Prisoner of Dreams

Иначе, само се кликне на Request Download Ticket, па на Download.

http://ifile.it/qei4njf

http://ifile.it/ilbneja Roger R. Reese - The Soviet Military Experience

Ма какви. Нико при здравој памети се неће качити са Русијом. Рат против Русије данас би био исто што и са совјетима пре 40 година - нуклеарни холокауст. Коме то треба? Друго, НАТО није хомоген као што је био до '90. Данас имаш тихи рат у оквиру самог НАТО-а. То што су дошли до граница Русије, скупо су платили недостатком консензуса. Они не знају шта даље, нису у стању да формулишу јасну стратегију око које би се сложили сви или бар неопходна већина ових најјачих држава. Саркози је вратио Французе у очекивању да ће да добије Јужну команду, а добиће шипак. Италијани имају одличне економске односе са Русијом. Немци су посебна прича, данас су они, парадоксално, главни чувари статуса кво у Европи, а њихов интерес се поклапа у многоме са руским интересима. Они су понекад више руски него амерички савезници. А то што Пољаци стално гурају Русима прст у око кад год им се укаже прилика, то ће само да им се обије о главу дугорочно. Није то начин да се води политика. Ако дође до неке кризе, они су први на удару. Цела та ''Нова Европа'' ће једног дана опет служити за поткусуривање.

Солидан је тај Ајванхо. Мислим да сам га препоручио пре пар месеци.

Па и није. Није дужина песме сама по себи смисао. Fates Warning, Queensryche, Mind's Eye... су показали да не мораш да правиш песму од преко 10 минута да би представио нове идеје и био прог.

AleStorm - Black Sails At Midnight DVD (Live at Wacken Open Air 2008) http://torrents.ru/forum/viewtopic.php?t=1889557

Týr - Land (Live At Wacken 2007) Bonus DVD http://torrents.ru/forum/viewtopic.php?t=1885234

Wilfred Loth - Europe, Cold War and Coexistence, 1955-1965 http://ifile.it/as5q6xg

Кад се налазиш између Руса и Немаца, надрљаћеш. Ту једноставно нема алтернативе. А и ти Пољаци су млатили и Немце и Русе и Швеђане док су они били сила. А били су добрих пар векова, од Средњег века па све тамо негде до краја 17.

Каква год осећања гајили неки руски суседи према Русима, ипак је Москва знатно ближе него Вашингтон. И то је геополитичка чињеница. Није лако бити сусед са Русима, империја је то, а империје су по дефолту арогантне. Али с тим се мора живети. Није било неопходно отварати ову посебну тему о рату на 'нашим просторима'. Испаде да одосмо у офтопик, а у ствари, све су то повезане ствари.

Одличан је текст. Мислио сам прво да га окачим на теми Геополитика, ал није ни овде офтопик. Ипак је криза кренула из Америке. Robert A. Pape - Empire Falls --- http://ifile.it/cyr7e91

http://www.the-american-interest.com/artic...iece=533#footer

Corbet - Some Principles Of Maritime Strategy http://ifile.it/vqbclsf

Нови Spheric Universe Experience ми је све бољи. На прво слушање ми је деловао ок, али да не може да се мери са прва два, али сад сам почео да се предомишљам. Одличан албум.

Не, није још пао толико ниско, држи се још увек на солидних 22%. Наравно, прилично је пао од 2000. кад је био чак 31%.

Ово за љубав се односило на оно да ове земље Источне Европе не могу да смисле Русе. Стаљин је итекако геополитички размишљао, и што је далеко важније, та размишљања остварио у пракси. За разлику од, нпр, импулсивног Хитлера, који је брзо реаговао и доносио одлуке више по некој интуицији, Стаљин је имао стомак за дуго меркање ситуације, премишљање и стрпљиво калкулисање. Штавише, Стаљин је у томе уживао, и био је јако добар у томе. И он је са задовољством могао да каже својим пајтосима из ЦК '45 да је задовољан оствареним добицима у свим правцима, сем на југу, ка Турској. Довољно је погледати мапе Европе и света из рецимо 1935. и 1945.

Само особа попут Стаљина је могла да порази Хитлера. Хладан, безосећајан диктатор кога су се сви плашили и који је имао апсолутну послушност. Стаљин је отерао у смрт милионе. Али, само неко ко је био спреман да жртвује милионе, не трепнувши, је могао да порази Хитлера. На неки начин, том ''тупаџији'' треба да захвалимо што данас уопште постојимо, не мислим само ми, него и многи други народи. Што се геополитике тиче, времена су се мењала, империје су долазиле и пролазиле, али Руси владају или одлучујуће утичу на Источну Европу, и преко ње на Евроазију, то се није променило. Русија је најприближнија Макиндеровој визији Хартленда. А љубав нема никакве везе са геополитиком.

