Kendall

Zato što su suštinski kontradiktorne stvari? Religija i teologija su kao virtuelna stvarnost. Samo još jedan alternativni pogled na realan svet zasnovana na ničemu (mislim na pogled). Ne postoje dve realnosti. Teološka i neteološka. Postoji samo jedna realnost i jedna istina a više različitih tumačenja. Na primer, normalna osoba kad nauči nešto novo reći će "Naučio sam ovo iz svog iskustva, iz knjige ili od druge osobe" dok će religiozna osoba reći "Ovo znanje mi je podario Bog". Ili, normalna osoba će reći "Spasao sam mu život jer imam brze reflekse pa sam reagovao na vreme" dok će religiozna osoba reći "Spasao sam mu život jer me je Bog poslao da tada i u tom trenutku budem tamo". I to je skroz u redu. Svako može (i treba?) da tumači dešavanja na svoj način. Naravno, ovo je samo moje mišljenje. Po meni, beskonačnost je nešto što je postojalo oduvek i što će postojati zauvek. Nešto što je nemoguće stvoriti i nemoguće uništiti. Nešto što se ne može zamisliti, vizuelizovati, pojmiti. Beskonačnost je postojanje samo po sebi. Nešto što ne zahteva nikakvog "uzvišenog apsolutnog tvorca" koji će ga stvoriti ili koji ga je već stvorio. Koji ga "kontroliše" ili "poseduje". Beskonačnost je prostorna analogija večnosti. Beskonačnost je beskonačnost je beskonačnost je beskonačnost je beskonačnost je beskonačnost je beskonačnost je beskonačnost je beskonačnost...

Po meni je zavisnost (ili sklonost ka zavisnosti) bilo koje vrste zapravo signal da nečiji život nije u balansu tj. da postoje određene "šupljine" u nečijem životu koje ta osoba pokušava da "popuni" prekomernim konzumiranjem nečega ili vršenjem neke radnje. It's that simple. Na primer, ako se neko oseća emotivno prazno, on će onda imati mnogo veće šanse da postane zavistan od (nezdrave) hrane kojom zapravo pokušava da na podsvesnom nivou popuni tu prazninu iako, u užem smislu posmatrano, hrana i emotivni život nemaju nikakve veze. A kad sam već pomenuo hranu, pravi razlog zašto ljudi prvo posežu za hranom kada se osećaju emotivno iscrpljeno, napeto ili iznevereno je taj što su ih u najranijem detinjstvu, dok su još bili bebe, roditelji umirivali upravo hranom. Svaki bebin plač, iz kojeg god da je razloga, roditelji su pokušavali da umire hranom. I onda je logično da su ti ljudi kasnije u životu na podsvesnom nivou potpuno prihvatili taj mehanizam: kad si nervozan prvo posegni za hranom da se smiriš i što si nervozniji jedi više hrane. E sad, ovo treba posmatrati na nekom širem planu.

Poenta je u tome što nauka tj. naučnici konstantno sumnjaju, preispituju i kritikuju sopstvene zaključke ne bi li došli do još pouzdanijih stavova o svetu u kome živimo, njegovom nastanku i načinu njegovog funkcionisanja. I to je upravo ono što čovečanstvo vuče napred (iako će neki sad reći da iz nekih drugih razloga mi zapravo nazadujemo ali to sad nije tema). Naravno, tehnologija tu ima ogromnu ulogu. Pre 200 godina smo mislili da je molekul najmanja gradivna jedinica celog sveta a sada znamo da to nije tako. Zašto? Upravo zbog tehnologije i životnog stava naučnika opisanog u prvoj rečenici posta. Naravno, u nauci nijedan, ili retko koji, stav nije 100% siguran već naučnici govore samo o verovatnoći pa tako postoje manje ili više verovatne naučne teorije dok je u religiji sve apsolutno tačno i nepogrešivo. Ako nešto ne možeš racionalno da objasniš ti mu samo prilepi epitet "božansko" i rešio si stvar. Naučnici se ne boje da kažu "Da, pogrešili smo, nije onako kako smo mislili, nova testiranja i eksperimenti nam govore drugačije, sad imamo jače dokaze" a kada bi religiozni ljudi uradili tako nešto? Nikada. Oni se kruto drže svog nepogrešivog viđenja sveta onako kako je ponudila Biblija i pri tome nisu otvoreni ni za jedno drugo tumačenje da ih neko slučajno ne bi ubedio u suprotno. I gde je tu logika i inteligencija? Glad za znanjem? Nabroj mi 12 planeta sunčevog sistema. @ Rogozub Hteo bih da ti odgovorim nešto ali ne znam šta da napišem jer te ništa nisam razumeo.

