Ne znam, zavisi od toga da li umrem od vreline cokolade ili same cokolade...
Bas smo ortak i ja pricali pre neko vece, kaze, kad je bio mali, nije se plasio, a sad bi samo da napravi sto vise beba Dusana, da na neki nacin zivi kroz njih.
Ja to pak ne vidim tako. Ja se ne plasim same smrti, plasim se
1) da posle toga moram sve iz pocetka
2) da cu da ostanem
3) da je zivot perpetomobil
EDIT: As for meal, pojela bih onog zbog koga me osudise, do kosti.