I što bi se dr. Nele nadovezao, "o kako je čudan, bio taj san". (see what I did there )
Nego, nešto gledam ovaj omot pozadi, neko iz štamparije ih je izgleda zajebao. Trebalo je stoji ovako nešto.
01 Mi smaramo
02 Milion govana
03 Imam svoj mail studio
04 Za nove fanove
05 (Doš'o nam je) Sudnji dan
06 Iza gumenih zidova
07 Od muzike umoran (al' mora se 'leba jesti)
08 Kad prođe pamet
09 Prvo jutro bez razuma
10 Naša istina (Ispovest)
11 Deca su nam ostala gladna
12 Ovo je kraj (Oproštaj)
Ne mislim ništa zlonamerno. Braći Branković sam se oduvek divio kao mladi gitaroš. Mikica me je facinirao svojim muzičkim talentom i svojom sposobnošću da iskusno izbrljavi svaku notu u arpeđu. Ono što sam najviše cenio kod njega je njegov ton. Taj, debeo ko žilet, zujav kao ćaletove košnice, ton mi je zauvek ostao u sećanju.
A Ciki, ah Ciki. Kako samo zna da nosi šal. Od njega sam pokupio karakter. Taj pogled i facijalne ekspresije arogantnog drkoša koji govori publici "ma možete samo da mi pušite". Ne ne dragi moji i drage moje, ne može to svak'.
Ali šta da vam kažem, nažalost, vremenom sam se udaljio od takvog puta. Jednostavno sam shvatio da nisam toliko dobar i nikad neću biti.
Da li sam alt ili nisam, ne znam, možda. Znam samo da želim da ostanem anoniman, jer ipak, gnev alodžije nije za zezanje. Šta bi tek bilo da se zovu npr. Behemoth ili Obituary ili ne daj bože Slayer.
Ako neko pomisli zašto 888, nek zovne Jovanu da me ona upita. Rado ću da joj pokažem.