Odvalili. A posebno onaj bubnjar iz doba Jure. Car kao iz pećine da je izašao.

Odlično! A nazoveš ga Sima (kao onaj džukac u "Srećnim ljudima") i šetaš ga na 200 kg teškom povodcu od kovanog gvožđa. Pa to pokušavam da objasnim. Ateizam nema nikakve veze sa beskonačnošću ili konačnošću ili verovanju da li se Svemir širi ili ne. Od deset ateista, pet njih će možda reći da veruje u beskonačnost i širenje, pet će reći da ne veruje. Dakle, to s tim nema veze. Imaš neku bolju teoriju? Zar se ne kaže "Ne baroniši"?

Takođe. Mada, to i nije baš toliko nerealno koliko izgleda. http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/229954/Kloniranje-Mamut-ce-uskoro-oziveti Pa, ako se zna da je Svemir velik BAREM 150 MILIJARDI SVETLOSNIH GODINA, kao i da se od svog nastanka NEPREKIDNO ŠIRI I TO SVE BRŽE I BRŽE onda nije teško shvatiti odakle takva pretpostavka. Naravno, biti ateista nema nikakve veze sa verovanjem ili neverovanjem u beskonačnost ili konačnost bilo čega već ko ili šta stoji iza te beskonačnosti ili konačnosti.

Dokaži. Dakle, neko ko veruje u nauku i naučno dokazane činjenice je po tebi takođe vernik? U istom onom smislu kao i vernik koji veruje da je Bog, koji je, logično, stvorio sam sebe iz ničega, takođe stvorio i beskrajan prostor, materiju, energiju i vreme? Zanimljivo... Mislim da treba napraviti razliku između te dve vrste vernika. Jer u tom slučaju i neko ko veruje da je ceo Univerzum (Multiverzum?) stvorila magična žaba sa svojim magičnim kreketom je onda takođe vernik. Ne?

Koja hardkor tema. Deluje poprilično nemoguće da će neki vernik svojom pričom i argumentima uspeti da ubedi nekog nevernika da krene da veruje u Boga kao i da će neki ateista uspeti da ubedi nekog vernika u suprotno, te stoga - čemu ovakva i ovolika rasprava? Još jednom, koja hardkor tema.

Stolet, Aces High, Jaroslav Posebnost je, naravno, relativan pojam. Kao nr. lepota. Za nas zemljane Sunce će uvek biti posebno (iz mnogo razloga, da sad ne nabrajam) bez obzira na veličinu, masu, zapreminu ili iluminoznost ali posmatrano objektivno i sa šireg aspekta, nema tu zapravo ništa posebno. Inače, gorepomenuti hiperdžin se nalazi u našoj galaksiji i pored toga što imamo gomilu tehničkih podataka o njemu mi ga zapravo ne poznajemo. A kad se zna da u vidljivom delu Kosmosa postoji barem sto milijardi galaksija, u svakoj od njih barem sto milijardi zvezda oko kojih kruži ko zna koliko, ko zna kakvih i ko zna kolikih planeta onda ne možeš da se ne zapitaš: Šta mi zapravo znamo? Kao kad bi pustio po pola sekunde od svake pesme na nekom albumu i onda rekao: "Da, ja znam taj album". Nego, evo još jedno simpatično poređenje našeg nepojmljivo velikog Sunca i njegovog visočanstva VY C.M. Sun. I am disappoint.

A boja zvezda od njihove temperature. Iako dosta ljudi misli da što je zvezda vrelija da je i crvenija to nije tako. Najvrelije zvezde su zapravo plavi hiperdžinovi svetlo plave ili bele boje a ne crvene, žute ili narandžaste. Rigel iz sazvežđa Orion je odličan primer: http://www.gb.nrao.edu/~rmaddale/Education/OrionTourCenter/rigel.html Kad smo već kod zvezda, ove dve slike ne prestaju da me fasciniraju od kad sam ih prvi put video: Sunce - Zemlja (i Jupiter u pozadini) Sunce - VY Canis Majoris (najveća otkrivena zvezda) Osećam se pomalo depresivno.

