Kokopelli

Imam predmet na fakultetu u kojem ne da samo učimo već i raspravljamo o pojmu religije, ali ne kroz teoriju, već kroz književna djela raznih autora. Meni je hinduizam postao nekako najinteresantniji pa sam se informisala. Možeš iz bilo koje knjige da naučiš osnovno... Ali recimo, mogu ti preporučiti knjigu, koja na neki način posredno predstavlja laički rečeno vodič kroz hinduizam. Zove se "Na oštrici brijača" iliti "At the razor's edge" (inače sama fraza uzeta iz jedne od hinduističkih svetih knjiga) autora Somerset Maugham-a. Na engleskom je svugdje imaš, ali u srpskom prevodu je rijeđa. Mada nije teška za čitanje ni u prvoj verziji. Eto.

Što se tiče kategorije "I sl." ja ću dobiti koncert i to neki prastari za jedno 15-ak dana. Drug mi je rekao koja je godina u pitanju, ali pošto sam iz istorije uvijek imala dvojke, i sada se ne sjećam tačnog datuma.

Hinduizam je NAJSTARIJA religija od svih, iako se ne zna konkretno kada je nastala(kao i uostalom svaka religija). Presudan događaj je bio napad Arijevaca na indusku dolinu oko 4.500 godina p.n.e., kada su osvojili ovo područje čiji su mještani bili nenomadski radnici, zemljoradnici. Arijevci su bili nomadi osvajači i na ovom osvojenom prostoru počeli su da šire svoju vjeru, tako da je hinduizam zapravo kombinacija arijevske i hinduističke. Ono što je bitno jeste fraza TAT TVAM ASI (Ti si to), u kojoj leži čitava hinduistička mistika. To znači da postoji ne centralni duh, kao što si rekao, već univerzalni koji je Bog ili Brahman i individualni tj. čovjek Atman. Brahman i Atman su isto te s toga i ova fraza. Ona u stvari jeste i monoteistička jer vjeruje u jednog boga, ali i politeistička jer vjeruje u 300 miliona drugih bogova, tj. polubogova. Tako da ne možeš da kažeš da je isključivo jedno ili drugo. Zašto baš tako? Pa oni kažu da je "istina jedna, a saznanje o njoj nas dijeli". Ono što je razlika između budizma i hinduizma što prvi nemaju određeni pojam za dušu. Oni vjeruju da tijelo kad umre umire i duša, ali jedan dio ostaje koji se seli u drugo tijelo. Nešto poput plamena svijeće koja je pri kraju ali dovoljan da upali drugu, te se plamen tako nastavlja... Zato oni ne kažu reinkarnacija, već "ponovno rađanje", što zapravo jeste velika sličnost, ali vole tako

Meni nije loš, ali je činjenica da su imali bolje dane... A i popravio joj se izgovor Što se tiče obrade, meni baš ona nije nešto. I zašto baš ta pjesma ili uostalom D.Mode? E da, pjesma Within me tako na početku podsjeća na Opeth da je to nevjerovatno... U prvom trenutku sam pomislila da je cimerka ubacila njihov disk, ali je onda počeo Christine-nin glas...

Ali ne mora nešto biti striktno samo metal i metal pa da se zna i zvanično da sviraju metal... Pored svega, jesu to. Eto ti odgovora. Btw a što jeste off-t. baš imaš divan smisao za pisanje i sviđa mi se način na koji razlikuješ vidove muzike: "regGe, hc, METALLICA, death..."

Oni žele da budu metal, pa su valjda zbog toga ovdje. Uostalom vokal i osnivač benda je čovjek koji sluša gothic, metal, i sve ostale primjese istog i sličnog. Nisu oni baš nešto poznati, mada postoje dugo...Možda pomenuti nije želio ništa veliko, ali šta će onda na Monteviziji pa na narednoj manifestaciji?! Da, ne možes na osnovu toga šta ko sluša privatno suditi o tome kakav je sam bend. A da li je to na našu nesreću ili ne... tek to nema veze... Da se jeste pojavio bend koji želi da svira rock a pritom se ne gnuša da javno izvodi za narod poplarne melodije...Mislim, previše je i da se spominje ova priča u vezi sa tim "bendom"...

