Buddha

uopste to nije poenta filma. poenta filma je u sceni kada njih dvojica sede u onom klubu i ono sto mu celavi kaze za "good job".

dobar je novi. ja volem scum i from enslavement ali fear emptiness despair mi nekako omiljeni

http://consequenceofsound.net/2015/01/let-the-dude-lull-you-to-sleep-jeff-bridges-releases-an-ambient-drone-album/

ko voli starije radove

ima i ovde http://newalbumreleases.net/72758/john-carpenter-john-carpenters-lost-themes-2015/#more-72758

dobra lista http://www.timeout.com/london/film/the-100-best-horror-films-the-list

http://nocturnemagazine.net/izvestaji/381/consecration-i-wolfram-u-ck13-ove-noci-smo-sanjali-predivnu-muziku http://balkanrock.com/psihoaktivno-dejstvo-consecrationa-na-novi-sad/ http://www.hellycherry.com/2015/01/wolfram-consecration-ck13-24-januar.html

[geek alert] produkcija na and justice takva kakva je, rasmusen dosta pere ruke od toga sto nema bas gitare na albumu jer kaze da su je najnormalnije snimili. posle ona dva tipa neka sto su miksali, lars i hetfild su bili u fazonu, ajde smanjite tu bas gitaru par decibela.. moze.. ajde jos duplo toliko... e tako. inace lars je toliko bio zaludjen gansima da su za justice prvo zvali majk klinka da im radi produkciju... i on je prihvatio. s tim da on nije imao pojma sta tacno oni hoce da naprave jer je on za ganse samo dosao i postavio mikrofone, toliko su dobro svirali da ih je snimao kao da je ziva svirka u pitanju. za metaliku je morala da padne teska prepeglacina a on to jednostavno nije umeo da radi, pa je lars zvao fleminga placuci da dodje da ih spasi ako moze

mislim da se zbog hiperprodukcije, sto protoka muzike i uopsteno informacija tice, ljudi danas sve manje imaju zivaca da trose vreme na nesto sto im se ne dopadne na prvu. dodati na to i globalnu depresiju i nemastinu, kali yuga i ostale zajebancije i to neraspolozenje se odrazava i na sve ostalo u zivotu, ne samo na muziku. sto se dopadanja odredjenog albuma tice kroz diskografiju benda, i dalje mislim da najcesce omiljeni album bude onaj koji prvi cujes. s njim upoznas/zavolis bend pa sve ostale albume ravnas sa njim and justice for all - lars moze da bude najveca seljacina na svetu i da nema pojma sa sviranjem, ali ja sam mu za duplu bas pedalu u one pesmi zahvalan do kraja zivota. kad sam to cuo sa 6 godina bio sam u fazonu, kakav je ovo mitraljez, sta je ovo. nista mocnije nisam nikad cuo do tad.

ja bih voleo da neko stavi gardijane u vremensku masinu, odveze ih u 50-e i 60-e i snimi ih sa tadasnjom opremom, to bi sigurno bila ludnica

sto se primordiala tice, koliko sam uspeo da primetim alan je sve bolji pevac/frontmen/interpretator/glumac/dramaturg/poeta/knjizevnik ali meni to ne vredi mnogo kada bend iza njega pravi po stoti put jos jedan a journey's end. taj i burning season ep su mi i dalje nesto najbolje od njih, kasnije sve to isto samo prezvakano i vise metalni ratnici fazon. sto se solstafirovica tice, oni su veca tresijana nego sto mislis, nego kad unajme lepe gudace oni izvuku stvar. bubnjar je najvise meni tresijanovic tu i nema kapacitet da to izgura na neki visi nivo. kul mi je sto su se malo priklonili baroness yellow & green fazonu sa vokalima da ostave i neke falseve tu i tamo da ne mora sve da bude prepeglano kao mastodon. ostale metal albume ne mogu da komentarisem jer nisam slusao a za slavski sto, jbg ja bih odabrao nesto od svega toga. kad bacis sve to na jedno dobijes slicno kao i sa produkcijom - svinjac. slazem se za black album da je verovatno najboljezvuceci metal album ikad. takodje se slazem i sa tim da ako je dobra pesma nema te lose produkcije koja moze dovoljno da je sjebe. ali najbolja produkcija ne moze da spasi losu pesmu. neki kazu i da je reper da li je neka pesma do jaja ako moze da se odsvira na akustari