Uzeh kartu u Felix-u danas. Jedva čekam svirku. http://www.youtube.com/watch?v=aj3d844B6IE&feature=related Koliko vidim biće masno sutra, ali dobro, malo masne muzike za zdravo srce i zdrav duh!

Twilight naravno, baš sam čuo da će taj film da razvali američku kutiju-kancelariju (box-office). Ili je već razvalio? Jedno od ta dva.

Svirka je bila stvarno zanimljiva. Jedino što je gitara mogla biti malo glasnija i što je molekula kiseonika trebalo biti malo više jer sam u par navrata mislio da ću se srušiti na pod zbog nedostatka istog. Mada, možda je i sam vinjak doprineo tom osećaju. Nego, basista benda radi i kao šanker?

Jeste li gledali ovo: http://www.youtube.com/watch?v=pShf2VuAu_Q Ono poslednje je najluđe.

Negde sam čuo da ako vansvemirci zaista postoje i ako su tehnološki daleko ispred nas, da su oni zapravo otkrili i usavršili tehniku kojom mogu da kontrolišu gravitaciju (na lokalnom nivou) i da su je ugradili u svoje letelice. Time se objašnjavaju neki slučajevi pri kojima NLO pri ogromnoj brzini bez usporavanja napravi nemoguće oštro skretanje pod uglom od 45 stepeni i nastavi dalje istom brzinom. Mada, kao što sam kažeš, sve su to samo nagađanja i pretpostavke.

Sigurno nije odjednom krenuo da ređa tolike cigle na glavu. Radi on to već godinama pa su mu kosti lobanje i vrata ojačali od toliko tereta. Kao npr. što pripadnici afričkog plemena Kajan dodaju one prstenove oko vrata koji onda vremenom postane bizarno dugačak: Inače, odličan je video.

Zapravo, jesam. Doduše, ne ljudi naravno već mašine, automatizovano. I mislio sam da se za proizvodnju čipsa koristi neka posebna i krupnija sorta krompira koji je pogodniji za takvu vrstu obrade ali sam očigledno pogrešio. Debelo. Da li je onda makar ovaj naš domaći čips proizveden od pravog krompira? U svakom slučaju, ovaj Pringles je stvarno ukusan ali ni s njim ne treba preterivati: http://www.youtube.com/watch?v=bDwyESw7xH4

@ Silent warrior: Kako nemoguće kad sam ga ja rešio, to znači da možeš i ti. Potrudi se ratniče. A da li ste se ikada pitali kako prave Pringles čips tj. kako uspeju da naprave da svi listići budu identične veličine i oblika? Evo objašnjenja: http://www.youtube.com/watch?v=q_ogZcvXBqQ Ne treba da spominjem da je ovaj proizvodni proces znatno drugačiji od onoga kako sam ga ja zamišljao.

Šta znači biti "zvanično zaprepašćen"? Šalim se naravno, delimo isti osećaj. Ako do ovoga dođe, mislim da se neće zaustaviti samo na "zlim vladama sveta". Uvek sam se to pitao. Ako nas već posećuju, kako oni znaju koja su mesta i objekti od suštinskog značaja za nastanak, razvoj i funkcionisanje čovečanstva? Zašto se ne pojave iznad Ajfelovog tornja ili Kipa slobode npr. već baš iznad Bele kuće, svetih građevina i sl.? Kako oni znaju šta je religija i gde se nalaze "važna mesta"? Zamisli da ti posećuješ planetu udaljenu ko zna koliko s.g. - kako bi znao šta i gde da tražiš? Sad će ispasti kao da sam sebi upadam u usta ali upravo sam se setio da sam gledao onaj serial "Ancient aliens" i da je u jednoj od epizoda bilo govora o tome kako postoje neoborivi dokazi da je plato na kome se sada nalazi ona kupola u Jerusalimu nekada bila lansirna rampa za svemirske brodove koji su izgradili... pogađate već ko. * Jedna misao mi je upravo prošla kroz um. Dok mi sedimo za kompjuterima, pišemo poruke i diskutujemo o tome "šta bi bilo kad bi bilo", neka ekstradimenzionalna bića u svojim nepojmljivo kompleksnim sistemima trenutno obrađuju gomilu podataka koje su prikupili o nama tokom svojih poseta našoj planeti i pri tom izvlače ko zna kakve zaključke i tumače ih na ko zna kakav način. Da, to se odvija u trenutku dok čitate ovo što sam napisao.