Numerologija je zaista nevjerovatna. Svudgje je prisutna. Npr. u Feng Shui-u. Ja sam broj 1, crno i plavo moje boje, a direction je voda. Postoji tzv. kompas zvani PaKua koji prikazuje ne samo tvoj Kua broj, već i način po kome tebi najviše prijaju određene stvari. Recimo, u mom slučaju, 1 je i North direkcije, a sam Sjever je pogodan za npr. priliv bogatstva, ne mora značiti i materijalnog naravno. To opet ne smije da se shvati ako si izuzetno siromašan (u bilo kom slučaju) da će ti ova kineska filozofija pomoći da se odjednom obogatiš na navjerovatan način, niti će ti na prvi pogled učiniti iole drugačijim. Nego,ono što je bitno jeste sam broj i od njega se prvobitno polazi.

Treba ih definitivno čuti uživo, a za pjesme koje učestvuju na takvim manifestacijama se zna kakve (ne)treba da budu. Ne možete da pljujete odmah i poredite sa ne-znam-ni-ja-kakvim bendovima, khm, tj. "bendovima".

Da, upravo tako. nekoliko puta sam preslušala i sada se ne sjećam ničega konkretno. Prva asocijacija mi je letargija...

I ja samo to, pored MKingdom-a. U svakom slučaju, sve mi se dopada, a naročito njen glas. Volim kad se ljudi ne plaše eksperimentisanja.

Hm... Pa i ja sam mislila nešto slično. Svakako mi /h/ nešto ne ide, ali s obzirom da ni ne znam sta Cruachan zapravo znači, mogu samo da nagađam. Pjevačica je meni fenomenalna. Ona je zapravo female folk singer.

Kako se izgovara Cruachan? Čula sam da mnogi kažu /kruahan/... Da, oni imaju najmanje black-a i baš se iznenadih kad ih vidjeh na ovoj temi. Zapravo, oni su kombinacija rock-a i metala, ali sa primjesama nekog tradiconalnoh irskog melosa, mada ima tu i elemenata klasike kao i nekih srednjovjekovnih tonova... black-a? pff...

