Koliko ja voleo Dream Theater i sve što Portnoy radi, slažem se sa Arkadijem oko ovog. Portnoy je nekako čovek koji sedi iza svih njih, a opet je ispred svojom "agresivnošću" i nekakvom pomamom da uvek bude prisutan. Harisson je, rekao bih, bubnjar iz "senke", ne primećuje se, a opet svojom kreativnošću doprinosi mnogo čemu.
Jes' da je Riverside tema, ali u poslednje vreme, slušajući OSI/Riverside, stvorio sam sliku da su mi ova dva benda jako "slična", a opet se razlikuju. U martu bi trebalo da se pojavi taj dugo očekivani OSI, sa sve Åkerfeldtom.
Bela tvrđava je njegovo (po meni) najslabije delo. Kreni sa Snegom, onda Zovem se crveno, Istanbul, Dževdet-beg i njegovi sinovi, Crna knjiga,... Ja sam tim tokom, s tim da sam prvo Zovem se crveno, a onda Sneg. I uživao sam.