Имаш у Кисинџеровој дипломатији то објашњено на основу Молотовљевих мемоара, и руских дипломатских архива. Прилично детаљно су Немци предлагали куле и градове Русима. Молотов је био паметнији - у фазону, дајте ви нама прво источну Европу, па ћемо се после лако договорити око Авганистана. У принципу, а то је најзанимљивије, све што је Хитлер нудио Русима 1939, то је Стаљин узео за СССР 1945. Објективно, Руси и Немци су могли да владају светом, да је било памети са обе стране. Наравно, не са Хитлером на челу Немачке. Можда више неки политичар типа Штреземан да се нашао.

Не само да су Финци имали ту подршку, него данас скоро запрепашћујуће делује чињеница да је Черчил, у то време Први лорд адмиралитета, заговарао објаву рата Русији, јер је сматрао да је она после Пакта са Немачком практично постала Хитлеров савезник.

Стаљин је у том рату на крају добио оно што је желео од територија, али по ту цену да је цео свет видео колико је неефикасна (у том тренутку) била руска војска, против ипак скромних Финаца (који су предност имали једино у познавању терена и изузетном командном кадру, махом састављеном од немачких официра) и то само пар месеци након што је цео свет могао да види силину немачког блицкрига на Пољску. Баш тај очајан учинак Руса у Финској је и подгрејао Хитлерове амбиције да почне са припремом плана 'Барбароса'.

Па није срамота. Русима је било потребно време за реформу армије, која је кренула после доста слабашног учинка Руса у рату са Финцима претходне зиме, да и не говорим колико су Стаљинове чистке обогаљиле руску војску, а чега је и сам Стаљин постао свестан током рата са Финцима. А немачка армија из Другог светског рата је најквалитетнија и најефикаснија армија која је икад постојала. Никад и неће постојати боља. Победити такву војску, па макар и уз малу помоћ руске зиме је подвиг над подвизима. Од 13,6 милиона немачких жртава и заробљеника у рату, 10 милиона се сусрело са својом судбином на Источном фронту. Према статистикама Црвене армије, она је уништила 506 немачких дивизија (!). Руси могу комотно до краја историје да организују параду на 'Дан Победе'. Заслужили су је. Спрам те параде, ове манифестације што се организују по европским престоницама на 'Дан Европе', делују лицемерно. А Стаљин је цело лето '39 у трговини са Хитлером пред потписивање Пакта, добио оно што је желео. Додатне територије које ће му дати време да ублажи иницијални продор Немаца. Хитлер је тада био спреман да да Стаљину све што овај пожели (па му је тако дао све три балтичке републике, иако је прво нудио да их поделе по принципу 1,5:1,5. Али Стаљин ако је нешто знао, то је да се цењка), да би имао одрешене руке у случају рата против Енглеза, својих расних саплеменика, који су још марта '39 обзнанили пред целим светом да ће ући у рат са Немачком ако ова нападне Пољску. Значи, свако је видео да је рат неминован између Немачке и Англо-Француза. Једино што се погрешно очекивао још један дуг и исцрпљујући сукоб попут оног у Првом светском рату. А слажем се ово за немачку геополитичку школу. Фридрих Рацел и (посебно) Карл Хаусхофер су умногоме прихваћени од стране нациста као идеолози 'Животног простора', и 'Средње Европе' (узгред, отуда је геополитика и изашла на зао глас). А, сигурно је да је Стаљин итекако добро знао шта је Хитлер писао у Мајн Капмфу, није блесав. Ал био је човек прагматичан, ако већ треба да се бори са Немцима, нека то буде у мало повољнијем тренутку и под повољнијим условима. Значи, прихвати сваки уступак који нуде, а после кад дође време, ломи им врат.

Mожда зато што је у питању острвска земља, са јаком морнарицом, која је '40 имала напредније радарске системе и добила 'Битку за Британију' у ваздуху. Ако хоћеш да извршиш инвазију на Британију, прво мораш да владаш небом, како би потопио њене ратне бродове, значи мораш да уништиш РАФ, а Хића то није успео.

Није Стаљин био никакав тупаџија. Он није имао илузије да ће пре или касније морати да ратује са Хитлером. Његов циљ је био да одложио рат (и успео је у томе за скоро две године) са Немцима. Стаљин је и Немце и Енглезе гледао са истим неповерењем и он је желео да се капиталисти међусобно закаче и изморе, и онда тек он да ступи на сцену. Једино што је веровао да ће Французи и Енглези пружити јачи и дужи отпор. Ко је могао да верује да ће се немачка војска прошетати до Париза на онакав начин? Нико, вероватно ни Хитлер. Стаљин је био изненађен кад га је Хитлер напао 22.јуна '41. Веровао је да ће Хитлер и ту годину провести покушавајући да сломи Британију, а да ће сукоб уследити у '42. А Стаљин је размишљао о превентивном нападу на немачке положаје, планирао их за пролеће '42. Чак је у први мах мислио да је то гомилање руских трупа на граници испровоцирало Немце, па је се надао првих дана да може да се још изглади ствар. А Пактом о ненападању, Руси су добили много. Балтичке државе, договор о подели Пољске и на југу исправку границе са Румунијом. То су територије које Стаљин желио као бафер зону. И оне су одиграле своју улогу. Лењинград није пао, а тешко је рећи да би се исто догодило да је опседнут у лето '41.