...osamljen se kreći kao nosorog... Skupljali bismo se subotom. Ok, jorgovane bi doneo iz bašte C. kao i uvek, beskrajno zadivljen nečim, ovoga puta njhovom bojom. Iste bih se uvek grozila-ljubičasta, boja inkvizicije. I šta onda? Možda da pokupimo nekoga još, usput, pa na fotografisanje. U međuvremenu, zaboravivši da je subota, tj. da radnje ne rade i tako ostavši bez filmova za aparat, društvance, tada još neoženjenih, se posle kraćeg vremena odlučilo za posetu susednom gradu i susednoj državi. Kada je Porše išao dobro, a to je uvek bilo dobro, spuštali bismo se niz autoput. Brzo. Tako prazan auto-put te tera ili da jako brzo voziš ili da staneš. Onda postanem mehanizovani Kentaur i shvatim da je ovako besciljna jurnjava odraz ili druga verzija, još jedna varijanta trke sa vremenom u kojem se tražim-odraz nemogućnosti izbora(?). Možda zbog vetra ili sunca, ali posle ovakvih par sati nije više problem trčati uz zidove ili ždrati kolače, već pozirati fotoaparatima, uzvišeno ragovarati o filmu i književnosti. Rešenje! Igrati petlića na njivi pored auto puta. I pored svih «napora», želela sam da se vratim ulici, st tim što je prvi trotoar bio oko 200km daleko. Sunce i vetar. Lep osećaj preko dana, možda čak i neophodan, ali noću vapim za polusvetom. Moja karta-ulaznica-biljet jeste mali crveni P. trkačkog izgleda, ali toples i ne previše luksuzan, tako da ga se niko nije plašio, a da je i dalje izazivao dovoljno interesovanja. Nekad bi mi pomogao da «popričam» i sa onima koji nisu u mom poslu, niti očekuju nekakav dil sa mnom. Kola su moj pasoš, moj prevodilac, vode me na određena mesta, određenim ulicama (koje nisu zapisane u Beorami). Prvi koji mi je pričao o takvim mestima je S. Čak ni moja noćna lutanja nisu uspela da me odvuku tako daleko... a takva mesta, eto postoje i bez mene, bez nas... možda zbog nas? Sve u svemu, S. je pokušavao da snimi dokumentarac o BG-noćnom životu, nikad nije dovoljno i dovoljno dobro razradio temu i projekat je napušten. Moji stari muzičarski instinkti su me i dalje vukli kao ovoj očiglednoj zoni nevolja, neprilika. Rezultati, između ostalih stvari ne vrednih hvale, jeste poznanstvo sa J+P. Poznato je da ako dovoljno dugo provedeš sa određenim ljudima, bez obzira odakle bili ili kakvi su, saznaćeš eventualno i njihovu priču. Vreme koje sam provela sa J+P dalo je učesnike i svedoke ovakvih događanja. Pa, videću, Tata, do tada zli ljudi su grubi i pravi učitelji... sve se kreće, pa se nešto mora i dogoditi... uuu-ups! Mora da sam... budna sam, budim se koliko dugo, dobro je ne, nije dobro je, ne boli me, boli me, kad sanjam, sanjam 100%, sanjam 80% mmmmm... mora da sanjam... J. se po 100. put obrnula u krevetu Hotela Pošta, i nije joj trebalo još i da otvori oči(!) da bi znala da je čaršav zgužvan, urolan i do pola na podu. Da ustanem? Ozbiljan predlog, treba ga razmotriti. Sat? Sat kaže podne. Gde mi je... gde je džok od sinoć, od jutros? Krenula je kroz sobu, između stvari i gle čuda, P. nije tu. To i nije tako rđava vest, jer si možda negde napolju, herojski zarađuješ novac, a u toj varijanti mala maca Ja, evo vraćam se u krevetac o'ma', poslušna, tepaću ti, maziću te, zvaću te Đorđe, Đoookooo, Zekane... Džok-zornjak nije loš, nije loš... Moram, moram da ustanem, makar da vidim šta ima za doručak? Makar da vidim koga ima, koga da uradim, da sredim, da se sredim? Prvo ide Recepcioner-pogled niz njena leđa, kukove koji je njišu ka izlazu. Potom je preuzima Vozač, njenih par idealnih, jutarnjih nogu govore mu: «To smo već čule, taj zvižduk nije za mene, some, ignorišem te, u slučaju da to nisi sam primetio...» Beži, Dete! (gde baš na njih da natrčim?), reče crnka u tridesetim; Ma, koj' ti kurac od jutros(gde da na njih, baš na njih da natrčim?); Dete, ja nisam mađioničar, pa da kradem decu, kako ti se to sviđa, ha? Ne treba mi ništa tako mlađe od mene od mene tako blizu(možda ti treba bliže?). OK, nestajem, nema me, ali mi duguješ, važi, važi? (glupa si, glupa si, glupa si, klupa si, pasi, pasi... pazi-pazi, joše jedan korak, pa još.» Par minuta eto J. Na klupi ispred sendvičare sa izrazom lica nisam-se-od-jutros. Pažljivo je zagledala ostale kako prevrću uvek vlažni pomfrit, lažni pmfrit, sve dok se P. nije pojavio, u šorcu bez košulje... leđa pokriva duga, plava (kakav šablon, ha?) prljavo unfronclana, uvaljana kosa. Kosa lepa i zamršena, mladost-lepa i zamršena. Gde si do sad?!? Kolega P, gde si do sad? A parice, a parice? Gde su P? Gde? Propao sam načisto! Upropastili su me, upropastili, upropastili su me! (P. pokaza manirom pedera kako su ga uprrropastili... i ponudi svojoj ženi, iliti, ženi svoga života šaku šarenih krpica zvanih novac u ovim krajevima). Pa, kako je bilo sinoć? ( Je li to bilo sinoć, uopšte? Jesam li ja tvoja P.,, jesam li, jesam li?) Onda su prošli ti tipovi o kojim sam ti... Ma, ništa mi nisi pričao... Pa fiiino! Doručak! I ovoga puta dijeta se sastojala isključivo od pomfrita sa kečap-so-krompirom za dvoje koji su se sličnom prilikom ovde i sreli i ostali zajedno, jer-«u dvoje je lakše preživeti?» Mala sigurnost uživotu, u kome nije tako lako preživeti. Preživeti. Pričaj mi! I, prišli su mi ti tipovi... i završili smo u kući kod, znaš kakva je samo bašta... ma, kuul. Eto... Imaš nešto? Jel' ti ostalo nešto, jel' bilo nečeg? A-a... bilo je upčosa, znaš? I- neeema, pojela Maca. I ništa nije ostalo, baš ništa, samo da se sredim, malkice P. samo da... Ma, ništa, ženo. Vidi, tip je sve sroskao i rekao mi je... Aaaa. Sve je morao da poroka, sam si sve potrošio si Ja? J. tip je sve ... Aaaaaman, zaman, čoveče, pa on je sve... I pored svega... upčosi? Čoveče! Jednog ovakvog istog dana odlučili su da rade zajedno. Vala, džep, dop svejedno, ali da rade zajedno...jer, muškarci bi sada sigurno pristajali, što zbog J, što zbog P. (to be continued) Margita Stefanović

A znate li da postoji Pepeljuga 2? Čuh da je . Moj fave crtani: Guliverova Putovanja, Sleeping Beauty.