meni je to profesionalna deformacija, ja ne kazem da tako treba. kad si lajv tonac moras brzo da uocavas stvari koje smetaju i da ih resavas. sto pre to resis mozes da se bavis ostalim stvarima na miru (miksanjem) zanimljivo da je onaj drug spomenuo muziku 50-ih i 60-ih jer je tada muzika i zvucala bolje. sto manje stvari u miksu - veca muda. manje stvari se desava i centralnim (bitnim) stvarima u pesmi manje stvari smeta. takodje, tada nije mogao svako da udje u studio da snima. morao si da znas znanje. nije bilo ni do para, mogao si da platis dva meseca termin ali ako ne zele da te prime, ne mozes da udjes da snimas. drugo vreme je bilo tad u poslednjih 10-15 godina je sva glasna muzika, metal, pop, stagod, otisla u materinu sa glasnocom i prenagomilavanjem kanala/instrumenata. plus kompjuteri, nije ni cudo sto sve zvuci kao plastika. ja da mogu zabranio bih na dve godine da se snima na kompjuterima. da ljudi prestanu da slusaju buljeci u monitor, nego da se vrate na analogne miksete i zvucnike kako bi i trebalo. gardijani su cudan primer jer ipak su bombasticni, pompezni, kompleksni, gospodari prstenova, mora sve da puca... nightfall im je stvarno odlican album. ali meni kao prosecnom power metal slusaocu taj album je sasvim dosta od cele njihove diskografije. cak mi je i on prenaporan za slusanje odjednom. s druge strane, kad uporedis gardijane sa njihovim najvecim uzorima pored mejdena, bendom queen, poslusas bohemian rhapsody koji je snimljen na 24 kanala ili koliko su u ono vreme vec max imali, to i dalje zvuci bolje nego bilo koji gardijan, pa i taj nightfall... mislim da se secam da sam citao da se nightfall snimao na trake, to je bila 1998, tako da kompovi jos uvek nisu usli na velika vrata kao snimaci i to je bio monstruozan posao spakovati, koliko su imali, 96 traka/kanala ili koliko vec, znaci nekoliko trakasa po 24 kanala koji su radili istovremeno. za to svaka cast, toliko truda je ulozeno u taj album da se to i dan danas cuje

pozdravi druga

imao sam isti komentar na prvi mono koncert u livingrumu

ja sigurno romantizujem osamdesete jer sam tad rodjen (a i vecina nas pretpostavljam) ali mislim da je to bio najludji i najlepsi period muzicki. sve je moglo, kokain cveta svima super, nekako nista nije bilo sramota. pop je bio sjajan. pogledas sa ove distance sve te spotove, pogledas cak i modu, frizure i sta se sve nosilo i u fazonu si, sta ovo je tad bilo kul da se nosi je l' moguce? devedesete su vec kad se zurka zavrsila i nastupio je bedak, heroin i grandz u americi, a britanci posto nisu imali odgovor na grandz muda i taj filing odlucili su da rezurektuju bitlse. mada pozitivna strana 90-ih je sto je svo ludilo i mesanje svega i svacega sto je krenulo u 80-im kulminiralo u 90-im ubicu se sto nisam isao na koncert

zaboravio sam jos nesto bitno http://www.youtube.com/watch?v=6fA_pTaXBT8

mozda drugacije gledamo na osamdesete. ja kad pomislim na 80-e meni prvo padne na pamet savrseno cista, kristalna produkcija, gomila velikih reverba na dobosu, dosta konfekcije, in the air tonight od kolinsa, hysteria od def lepparda kao kruna preterivanja u produkciji, tek su to gansi doveli u red sa appetite for destruction gde se vraca zvuk 70-ih u pricu. brighter than a thousand suns od killing joke, manhunter film i kako majkl man koristi shriekback pesme tu... talk talk, david sylvian (secrets of the beehice), peter gabriel, black, the police synchronicity. cocteau twins. ovo su mi neke osamdesete na keca, zvuk, osecaj za filing i to: za sisterse gotik i tu pricu si verovatno u pravu, ima i vangelis blade runner, karpenterovi escape from new york i the thing, sve to ima svoj fazon i to ima svoje mesto na albumu. meni je muzika na coffins on io odlicna, verovatno njihova najzanimljivija do sada, zato sam dosadan sa vokalom jer mi je to jedina karika koja nije isterana do kraja da bi mi sve bilo potaman... jbg. jer kad mi neko kaze produkcija 80-ih i kako su se tada snimali vokali tada nije smelo da bude falseva ni pod razno. ali mi malo deluje da ispadne da se od celih 80-ih vadimo na sisterse i njihovu losu produkciju kao glavni uticaj na KD album, a toliko albuma iz 80-ih zvuci sjajno. type o negative takodje na bloody kisses i october rust vokali zvuce maestralno. to sam zaboravio da napomenem u proslom postu.... za razliku od tiamat, moonspell, the gathering pevanja... ali to je amerika vs. evropa jbg. tamo se jednostavno bolje/ozbiljnije pristupa tome kad se snima. za vinija se slazem, poceo je da preteruje a i mjuza se slosila pa onda i pevanje trpi, to se na distant satellites najvise vidi. mortality of doves je sjajno otpevao, to mi je naj pesma na albumu. taj deo je upravo najbolji vokalni deo na albumu koji si navela

