalu i bubnju. manje vise zvuce kao spoj Hakena i Leprousa, ova pesme je bas taj gas, a i ceo album je manje vise u tom fazonu. nije rdjavo uopste, jak mi mnogo vise prija od novog Hakena, najvise zbog vokala, koji je malo kao Einar iz Leprous po melodijama ali ne kuka i ne forsira falset, dosta vise neki mid-ranged vokal.