"ON" ? EKV= EKatarinaVelika (female) Svako rapoloženje je definisano, samo je problem u osobi koja ne zna da definiše isto.

Upravo odgledan Identity. Vjerovatno sam i dalje u zaostatku. Jbg. :sležemramenima:

Nisi pomiješala, mada ima tu dosta biografskih pseudo-tačnih činjenica. Uostalom, to nema nikakve veze sa njegovom poezijom, tako da nećemo o tome. Samo da kažem da je Đule("Van Gogh") bukvalno uzimao njegove stihove od riječi do riječi i ubacivao u njegove navodno originalne pjesme.

I njega su mnogi željeli pod zemljom, pa je zemlju i dobio vrlo mlad. Mada je sve to prekriveno velom tajne, pa se navodi da je izvršio samoubistvo. jesi sigirna da tvoj poznanik nije njegova reinkarnacija?

Moj drug radi sajt kao dužno poštovanje svim članovima ove grupe. Kako ga ja shvatih, i kad bude bio gotov, sajt je zamišljen tako da svako ko dođe ostavi neko lično (o)sjećanje...bilo šta interesantno i vrijedno pomena ili,pak, za vidjeti(ako je u pitanju neki crtež iliti nešto slično). Ideja je dobra, samo ne znam kad će sve biti dovršeno i hoće li,najzad, biti kao što je planirano. A bilo bi fino.

Po obećanju: KUNEM SE, JEDNOM ĆU U NOVINAMA PRONAĆI OVAKVU OBAVEST Posvećeno gumici kao mogućnosti Jednog mogućeg vida sanatorijuma Jesenjeg- dakle ne salona, već zamka, U koji se ulazi na prstima. Danas je u osvajanje sveta krenula rajska ptica kao simbol želja naših dva za razmevanjem, koje neće biti samo razumevanje. Pošto je kod tebe čim počne, čas povratka, jedno se trudi da održi korak s drugim. U tom trenutku nasta razumevanje, objaha nas zlatni ram. To je razmatrano pitanje paradoksa. Ono je u zlatnom ramu, ti i ja. Ali zašto je posvećeno gumici, a ne glumici? Zato što u tom trenutku svršavaše Bah. Zato što je nesavitljivost lastiša jedna od mojih dogmi. I danas je četvrtak. Evo, postavlja se iskrenosti pitanje, meko i toplo ko crvić u lipi, smem li da ti ne dam svoje sanje. Zar braniti, da vučeš moje niti? Zbilja, ja najpre o glumici mišljah kao temi, lutka mi neka tad beše sveta, no, začas mi svetlucnu oko, ti maska nisi, ti si Marioneta. Poziv časan i zbilja poziv. Tebi deca daju ime! Maskama pesnici ne pišu rime! Ja sam još video dve Marionete u Parizu i više njih u snu. Sad sam povlašten javom i jedan deo Smisla potiče i od ličnog poznavanja Marionete. Iskustvo je ekstatično: olovka, mrvica, bicikl ili gumica, sve je razlog za Poimanje Marionete, kraljice mrtve materije. Počast koju stvari čine ponavljajući vaše pokrete smatram najvećim darom u poetici predstavljanja sveta, koju ja činim ponavljajući vaše reči i priče. Pričam ti priču četvrtkom, petkom, subotom, nedeljom, ponedeljkom, utorkom, i sredom. Margita Stefanović

Obzirom da je tiraž sveden na svega 300 primjeraka, čisto sumnjam da bih i mogla nabaviti više, pa da pošaljem recimo. Ja imam zaista jednu knjigu viška, jer sam drugu (istu) dobila na poklon. Ali opet, ne bi bilo fer poslati tebi, a da drugi nemaju. Zaista ne znam. Jedino da pitam jednog od autora, kojeg lično znam, pa da pitam može li se ikako doći do više primjeraka. Btw knjige koje ja imam su iz 1996. i 1999. godine.

