potpisujem sve ovo.
ne zelim da ulazim u detalje, ali po svemu sto sam video tog dana, covek ima ozbiljan problem sa alkoholom i nije mi tuzno zbog osrednje pojave i pevanja, vec zbog samog coveka jer sam toliko emotivno vezan za njega preko muzike da sam imao osecaj kao da gledam neko propalog ujaka alkosa koji ne moze da pobegne od svojih demona.
jako je lose izgledao, od proslog puta kad sam ga video dobro, izblizu i pricao sa njim, (pesta 2011) izgledao je kao da je proslo 15 godina a ne 5. Danas sam pustio onaj Voyager DVD, koji je snimljen 2008 valjda, i jos sokantnije mi bilo. bukvalno kao da nije ista osoba.
Kad sam pricao sa nekim ortacima sto isto slusaju Nevermore vise od decenije kao ja, niko nije bio mnogo smoren jer u sustini, ovo je nekako jedina sudbina koja se mogla ocekivati, nazalost. Uvek je bio sjeban i tuzan, uvek je imao problema sa supstancama, i kapiram da nakon raspada Nevermore-a, nije vise mogao da se bori protiv toga.
verovatno je meni i mojim starijim prijateljima bilo najteze da gledamo jer smo gledali Nevermore u sili i slavi pa znamo kako je to nekad izgledalo, ali u istom momentu mi jako drago sto je bilo mnogo mladjih ljudi u prvim redovima koji nikad nisu imali sansu da gledaju nevermore dok su bili aktivni (niti ce ikad najverovatnije) i koji su urlali i bili u ekstazi i na ivici suza kao da svira zapravo taj Nevermore koji sam ja gledao sa istom kolicinom euforije 2001 na pravoj Dead Heart turneji.
tako da iako sam mislio na pocetku da organizujem ovo za sebe, ipak mi bilo jasno od trece pesme da sam ovo zapravo organizovao za njih, i da su oni bili zvezde veceri, i da nisu oni bili mnogo bi se losije osecao o celoj situaciji nego sto sam se zapravo osecao na kraju.