tanka je linija izmedju emotivnosti/preemotivnosti/patetike kad je takvo pevanje u pitanju te dramatizacije njegove jednostavno ne sljakaju. ako se vec tripujes na to moras da budes to. moras da imas stav iza toga. bouvi jeste dramatican ali nikad nije patetican. i to je genijalno napravljeno tako da se sve ostalo u pesmama gradi oko bouvija jer je on taj baja, a ne kao napracicemo cele pesme i 80 kanala instrumenata pa se ti snadji sa svojim pevanjem i aranzmanom, povuci cu paralelu sa jos nekim pevacima... mika opeth je po meni najbolje pevao dok je bio nesiguran. cujes ti da mornigrise my arms i still life nisu naj sto se klinova tice ali se do jaja potrudio iza svake reci i gurao je dokle su mu bili limiti. opeth nikad nisu imali neke tekstove osim kada su u pitanju ti konceptualni dok je radio jer tu bar pratis pricu. bwp deliverance i damnation su verovatno hajlajtovi sto se svega tice kao benda. kasnije je pustio muda i opustio se, sto muzicki (sabloni) sto sa pevanjem. kad cujem one trilere na pale communion dize mi se kosa na glavi. brate realno bio si jedini koji je imao muda da spoji nik drejk deo sa morbid ejndzel delom i da to ne bude smesno, a sad si se tu nesto proseljacio sa trilerima u svakoj pesmi kao da ti zivot od toga zavisi, meni je to bljak. vini kavana je neko ko je 80% umeo uvek dobro da odredi tu emotivnost i dramaturgiju. umeo je da pretera naravno, prvo mi pada na pamet hindsight verzija one last goodbye gde stvarno preteruje sa naglascima i uzdasima, sto prelazi vec u neko afektiranje. kad kazem afektiranje prvo mi padne na pamet vile valo, koji je postao kralj toga. a nije bio uvek to, greatest lovesongs je vrlo dobro otpevan i isproduciran, na razorblade vec krece kuknjava i uzdasi samo sto je tamo bar bila dobra muzika i dobre pesme pa je to moglo da se spakuje. steva vilson je neko ko ima to neko flat britansko vise pricanje nego pevanje ali on ume da napravi aranzmanski sve ostalo u pesmi da to ne postane toliko primetno i on ti da dovoljno ostalih stvari da slusas da se zanimas osim pevanja, onda ubaci malo bitlovansko sestoglasje i jao vidi kako je lepo. tom jork ume isto tako dosta dobro to da izbalansira iako ume da bude ljiga, isto tako maestralno gradi ceo aranzman oko toga, ne samo on nego ceo bend. ceo bend su doktori kako prave atmosferu i teksture kroz njegovo mumlanje, choirs of the eye je odlicno otpevan jer je svaki vokal pazljivo pevan, efektiran, stavljan u panoramu... ako si kao pevac u medjuvremenu pustio muda da budes taj baja i da istrcis napred ispred instrumenata i pricas neku svoju bitnu pricu onda moras da imas stav i da pevas na nacin na koji ce ljudi da ti veruju. mislim stvarno, ajde sad nek bouvi judzin edvards i silvian krenu svi trilere da pevaju pa da sve ode u pizdu materinu. ne kazem da tobi peva trilere ali se mnogo tripuje na te pijane bakli momente i meni to nije dovoljno ubedljivo. mozda nema fizicki dovoljno dobar ili jak glas za to. ili nema snimatelja koji ce da mu kaze nije dobro pevaj ponovo ili drugacijim manirom ili probaj ovako, sta znam, ili mu treba celavi whiplash dirigent koji ce da dodje da mu nalupa samare i kaze nemoj da kukas picko nego pevaj.

jbg. neki what's heard cannot be unheard fazon. u spirit photography sam jos prvi put cuo jedan glitch na vokalu na 1:42 i svaki put ga primetim i smorim se... ili autotune nije dobro popusio ili ako su mozda snimali na traku nisu dobro uboli i izboli novi tejk dok je pevao (ako je melodija du-daaa du-da-dii-daaa pri cemu je diii najvisi ton, prelaz sa dii na daa ne valja) ono sto me smara je to sto bi oni kao bend trebalo da polazu puno na perfekciju i detalje i onda su pustili tako neke gluposti da prodju na albumu.. to sa tehnicke strane, a sa one o filingu i njegovom foliranju sa pevanjem bih mogao do sutra. a choirs of the eye je sa vokalima super.

mastodon 3 sólstafir 2 mayhem 1

tu je meni svo pevanje osim onog sa flendzerom isto na granici trpeljivosti tek na petom minutu sa onim sintom mi pocinje prava pesma. mada i taj deo onda krene predugo da traje. sta znam, ceo album mi je nekako 85% dovrsen, a mogao je da bude bas sjajan. bubanj smiksan preglasno par dB, na sluskama se i ne provaljuje toliko ali ovako svaki kik ili prelaz iskacu mi zvucnici a sve ostalo padne u drugi plan

mene zivciraju ti njegovi pijani bakli momenti sa pevanjem, da ne preteruje toliko sa tim, album bi bio savrsen. najvise me smori bas u toj poslednjoj pesmi

pa jeste ali nije fotografija nesto kao da filmu mora da bude 100% savrseno sve. plus sto nesto kontam da ce blurej da se pojavi tek tamo negde iza oskara

whiplash sjajan. meni najbolji u 2014.