ISPRAZNITE SVOJE SRCE OD NJEGOVOG SMRTNOG SNA Ali SANJAJTE, SANJAJTE, JER I TO JE UTEHA Sporo pišem. Ne mogu da pišem. Kao da u iščekivanju odlazi svaka mogućnost izbora, ovoga puta izbora reči; kao da svaka definisanost same reči ne ostavlja. Veče je sporo-požuri me! Izbor postoji-ali konačan. Spremna sam-ali moje vreme nije. Kasnim, kasnim!-viče Zec, trčeći mi u susret. Sačekaj, samo da vidim šta je bilo... Usnila je Margarita potpuno nepoznat predeo-beznadan, sumoran, pod tmurnim nebom ranoga proleća. Usnila je ovo kovrdžavo, pokrenuto, sivo nebo, a pod njim jato, nečujno jato gačaca. Nekakav čvornovat mostić. Pod njim mutna prolećna rečica, neveselo i ubogo, polugolo drveće, usamljena jasika. A negde dalje-izmedju drveća, iza nekakvog povrtnjaka-brvnara, kao da je letnja kujna ili kupatilo. Đavo će ga znati šta je. Unaokolo sve umrtvljeno i do te mere sumorno, da čoveka čisto vuče da se obesi o onu jasiku kraj mostića. Ni vetar da dune, ni oblak da se pokrene i nigde žive duše. Pakleno mesto za živog čoveka. Pakleno mesto. Za živog čoveka. Margita Stefanović (Iz Zbornika Udruženja književnika «ARS ANTIBARI» knjige «Izgleda da će jugo» ) -Izgleda da će jugo.- -A đe će?- Ovom crnohumornom vinjetom sa barskih ulica najprikladnije je započeti priču o ovom udruženju. «Ars Antibari» je nastao (od grupe ljudi koji su se sakupljali po sobama i barakama i pili vino) kao institucija koja nastupa po svim važnijim manifestacijama širom zemlje,i proglašena najuspješnijom u ne tako davnoj SRJ. Rad ovog udruženja je, u suštini, priča o tri perioda: prvi, period apsolunog entuzijazma njih peotoro-šestoro, drugi, period oko nastanka drugog zbornika uz oživljavanje «klinički mrtvog» Udruženja, kada se priključilo petnaestak članova, a među kojima su Nikola Vranjković(«Block Out»), Margita Stefanović(«EKV»), Brane Babić Kebra(«Obojeni program»)... Od 1998. do 1998. jedini način borbe protiv duhovne prostitucije i siromaštva bilo je stvaranje te je u tome i suština nastanka UKAA kao i borba za slobodu. Btw, imam samo dvije od ukupno 15 objavljenih knjiga («Izgleda da će jugo» i «Da li da ti kažem ko te je ubio, Gea?»). U drugoj je čak objavljena Margitina pjesma u originalnom izdanju, dakle, njenim rukopisom uz neke grafičke dodatke, iliti crteže. Eto. Da, jedan od autora knjige je i čovjek iz Bara(mada je većina iz Bara) koji je i lično bio prijatelj sa njom. Mislim da su barske novine, zapravo, bile zadnje koje su napravile intervju s njom. Ima tu još dosta toga, ali have to go...

@ D.Princess Mi smo imali na fucksu za domaci prevod na engl. Iskrenu pesmu. Pored Rakicja imali smo i Ujevica, Disa itd. Anyway, za jednu strofu trebalo mi je 2 sata. Nisam znala da je tako tesko prevesti a pri tom ostvariti rimu. Nije da nisam bila zadovoljna jer sam zaista dobila pjesnicki izraz, ali kao da nisam rekla ono sto je Rakicj htio recji. Jbg, srpski jezik je zaista tezak za prevesti (ne bukvalno, vec dati koliko-toliko vjerodostojno znacenje). Mogu mislit kako je bilo onima koji su prevodili Njegosha. uf...

Da nije mame i tate ne bih ni znala za njih. Slusala sam ih kad sam bila mnogo mladja, pa sam prestala, jer sam otkrila "noviju" muziku , pa se sad vratih na njih... Mislim da se danas ne desava cesto da dobijes od nekoga plochu,i to od profesorice likovnog iz srednje skole... a ja sam ih dobila cak 3. Jeste da je J.J. u pitanju ali ipak je super ...svi sanjamo jedan lepši svet on postoji za tebe, za svakog praštaj, praštaj dok si živ niko ne želi da bude kriv i to boli ako voliš praštaj sve i stalno slušaj organizam blues gde je ljubav, gde je bol kazaće ti organizam blues... moja omiljena...

Only You je predivna, moras je cuti i na engleskom, jer je to zapravo original. Dummy im je definitvno najbolji album sto ne znaci da ostali nisu dobri. Imam samo 4 albuma, a cula sam da imaju definitivno duplo vise. Btw NY LIVE je wow