Prisoner of Dreams

Ма није проблем у тренерима. Партизан имао слаб дан, Звезда тек прави тим. Није Пижон мађионичар, a Јокановић вам беше добар кад вам донео две дупле круне.

Остаје нам да се уздамо да ће Севојно да одбрани част српског фудбала! Верујем да Воша може добар резултат да направи, али генерално, црна недеља за српски фудбал, како стоје ствари.

Товари магаре! Још једна победа и то је то. Да је којим случајем отишло у продужетке, неби имао ко да игра.

Шта који к..., уваљаћемо им петарду на Маракани и идемо даље, само оптимизам! Иначе, слабо скроз, мада друго полувреме једва да сам и гледао, шалтао сам с 1. на 2. због ватерпола. Србија!

Само да вам не цепну с 30 метара, ко Звезди

Аха, гледао сам синоћ на спорт клубу. Само је било питање са колико ће да их испрате. Милан није имао две шансе, а и овај гол Пирла иде голману на душу. Најгоре што су их изрешетали неки тотални анонимуси.

а, ок

До јаја. Значи, Перица добија овације на Маракани, а могли би да покренемо и петицију да добије оно ласкаво признање ''Звездине звезде''. Дуго их није било.

Одлазак Видића и Фердинанда?! Да ли ја нисам у току или тај лик млати ко максим по дивизији?

Не знам да ли то признање иде и играчима који греју клупу у другом тиму. Ако је тако, Перица је један од најтрофејнијих српских играча икад, раме уз раме са Југовићем

Нема зезања са Палмом, прво је довео жирафе, а сад и појачање из Реал Мадрида.

Некад су му ноге биле брже од памети (а неретко и од лопте), прво крене па онда размишља шта ће с лоптом. Капирам да је сад, кад је прешао тридесету, отклонио тај проблем

Јој, једва чекам гостовање Јагодине на Маракани. Нисмо заборавили Перицу... У ствари, наравно да јесмо, али опет, биће занимљиво видети га опет после неких десетак година.

Мене страх да ће и њему да се деси неко срање (пу-пу-пу), шта је све преживео и завршио каријеру као велики шампион, а сад да се врати после пар година мировања.

Нисам гледао утакмицу, сад видео резултат и изненадио сам се. Искрено ми је жао, иако сам звездаш. Реално, 2:0 је превелика предност. Оно, све је могуће, али тешко ће Партизан даље.

Не знам, мени нова Нарнија осредња, слабија од неких претходних албума.

LOTR треба да жали за Гардијанима, а не обратно! Шалим се, не бих ја то никако повезивао. Врхунски филм и врхунски бенд. То што их донекле повезује тематика (бавили су се Гардијани и другим темама) није пресудно да се аутоматски прави нека паралела. LOTR саундтрак је одличан овакав какав је и ја филм не бих могао да замислим да је другачији. Не сумњам да би Ханси и екипа направили одличну ствар, али можда је и за Гардијане (па и за нас као фанове) боље што се то није реализовало.

Ово је велики успех. Свака част момцима.

Вода, струја, комуналне услуге... примери најтривијалнијих ствари које појединац себи не може сам да обезбеди. Ништа се није променило још од Платоновог описа разлога стварања државе.

Стаљин је умро '53.

Када већ парламо о томе, анархизам је био званично уређење Титове Југославије од 1948. године на даље. ''Самоуправљање'' је редак покушај примене анархистичких принципа у модерно доба, игде у свету. Видели смо како се завршило. Рећи ћете, ''то је била само фарса, не прави анархизам''. А шта је уопште анархизам? Да ли се позивати на Прудона и Бакуњина који су живели и писали у 19. веку, када је просечни четрнаестогодишњак радио у руднику у јами 16 сати дневно? Анархизам је сам по себи фарса – ко год сруши власт, аутоматски постаје власт. И све из почетка. Нека власт мора да постоји – алтернатива је општи хаос, рат свих против свих. Све опције су испробане током последњих 3000 година, имали смо монархије, тираније, поликратије, демократије. На крају се представничка демократија показала као најмање безболна. А анархија, онако како су је схватали пре 200 година није остварива у савременим друштвима, која су високо сложена и зато морају да буду високо организована. Ни у најпростијим сељачким друштвима анархија није могућа. Постоји ваљда нешто привлачно, поготову код младих људи, у тој романтичној идеји о ''ослобођењу'' од опресије, од ауторитета. Пролази то са годинама.

Највећа рупа свих анархиста је то апстрактно схватање слободе. Нагон за моћи је човеку природан колико и нагон за храном, то се никад неће променити, не може ту да се мења начин размишљања. Нека врста хијерархије ће увек постојати међу људима. У томе нема ничег неприродног.

Гледао сам давно неки снимак са Граспопа, заиста тотално комично.

Најпаметнија одлука, и за Мастерплан и за Јорна

Најјаче код ових косооких што стоје ко притке за парадајз, и никоме не пада на памет да уђе у дуел, или, таман посла, да направе фаул.