Prisoner of Dreams

ццц... не може човек да батали, па то ти је.

Да, та Волцова теза, којом је 1964. године шокирао свет, да је нуклеарно оружје дало стабилност међународним односима и обезбедило мир, се показала потпуно тачном. Једноставно, могућност узајамног уништења је обесмислила рат, тј. ни један политички интерес, због кога би се иначе ишло у конвенционални рат, није био вредан Армагедона. То наравно не значи да се и једни и други нису интензивно припремали на најгоре. Друга битна ствар, знало се ко води главну реч, имао си две супер-силе, око коју су се формирала два блока, и тачно се знало, ако Амери заузму један став - Руси аутоматски контрирају, и обратно (нешто слично ко у нашим дискусијама на јуму ). Према тома, Хладни рат је, у околностима биполарног светског поретка, био релативно предвидљив, далеко предвидљивији него овај нови наступајући мултилатерални поредак, у коме и недржавни актери представљају све већу опасност (тероризам нпр.). Ретко ко је то схватао 1990. године, у моменту еуфорије Запада. Миршајмер је, нпр. написао један пророчки текст ''Зашто ће нам ускоро недостајати Хладни рат'', али мало ко га је тада озбиљно схватио. http://www.megaupload.com/?d=XQ42LSPS --- ево тог занимљивог текста. Што се тиче тезе о повратку Хладног рата: Треба имати у виду да се Америка тешко мири са ситуацијом да је период 1990-2000, који карактерише незабележена моћ једне хипер-силе, неповратно прошао. Питање је да ли ће икад у скоријој у будућности постојати такав диспаритет моћи између једне земље и свих осталих. А са друге стране, ојачала Русија жели пре свега респект, поштовање и повратак њене традиционалне интересне сфере. И неминовно је да то ствара тензије, посебно у Источној Европи. Међутим, свет се променио, и мислим да су САД и Русија данас далеко више упућене на сарадњу него на сукобљавање.

Читао сам Закарију и Наја, обе су добре. Није толико штово из области геополитике, колико генерално међународних односа, ал дефинитивно вредно препоруке. Сећам се једне слике Обаме из завршетка председничке кампање, излази из неког авиона, а под мишком му баш The Post-American World. Фарид је писао у свом стандардном стилу, онако, за широке народне масе, баш се стиче утисак док се чита да му је циљ да се уфуња у нову администрацију. А ова Најова је већ класик.

Нисам очекивао поново концептуални албум, али супер.

Региструјеш се и само на ону дискетицу Скачать Са оноликим бројем сидера, ићи ће максималном брзином

Вратимо се теми: Занимљив зборник извештаја и записа из дневника високих немачких официра, током највеће тенковске битке у историји. http://www.megaupload.com/?d=AFTI7VDW Kursk - The German View.pdf

Пар књига: http://www.megaupload.com/?d=EXJZNFIZ Zbigniew Brzezinski - The Geostrategic Triad http://www.megaupload.com/?d=FX2JKMFA Zbigniew Brzezinski - The Grand Chessboard http://gigapedia.com/items:description?id=148240 Paul Kennedy - The Rise and Fall of the Great Powers http://www.scribd.com/doc/2392238/The-Infl...Thayer-18401914 A. T. Mahan - The Influence of Sea Power Upon History, 1660-1783 http://www.megaupload.com/?d=4KBZP5I1 Barry Posen - Command Of The Commons (одличан текст о аспектима америчке војне моћи)

фубар кева!

која ароганција, народни херој

Maло ми жао Вердера, не иде то без Дијега. Нек се навикавају.

Ово вреди.

http://news.yahoo.com/s/ap/20090520/ap_on_...an_missile_test Иран тестирао ракету средњег домета (2000 км) Занимљив је тренутак, баш када Обама разговара са Израелцима.

Не могу да верујем да нема Цивилизације, дефинитивно најбоље стратегије. Поготову тројка. И Европа Универзалис је ок

Оно што се мени свиђа у књизи и код Миршајмера генерално је што он, за разлику од Волца, сматра да се треба бавити конкретним спољним политикама државама, а не само исходима интеракција држава у међ. систему (ипак државе нису 'билијарске кугле'). Отуда и тај преглед који је дао од 1792. до 2000.

И ја читао на енглеском. Претпостављам да се не слажеш са његовом верзијом офанзивног реализма?

Дефинитивно један од најзанимљивијих периода модерне историје: Берлинска криза, Кореја, Прашко пролеће, Информбиро, Тито, НАТО, Варшавски пакт, Будимпешта '56, Суецка криза, Ракетна криза, M.A.D., Вијетнам, триангуларна дипломатија, КЕБС, СТАРТ, САЛТ, Авганистан... Има ту свега, доста интересантних тема. Вероватно најкрвавији период икада, а при томе није било директног рата великих сила. Препоручено штиво: http://www.scribd.com/doc/10039869/John-Ga...ar?autodown=pdf

http://gigapedia.com/items:description?id=13677 Једна од најбољих историја Другог светског рата.

Чисто да се оживи тема... ''Трагедија политике великих сила'', Џона Миршајмера је преведена на српски. Издавач је Удружење за студије САД у Србији, и мислим да кошта око 1500. Доста за наше прилике, али и књига је изузетна.

Право освежење после ДТ, иако је дискутабилно да ли је бољи од прва два.

Не сватам што је толико стало Јувеу да врати Канавара. На страну што га навијачи можда неће прихватити, он је своје одсвирао. Кад је отишао, био је најбољи одбрамбени на свету, али сад је матор, спор и без мотива.

Не, не. Само име Албанија, из ког је изведено ово Албанци, су први дали Италијани, а потом прихватили у целој Европи, иако шиптари себе не зову тако. А име потиче од града Кроје, у средњој Албанији, који се некад звао Албанополис (а после тога Албанум и Арбанум), и везујуе се за име илирског племена Албана. Па је из тога извучен погрешан закључак да постоји и етнички континуитет између илирских племена и данашњих Албанаца. Отуда то погрешно уверење да су Албанци потомци старих Илира, па да су ''одувек'' настањивали крајеве свог данашњег етничког простора, јер је овај, упрошћено речено, подударан са некадашњим илирским етничким пристором.

Мене ДТ последњих година све више подсећају на Реал Мадрид од пре пар година. Добри играчи на свим позицијама, а досадан фудбал. Албум ми је, са изузетком A Rite Of Passage и тужњикавих момената на The Best of Times, досадан ко и претходни. The Shattered Fortres је потпуно непотребна. Ово остало не држи пажњу никако, издрндавање без суштине. Краће песме са мање егзибиција су им боље (рецимо, са прошлог Forsaken је супер), јер у овим дужим, где се свако од њих труди да покаже нов дијапазон мајсторија, песма изгуби концепцију и душу.

6 песама, то је то ајд да и ја скинем

слатка је и она малолетна румункица, што је мучила Ану прошле године