E, да, пошто ми је пост избрисан скорашњим падом форума, морам да се поновим: Скоро сам слушао "Six Degrees..." i "Тrain of thought" један за другим, и скапирао да ми пријају исто као "Scenes..." или као "Images and Words", фора је само да се слуша не-критички према песмама, аранжманима и тако томе, и да се заправо слуша сув квалитет који излази из та два албума. И наравно, шлаг на торту (илити потпуно растапање мозга ако више волите), је био "Live at Budokan" на коме су доказали ко су Л'Бри, Петрући, Портној, Мјанг и Радес. Сила је тај Dream Theater!