Мени се чак и не свиђа PL, не због агресивног певања него зато што већина песама квалитетом музике није на SyX нивоу. Па нисам имао висока очекивања за будућност. Али зато ми је овај албум екстра брате врх. Јуче сам мало роштиљао и вртео албум цео дан и ево данас настављам да слушам и мени ово полако постаје омиљени албум, што звучи као бласфемија, знам, ал албум нема слабе песме. Мени не смета што је Ален агресиван, умео је он да зарежи понекад и раније. Нити мислим да је то траћење талента. А што се рефрена тиче... и 2-3 речи су довољне ако се лепо уклопи с музиком, а квалитет песама и одличне идеје су оно што овај албум чине великим. Нешто тврђим, али и даље прог.