azal

slusacu jos, tek sam juce od tvog posta saznao da je izasao. usrani tidal mi nikad ne nudi novitete od bendova sto zapravo slusam nego mi govori da je izasao novi blaze bayley album.

samo sam dvaput pustio novi ali mislim da mi dvojka ostaje sampion. ima najbolju pesmu "Green Refreshments" i onu OCEAN TRAVELLER OCEAN TRAVELLER OCEAN TRAVELLER TRAVEL stvar. dovoljno.

jebeno stanje

bezprekoran album SGM. Cuje se da vec duze vreme rade na ovim pesama i da nisu nesto smuckali na brzaka nakon sto je crowdfunding uspeo. najvise mi svidja sto tece kao neka predstava, ima neku musical theater atmosferu, gde je po meni centerpiece price We Must Know More, koja mi je savrsena pesma za tu ulogu, da spaja pocetak i kraj albuma. zvuci kao da je Tom Waits hteo da napise neki apsurdni musical. mislim da je i produkcija najbolja do sad i nisu stedeli u bilo kojoj fazi. jos samo da pokidaju americku turneju pa da skupe kintu za evropu i ide se gde god bude trebalo da se ide.

hvala sto si mi objasnio ojketivno stanje benda, konsultovacu te sledeci put kad budem hteo da zavolim neki bend da li je vredan toga

the old Metallica je najbolji bend jer je najpopularniji argument nebitno, mene TPT radi na neki nacin na koji me nista od stevena nije radilo vec deceniju plus. jbg sad sam bas u nenormalnom TPT gasu jer sam ih tek otkrio pre pola godine, ali meni je njihov zvuk savrsen. cak mi je i najveci uspeh to sto ne menjaju sablon mnogo a opet me sve novo sto cujem fascinira. mozda sam presisao na tipican prog pa me rade sad ovi suptilniji momenti. mnogo mi vise Peter Gabriela ima u TPT nego u PT recimo. vise ih gledam kao neki "pametan pop" iz proslosti kao oingo boingo, talking heads, tears for fears, itd nego prog bend. cak mislim da mi je i Magnolia omiljeni album za sad, gde nema Gavina, tako da ne mogu reci da je on to doveo na visi nivo. meni je ova pesma savrsenstvo u svemu, savrsena pop pesma, ali opet u 7/4 malo da te razdrma, i jako jednostavan ali ubitacan tekst, da vec nemam samo jedno jaje, dao bih jedno da napisem ovako nesto

jbg ne slazem se uopste sa vama. cak mislim da je Soord talentovaniji songwriter od Stevena, bas zbog toga sto ume da jako slozene, minimalne i jednostavne ideje pretvori u nesto jako interesantno i slojevito ako zelis da se udubis. cak i potpuno razumem zasto Gavin zeli da svira ovako nesto, jer nudi svez izazov za njega da svira kako on svira u manje outwardly prog kontektsu. Ima i ovaj interview gde prica kako mu je super sto mu Soord daje prostora da svira sta god zeli, sto je verovatno lepa promena njemu. Rubicon i White Mist sa Dissolution su, recimo, meni na nivou svake Porpcupine pesme sto se tice njegovog sviranja iz nekog tehnickog pogleda. i ne slazem se da je Soord uzeo stari Porcupine sablon, rekao bih da su njegovi uticaju mnogo vise u domenu nekog alt/art rocka. Meni zvuci kao da voli Smashing Pumpkins i Beck isto koliko voli Camel i Yes. Zajednicko je ta sposobnost da se ubaci prog duh u nesto sto je na povrsini jako pitko i pamtljivo, sto Steven ne uspeva vec neko vreme.

meni uopste nije, mislim da je jedan od boljih otkad je Gavin dosao u bend. Velika je umetnost i jako tesko praviti muziku koja je pitka i jako sofisticirana u istu ruku, a njima je skoro pa rutinski postalo. ceo sound design albuma je isto fantastican, narocito na slusalicama.

tesko mi da verujem da ovi idalje postoje

na pola sam novog Sleepytime Gorilla Museum albuma i vec mi nadmasio sva ocekivanja

super ovo zvuci

sinoc izgleda

ode maestro. RIP

da su stoner pa da pricamo

nista cudno

jos jedan predobar Pineapple Thief album. koliko jebeno konzistentan bend sa obzirom koliko cesto izbacuju albume. ne znam zasto bi neko slusao usranog Wilsona i njegove pop isprdke kad ovo postoji.

u slucaju da niste poslusali nove Wade Black pesme, ocekivano su odvratne.

predobar album za sad, vec mi treci put ide. sve najbolje stvari je iskombinovao (epic sympho zvuk, proggy svirka, catchiness Amra) i izbacio sve sto smara (saksofoni , elektronika, itd) jako kompaktan i fokusiran zvuk ovde, ali opet prebogat

dobar AI omot nadam se da je i muzika AI

to nije ni jedini primer iz ove ere, aj nije bas ista godina, ali 97 i 99, Reading Zero - The Actual i Mayadome - Near Life Experience, UG prog kult albumi sa zoomiranom facom lutke na omotu

ja sam skoro slusao sve stare i skapirao sam da mi jako fali Opeth style riffovi kao u Marigold. totalno su odustali od tog stila, sad su svi riffovi u istom djent lite fazonu. dobro i to rade, ali taj opeth stil pomesan sa svim ostalim riffovima mi uvek prijao. sve vise sam u fazonu da mi je Bloom omiljeni album. generalno su ti stariji albumi imali mnogo melodicnije riffove. drago mi da sam uspeo i tad da ih uhvatim, tesko da ce mnogo ubacivati pesme poput Water's Edge, Firelight, Daughter of the Mountain, i Rust u setlistu. Mozda Firelight jer je bio single.

ima dosta meksikanaca koji peru sudove po americkim restoranima, istina

jbg, kad je ovo izaslo bilo je blagoslov od boga da cujes neki bend koji radi gentle giant tribute, a svakako su stavili svoj goofy spin na zvuk.

cestitke na Grammyu, zauvek kraljevi heavy metal muzike koju mozes da cujes dok kupujes tolet papir

ovo stvarno zvuci kao logican nastavak Self-Preserveda