Natasha!

Dosta slušam Ihsahnov album The Adversary. Odličan je Uzela sam i Ugru Karmu od Impaled Nazarena da se spremam za koncert Ovo ostalo što baš slušam trenutno nije BM...

Varg ima smoran vokal bar meni, Mayhem je imao boljeg 5000 puta Slažem se za Caligulu, čovek jebe keve kako peva Ima ih još naravno....

Jel ti navlazila majka, Il' ti je mrtva majka? Meni je svejedno, Ista mi je svaka! Jel ti navlazila majka, Il' ti je mrtva majka? Nemoj da je gledas, Upravo je kljuca svraka

kod nas je grupa 01 - srpski jezik i književnost ma zanimljiv je Bugarski, bar meni, mada je od fonetike već zejebano.....

i ja sam na grupi 01 al moram i lingvistiku da dam

što????

uh, ako ćemo tako onda: Uvod u opštu lingvistiku - Ranko Bugarski Jezici - Ranko Bugarski Zbirka testova iz opšte lingvistike - Vesna Polovina i Jasmina Moskovljević Gramatika za srednju školu - Bogdan Popović

ima pedofila koliko hoćeš. to je sad u modi da smuvaš klinku '90-'89. znam, pričali mi ortaci... pogotovu u Vuduu

haha, al ste mu ga dali po lektiri

ma mogu, ja stalno uvodim ortakinju od 17

e ovo je vrhunac svega

A koje su to 2-3 dobre s tog albuma?

ma to što ćete ga "raditi" obesi mačku o rep. uzmi ti lepo idi do Platoa, imaš na odeljku za poeziju njegova sabrana dela, jedna knjiga, košta oko 900 kinti, tvrd povez, mislim da je još ima, pa je kupi pa uživaj.............

uf, ne znam svi francuski......

e bre gojko88 nemoj lazu satanu da nam diraš. on je tr00

Ma daj, u srednjoj je Prever tako površno obrađen da nemam reči.... Čini mi se da je samo nabrojan... U srednjoj je sve površno! Najbolji su mi pesnici koje nismo ni radili, majke mi... A ta fora: "Čitao sam ga u srednjoj školi" je smešna. Kad mi neko to kaže za nekog pesnika nabola bi ga majke mi Slažem se da je Prever jedan od najboljih. Bez ikakve sumnje

prso bi i ti da te je dodirivao

Prever je kult Pogotovu mi se dopada baš ova pesma Buket . Tako jednostavna a tako mnogo govori.....

meni s elično damnation ne dopada uopšte!

Završiću pesmu svoju, ako ti je tako volja. Ako srce tvoje ispunjuju nemirom, ukloniću oči svoje sa tvoga lica. Ako te na putu prestravljujem, skrenuću i udariću drugim putem. Ako te zbunjujem dok pleteš cvetne vence, izbegavaću tvoj usamljeni vrt. Ako je voda ćudljiva i divlja, neću poterati svoj čun pored obale tvoje.

''Veruj ljubavi i onda kada zadaje bol. Ne zatvaraj svoje srce.'' ''Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči, ne mogu ih razumeti.'' ''O dragana, srce je samo tu da se daruje jednom suzom, jednom pesmom.'' ''Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči, ne mogu ih razumeti.'' ''Radost je osetljiva kao kap rose: dok se smeje već umire. Ali je jad jak i žilav. Pusti ljubav punu jada neka bdi u očima tvojim.'' ''Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči, ne mogu ih razumeti.'' ''Lotos cveta gledajući sunce i gubi sve što ima. Ne bi mogao podneti pupoljke u večitoj zimskoj magli.'' ''Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči, ne mogu ih razumeti.''

Ruke nam se obavijaju, oči nam se upijaju: tako počinje povest naših srdaca. Noć je u martu, mesečina svetli; vetar nosi slatki miris žene; moja svirala leži na zemlji zanemarena, a tvoj je cvet venac nedovršen. Ljubav ova između tebe i mene prosta je kao pesma. Tvoj preves boje šafrana opija mi oči. Venac jasminov koji si isplela za me ispunjava mi srce drhatom kao hvala. To je igra davanja i odricanja, otkrivanja i ponovnog skrivanja; nešto osmeha i sasvim malo stidljivosti, i poneka tek slatka besciljna kavga. Ljubav ova između tebe i mene prosta je kao pesma. Nikakve tajne izvan današnjice; nikakve birbe oko nemogućeg; nikakve senke iza ljupkosti; nikakvo pipanje u dubinama tame. Ljubav ova između tebe i mene prosta je kao pesma. Mi ne lutamo iz reči u večito ćutanje; ne podižemo ruke svoje u prazninu za stvarima iznad nade. Zadovoljni smo onim što dajemo i onim što dobijamo. Nismo iscedili i poslednju kap radosti, da iz nje pravimo vino patnje svoje. Ljubav ova između tebe i mene prosta je kao pesma.

Nespokojan sam. Žudim za dalekim stvarima. Duša moja bludi u čežnji da dodirne rub tamne pučine. O veliki drugi svete, o plahoviti doziv tvoje frule! Zaboravljam, zaboravljam uvek da nemam krila za letenje, da sam prikovan za ovo parče zemlje za večita vremena. Budan sam i pun žudnje; tuđinac sam u tuđoj zemlji. Tvoj dah dopire do mene i došaptava mi nemoguće nade. Tvoje su reči prisne mome srcu, kao njegove. O mesto u daljinama, o plahoviti doziv tvoje frule! Zaboravljam, zaboravljam uvek da ne poznajem puta, da nemam krilatoga hata. Nespokojan sam, putnik sam u svom srcu. U sunčanoj magli oklevajućih časova, kakvo je silno tvoje priviđenje u plavetnilu nebesnom! O najdalji kralju, o plahoviti doziv tvoje frule! Zaboravljam, zaboravljam uvek da su sva vrata zatvorena u kuči u kojoj boravim sam.

R. TAGORE Kada noću pođem na sastanak, ptice ne pevaju, vetar se ne miče, kuće stoje u dva reda i ćute. Samo prstenovi na mojim nogama oglašavaju se na svakom koraku i mene je stid. Kada sedim na svome čardaku i osluškujem njegove korake, ne šumi lišće na drveću, u reci miruje voda kao mač na kolenima uspavanog stražara. Samo moje rođeno srce pomamno kuca – ne znam kako da ga umirim. Kada mi dragi dolazi i seda do mene, kada mi telo drhti i očni mi se kapci sklapaju, noć postaje crna, vetar gasi žižak, a oblaci navlače preves preko zvezda. Samo drago kamenje na mojim nedrima blista i svetli. Ne znam kako da ga sakrijem.