Pa da sumiramo zadnjih par godina: Posebno je zanimljiv onaj telefonski razgovor od 08:15. Rekao bih da nije podvala.

Evo ga još jedan lak LSD lavirint: Naravno, zabranjeno je ići po ivicama. I još jedan. Dakle, vi ste travka u kravinom sistemu za varenje, nalazite se u želucu i treba da dođete do debelog creva: Kao što se vidi, u pitanju je neka progressive krava.

Razumem šta hoćeš da kažeš. Zato sam i rekao da nama te minijaturne vremenske razlike deluju beznačajno ali mi realnost prihvatamo zdravo za gotovo. To je naša sadašnjost tj. subjektivna sadašnjost koja se naravno može razlikovati od objektivne sadašnjosti. Ali pazi sad ovo, kad si već naveo taj primer, onog trenutka kada ti ugledaš sijalicu kako se upalila ti si ubeđen da si je video istog trenutka kad se upalila (gledano iz ugla sijalice, ako mogu tako da kažem) ali taj trenutak je zapravo već prošao, ti gledaš u prošlost (a prošlost je samo impresija događaja koji su se već desili sačuvana u tvojoj kratkoročnoj memoriji). Ti obrađuješ tu impresiju u mozgu (za šta treba određeno vreme) i prihvataš da je to zapravo prava sadašnjost. Ti sam sebe nesvesno i automatski ubeđuješ da je to tako tj. da tvoj subjektivni doživljaj realnosti odgovara objektivnoj realnosti. I kad tu ideju primeniš na sva živa bića na svetu dobićeš iluziju nesagledivih razmera. Mislim da se vremenska iluzija sastoji upravo u tome. Slažem se sa svime i nemam ništa da dodam osim što mislim da nije svemir ono što nam je nepojmljivo, koliko god on hiper ogroman bio i materija koja ga ispunjava, već koncept "ničega". E to je prava glavolomka, ali o tome neki drugi put. Ako posle gledanja ovog snimka slučajno poželiš da se upucaš, ne brini, to je normalno:

Kapiram da oni samo stave slike dve planete ili zvezde jednu do druge i onda odokativnom metodom procene, "Aha, ova deluje tri puta veća od one druge", i to je to, kakvo crno poređenje zapremine ili prečnika. Mislim da stvari nisu baš tako jednostavne i linearne. Npr. ako ja sedim pored tebe i posmatram te na udaljenosti od jednog metra, ono što ja vidim je svetlost koja pada na tebe, odbija se od tebe, prolazi kroz moju zenicu, pada na mrežnjaču moga oka i dalje se obrađuje u mozgu. Dakle, ta svetlost putuje određenu razdaljinu i time utiče na moje poimanje vremena. Ja mislim da tebe gledam sada. Ali ja nikada ne mogu da vidim tebe kako izgledaš trenutno (u onom beskonačno malom i nedeljivom trenutku vremena) jer ono što ja zapravo vidim si ti kako si izgledao pre 0,000001 sekundi (koliko je potrebno svetlosti da pređe tu razdaljinu) ali ne i kako izgledaš apsolutno sada. Naravno, za nas je ta razlika zanemarljivo mala ali teoretski gledano mi nikada ne možemo biti svesni pravog sadašnjeg trenutka. A kada se zna da prošlost ne postoji (tj. postoji jedino kao uspomena ili utisak sačuvan u našim ili kompjuterskim memorijama) a budućnost takođe ne postoji jer se ti događaji, koje očekujemo da će se desiti, zapravo nisu još ni desili, to nas onda dovodi do jezivog zaključka da je vreme zapravo obična iluzija. Dobro, nije baš obična ali je svakako iluzija.

Vi si zelana žaba i treba da spasete princezu plavušu: