Toki89

Isto. Treba još slušanja da bi se svarilo.

Doboš treba da se čuje kao čuk košarkaške lopte o pod srednjoškolske sale za fizičko

Faza 1: Šta je to Isus / ateizam? Faza 2: OMG , Isus je tvorac svega i naš spasilac / OMG Bog ne postoji ,religija ne valja ,moram svima na netu da objasnim to Faza 3: Whatever ,lets do something productive

Ako ,samo nek pobedjuje Djovak. Iluminati iz Monaka skupljaju porez i investiraju ga u evropske integracije Srbije. Sa svakim osvojenim gemom smo bliže jedinstenoj svetskoj religiji

http://media.tumblr.com/cb5bf62a1056726bfa1c1a84c70a7bce/tumblr_inline_muybpd3idF1qiap6e.bmp

Homo Sapiens je genetski modifikovan od strane majke prirode da nije imao bi oko 4 puta manje neurona ništa mu ne fali ukusno mu meso

Equal opportunity je utopija ,sa ili bez kapitalizma. Jači nikada ne daju šansu slabijima ,eventualno ih pomognu koliko toliko ,daju im fer "utakmicu" ,nauče ih nečemu ,i to samo kad im dodje ,ali da se žrtvuju do te mere da svi budu ravnopravni ,to se nikad neće dogoditi ,i u tome nema ničeg lošeg. Taj manjak solidarnosti ,čak šta više ,motiviše slabije (slabije u svim mogućim aspektima ,socijalnim ,materijalnim itd itd ) da uče i dostignu one koji su bolji od njih ,i time svi napreduju. Konkurencija vuče čovečanstvo napred, solidarnost (kojim obiluju mnoge religije i levičarske ideologije) izaziva stagnaciju i nazadovanje. Taj tvoj socijalizam možda, ovaj zvanični baš i nije takav. Čak štaviše ,plasiran je sa namerom da se održi status quo ,zamaskiran pričama o jednakosti ,jednakoj šansi ,besplatnim ovim i onim.... Već si sto puta rekao kako tržište treba da se reguliše ,da je država u skoro svemu bolja od tržišta kad je u pitanju organizacija ,kako svi zaslužuju jednaku šansu (kad je imovina u pitanju) ,kako radnici trebaju da imaju prava...ko će da obezbedi sve to? Anarhija to sigurno neće. Direktna demokratija? Široki politički angažman u uslovima ekonomskog monopola neće da funkcioniše ,jer je novac = moć. U ekonomski konkurentnom tržištu će sasvim sigurno biti višepartijskog sistema ,izbora ,ulazak na političku scenu će biti lak ....mnogo je verovatnije da će se glas većine čuti. Ekonomski sistem uzrokuje politički sistem. Konkurentan stvara konkurentan ,monopolizovan stvara monopolizovan. Što je sistem (bilo e. ili p.) konkurentniji ,to je usluga bolja. Zemlje sa najboljim standarom života su sve do jedne kapitalističke ,i to sa prilično nesputanim tržištem. Amerika ima problema sa socijalizmom ,nikako da ozdrave od njega : Obamacare ,doprinosi za ovo ,doprinosi za ono ,visoke minimalne plate koje sjebavaju zaposlenost i produktivnost privatnih preduzeća ,bolni porezi...daleko su oni od laissez faire. U severnoj koreji npr nema ni trunke kapitalizma ni konkurencije ,regulisano sve do daske, i svi gladuju. Kako sad to ,deder objasni? Kad su kooperative u pitanju ,one uopšte nisu u kontradikciji sa slobodnim tržištem. Država nek ne zadire u privredu ,i sve će biti ok. Da li će radnici da rade po 10 zajedno ,ili će da imaju jednog šefa ,ili će da rade ovako ili onako...neka sve bude stvar slobodnog izbora. Stvar je u tome što nemaju svi isti početni kapital (pa im treba investitor) niti su svi podjednako dobri kao šefovi...kada bi svi bili podjednako bogati i inteligentni ,onda više ne bi bilo potrebe sa odnosom šef -radnik. Ali pošto nije tako ,postojanje organizacije može da pomogne. Zamisli situaciju ,jedno preduzeće sa jednim inteligentnim šefom i sto poslušnih radnika i drugo ,kooperativno sa sto radnika koji se slabo razumeju u materiju. Koje će da proda više svog proizvoda? Prvo ,naravno. Ako bi se dogodila situacija, (koja je daleko od trenutne realnosti) da su svi radnici inteligentni kao malopre pomenuti šef ,onda ne bi bilo potrebe za njim ,ili bi se sastali da sami mozgaju o rukovodjenju ili bi unajmili jednog da odradi to ,za neki mali procenat. Ista situacija važi i za politiku. Kada ne bi bilo kriminalaca ,i vojski koje žele da napadnu odredjenu državu (ili imaju potencijal) ,onda bi vlast, policija ,vojska i pravosudje postali nepotrebni. S obzirom da nije tako ,država je za sad neophodna , no to ne znači da će zauvek biti tako ,niti to znači da treba da se ona bavi privredom.

E pa ,savršeno "equal opportunity" društvo ne postoji ,niti bi trebalo. Nisu svi ljudi isti ,neki se rode bogatiji ,neki inteligentniji ,neki lepši itd itd...na šta bi ličilo kada bi pokušali da svu tu nepravdu ispravimo? Da li treba inteligentan šef da pita manje inteligentne radnike koji sledeći potez da mu bude? Da li neka cura treba da se zabavlja sa nekim ružnim i debelim momkom ,da se on ne bi osetio odbačenim? Ili ako neko dobije sedmicu na loto, da mu uzmemo sve i raspodelimo celoj državi podjednako? Kad je element sreće u pitanju ,tu ne ostaje ništa drugo nego da se pomiriš sa onim što imaš (ili nemaš). Kad je u pitanju nešto na šta se može uticati ,onda treba uticati. Poželjno je da potencijal jedne individue bude iskorišćen do maksimuma. Ali pošto nemaju svi isti potencijal (sreću generalno) ništa neće biti promenjeno ako se bude sprovodila takva "pravda" poput te ideje jednakog nasledstva za sve ,čak šta više, biće unazadjeno. Racionalan čovek više ceni svoju sreću nego sreću drugih ,i zato neće da se žrtvuje da bi neko dobio isto toliko ,i neće da očekuje da se neko žrtvuje za njega. Ako želi ,može da pomogne nekom bez uslova, ali samo ako on želi. Socijalizam tera ljude da se žrtvuju za siromašne ,besposlene itd itd ...što je protiv pravila voluntarizma ,što nije produktivno, i naravno ,samim tim ih tera da se žrtvuju za vladajuću klasu ,sve u ime slabih i bespomoćnih (jer koliko god besplatnih usluga država da, isto toliko i uzme za sebe). U tome leži sva prevara "socijalizma" ,koji je zapravo ,šampion monopolizma. Takav socijalizam nikad neće da reši problem siromašnih ,jer su mu oni neophodni. Kapitalizam, sa druge strane ,želi da ima što više radnika radi većeg profita ,i na taj fer način pomogne siromašnim, bez ikakvog žrtvovanja. Naravno ,neće svima da obezbedi jednaku platu ,jer kao što rekoh ,nisu svi podjednako sposobni. E da,u jednom trenutku si za anarhiju ,u drugom za radikalnu državnu kontrolu. Ili misliš da se kroz državnu kontrolu dodje do anarhije? Čitao sam i o direktnoj demokratiji i o radničkim kooperativama ,nije da ne bi voleo da postanu realnost ,već im fali rezultata u praksi. U kooperativama radi nekoliko hiljada ljudi ,i uštedeli su razliku izmedju radničke i šefovske plate ,ali radeći i kao radnik i svoj šef istovremeno. U manje-više slobodnom tržištu radi pola planete ,i ono im je uštedelo razliku izmedju nečeg sa čime bi bio na granici egzistencije i nečeg sa čim možeš komotno da živiš.

Taj primer bi bio ekstreman primer monopola i prisile. U ekonomskom smislu jeste bio dostignut u prošlosti ,a i evo sada imamo Severnu Koreju ,koja drži i tretira svoje ljude maltene kao zarobljenike. Dok bi bilo vrlo nepravedno nazvati bilo koju zapadnu zemlju kao robovlasničku ,iako ima puno elemenata prisile ,kontrole ,monopola...ne ide toliko daleko da se može izjednačiti sa robovlasništvom. Kada neko pristane da radi kao rob, to se ne može nazvati dobrovoljnim ,jer je već učinjena pretnja (a to je kršenje individualnih prava ili voluntarizma). U modernim sistemima nema prisile ,ali ima poreza i regulacija ,koje su takodje kršenje voluntarizma ,ali bi bilo pogrešno kriviti kapitalizam ,privatnu svojinu ili slobodno tržište za to ,jer nije tržište ono koje uzima poreze i stavlja regulacije, već je ono koje trpi poreze i regulacije ,od strane države koje ima toliku slobodu da se bavi nečim čime ne bi trebala da se bavi ,po voluntarističkoj filozofiji. Nije tržište uzrok "robovlasništva" ,već je uzrok manjak istog. To nije pravedno. Ako ja npr radim pošteno celog života ,i samo svojim radom zaradim veliku imovinu ,i želim da sve ostavim potomcima, onda oni imaju prava na sve do zadnjeg dinara. To što nečiji drugi potomci nemaju ni za osnovne potrebe, nije moja krivica ,niti imam obavezu da im nadoknadim to. Život nije fer u mnogim stvarima ,rešenje sigurno neće da bude obavezno pomaganje. Svaki akt bi trebao da bude dobrovoljan, nikad nasilan ili obavezan. Razlika izmedju laissez faire sistema i monopolističkog sistema ,je to što u l. f. niko ne može da se sebi osigura monopol ,ili to da obezbedi svojim potomcima (kao npr u monarhiji je to najizraženije) ,može samo nasledstvo i da imaju bolji start ,ali to ne znači da mogu da krše "pravila igre". Čak šta više ,izvestan broj zapadnih milijardera biraju da imovinu ostave menadžerima koji ih naslede ,ili u humanitarne svrhe ,a tek delić ostave svojoj deci. Humanitarne pomoći uglavnom dolaze od privatnih lica,manje od države http://www.andinetusa.org/wp-content/uploads/2012/01/ukethiopiadonations1.png To je i po meni ideal. Kako misliš da se do tog ideala stigne tako što će se državi (dakle konkurentu slobodnog tržišta i radnika) dati veća ovlašćenja nad ekonomijom ,tržištem i radnicima? Tako što će se nacionalizovati preduzeća ,imovina i ostalo? Tako što će se stvarati pogodni uslovi za socijalno ugrožene i one sa minimalnim primanjima nauštrb onih produktivnih? To je kao pokušati da se pobedi protivnik tako što će mu se prepustiti lopta i očekivati da on da auto-gol. Jednostavno ,ne ide. Svim površnim socijalistima ,koji ne uvidjaju sve faktore ,se čini da to može funcionisati u praksi ,kao što funkcioniše u teoriji. Jedini uspešan način da se bori protiv monopoliste, je da se postane njegov konkurent. Narod treba da uzme svoj život u svoje ruke ,da uči što više , da bi mogao da proizvede što bolju uslugu ili produkt ,da bi zaradeo što više (primarni interes) i time ugrozio monopolistu u ekonomskom smislu ,čime bi uzrokovao i promenu na političkom planu ( više stranaka ,program koji je naklonjeniji slobodnom tržištu itd) umesto da sedi ispred tv-a,gleda Vučića i Dačića i čeka "država duradi nešto".

Šta ste očekivali od matorog Maksa? Albumi su samo izgovor da krene na turneju ,uleti mu ponekad neka dobra stvar ,ali turneje su prioritet ,one donose kintu

Različita je stvar imati status roba, i nemati izbora za kog raditi osim za monopolistu, i imati izbora. U modernom kapitalizmu ,niko ne traži da mu se prodaš i da budeš pod kontrolom ,dobrovoljno pristaješ da radiš za odredjenu platu ,i možeš dobrovoljno da napustiš ako želiš .kad želiš. Ako su uslovi loši ,tvoj problem što si pristao na njih. U monopolizovanom sistemu ,ne može se reći da radnici krivi zbog svog izbora (jer ga nemaju) delimično nisu imali sreće da se rode u buržoaziji ,i da imaju prednost pri startu kao oni koji jesu (ali to je faktor prošlosti i na to se ne može uticati) ali delimično jesu jer nisu inovativni i spretni kao šefovi. Ukoliko je sistem slobodniji ,utoliko je njihova krivica veća. Može se reći da je monopolistički sistem "robovlasnički" ,samo bez zakonske pozadine , no jedini način za revoluciju jeste veća aktivacija niže klase u ekonomskom pogledu (koji će posle spontano pratiti i politička aktivacija) radi uvećanja konkurencije i sticanja pravednijeg sistema, a ne čekanje da taj monopolista odradi neke državne intervencije i reforme u korist svog roba (što je malko nelogično). http://en.wikipedia.org/wiki/Index_of_Economic_Freedom Hong Kong’s service-oriented economy is characterised by low taxation, near free port trade and well established international financial market. The economy, governed under positive non-interventionism, and is highly dependent on international trade and finance Ekonomska sloboda je u direktnoj suprotnosti sa državnom intervencijom ,ova tabela jasno pokazuje da što je manja intervencija to su veći prihodi ( ne računajući faktore kao što su resursi ,tehnologija ,povezanost sa drugim tržištima ,korupcija itd) Mogao bi da počneš da koristiš izraze u svom zvaničnom značenju ,a ne nekom modifikovanom. Ispada da ti je monopol kapitalizam ,a jednakost socijalizam. Ne mora da znači. Oni koji su unapred veliki imaju poziciju za dobar start ,ali tu su i faktori kao spretnost ,znanje i marljivost. Ako je tržište izistinski slobodno ,onda će vremenom samo te druge vrlline da postanu od značaja. Ako neko ima bogato nasledstvo ,a zna samo da troši ,doći će na nulu. Ako je neko na nuli, a zna da zaradi ,postaće rich.

Postoji jasna razlika izmedju kapitalističkog preduzeća i robovlasništva. Robovi nisu svojom voljom pristali na to ,i takav sistem je nehuman i nepoželjan. "Robovanje za platu" je posledica monopola ,jer radnici nemaju drugog izlaza nego da rade u nepovoljnim uslovima ,ali većina radnika ne uvidja to ,već krivi kapitalizam ili nisku minimalnu platu ,i time ne rešavaju problem ,već ga dodatno uvećavaju. Da tržište donosi blagostanje nije bajka ,dovoljno je pogledati slobodu tržišta u odredjenoj zemlji i prosečan prihod. Maltene su u korelaciji , par faktora manje više. Radničke kooperative funkcionišu tu i tamo ,uglavnom u manjoj razmeri. Da li rade efikasnije, to ne znam. Preduzeće je efikasno onoliko koliko su mu racionalne odluke ,a kooperative imaju manu to što svi imaju glas, i oni koji se razumeju u materiju i oni koji se ne razumeju , i što se teže usaglašavaju. Piramidalna struktura kojiu imaju većina kapitalističkih preduzeća je uglavnom najoptimalnija za sve. I velika privatna preduzeća mogu da imaju problem sa lošim odlukama ,ali se ona u konkurentnom tržištu kažnjavaju ili otkazom ili gubitkom profita. Ili ako se radnicima ne svidja što preduzeće nije ekološki odgovorno ,mogu da predju kod drugog koji jeste odgovoran. U tom slučaju je priroda izložena našoj dobroj volji ,u monopolu je u pitanju samo dobra volja monopolista. "U socijalizmu je vlasnik posla radnik" to važi samo u propagandi. U praksi je situacija potpuno drugačija. Preduzeće pripada državi ,profit pripada državi ,a onda ona da deo profita radnicima ,tek toliki da se oni ne bune. Državni kapitalizam je oksimoron. "Konkurencija znači da velika riba jede malu ribu" .hm.....konkurencija znači da će neke ribe postati veće, a neke manje ,ali u zasluženoj meri: što više i što produktivnije radiš -veća plata ,apsolutno pravedno. U konkurentnom sistemu će čak štaviše biti najviše jednakosti ,i najmanje šansi za povratak monopola ,čiji su uzročnik iracionalnost naroda ,koji mu je klicao misleći da će doneti dobro ,i iracionalnost države koja se fokusirala na krakoročnu dobit umesto na dugoročnu ,da ostvari što jači monopol ,umesto da ostvari što veću dobit. Da je Amerika u tom periodu bila izistinski konkurentna ,onda ne bi postojao problem za radnike da napuste svoje mesto i započnu svoj biznis. Zašto to nisu radili? Možda privreda nije bila ograničena na papiru ,ali u praksi jeste ,razlika u posedu i političkoj moći izmedju radnika i posednika je bila drastična ,sem toga ,industrija je bila glavna privredna grana,a za ulazak na to tržište treba veliki početni kapital ,što je dodatno otežavalo situaciju. Radnici na sve to ili nisu reagovali ,ili bi pravili česte ,slabo organizovane proteste u kojima bi tražili bolje uslove, dok pritom druga strana ne bi imala nikakav interes da im izadje u susret. Tek kada bi imala interes ,kada bi tržište počelo da je ugrožava ,nastajale bi reforme. Državu uopšte nije briga za radnike ,ali kada ima konkurenciju mora da odgovori reformom ,inače bi se pokopala. Tada ona stvara lažni utisak da je ona koja je spasila narod od izrabljivačkog kapitalizma (tj neki odredjeni političar) i time pojačava svoju poziciju i distorzira realnost u očima naroda ,tako da oni traže boljitak u socijalizmu ,statizmu i kolektivizmu ,umesto u konkurentnom kapitalizmu ,minarhiji/anarhiji i individualizmu.

Da bi neke stvari funkcionisale ,poželjna je hijerarhija. Neki pojedinci se bolje snalaze za kormilom ,drugi su bolji fizikalci. Konkurentno tržište daje priliku svakom pojedincu da se pokaže kao šef. Većina ne želi tu odgovornost ,a medju onima koji žele ,dosta njih ne uspeju, i moraju da se rade na nižim pozicijima ,i to je potpuno pravedno i produktivno. Koliko si talentovan, toliko ćeš biti i uspešan ,molim lepo. Neki poslovi zahtevaju veliki broj radnika ,i šefa koji će da kordinira ,da bi posao bio uspešan, i bez te hijerahije nema ni profita ,a plata je glavni motiv radnicima. Ako znaš da si jedino sposoban da zašrafljuješ i odšrafljuješ ,bolje ti je da pristaneš da budeš niže u hijerarhiji i primiš nižu platu ,nego da ne primiš ništa. Šef je taj koji odredjuje radno vreme i platu, i u zavisnosti od konkurencije koje ima ,odredjivaće ih tako da budu pogodniji radnicima. U vrlo konkurentnim sredinama ,kod manjih i srednjih preduzeća ,česta je pojava da je radno vreme elastično ,plaća se po radnom satu ili honorano ,i profit se deli maltene na jednake delove. U monopolističkim ,izbor profesija je veoma mali ,radno vreme je utvrdjeno kao i plata, i u zavisnosti dokle taj monopolizam seže ,dotle seže i ekspoatacija ,svejedno da li je u pitanju socijalizam ili kroni-kapitalizam ,koji u praksi mogu da se razlikuju minimalno (na papiru, vlasnik je država u prvom slučaju , u drugom vlasnici su privatnici ,svi blisko povezani sa državom). Kada je u Americi bio sistem bez regulacije tržišta i prava radnika , sistem je već duboko bio monopolizovan i ujedinjen sa državom ,koju je,kao i uvek bolela patka za radnike. Ako bi neki radnik iz tog vremena ,dao otkaz i pokrenuo svoj biznis ,on bi bio uništen na samom početku ,ili ne bi dobio dozvole ili bi bio sjeban porezima. Gde je tu sloboda tržišta , za njega? Kada je monopol koji ima država na klimavim nogama ,on pokušava da se umiljkava radnicima tako što im ograničava radno vreme ,diže minimalac i slično. Kada je jak ,onda mu svejedno za radnike ,a regulacija tržišta je znači ništa ,jer je država (i oni koji su ušemljeni sa njom ) jedini igrači u tržištu. Greška je misleti da će država biti ta koja će ograničiti monopol ,iz jednostavnog razloga jer ona već ima monopol na silu u odredjenoj teritoriji. Ima silu ,ima i zakon na svojoj strani. Time može samo da ojača postojeći ekonomski monopol ,koji može da bude u njenom vlasništvu (komunizam-socijalizam) ili opet njenom vlasništvu (kroni-kapitalizam). Protesti imaju slabe vajde ,nakon njih država obeća neke promene ,ispuni nešto malo ,čisto da se radnici smire , i nastavlja se po starom. Jedino rešenje je redukcija moći države po pitanju uticaja na privredu ,ali uz poštovanje slobode svakog pojedinca ( a toga nije bilo u americi u industrijskoj eri) da bi moglo da se stvori konkurentno tržište ,koje bi potislo monopol ,i time dodatno redukovalo državu.

-Nazivu "anarho-kapitalista" nema potrebe ništa menjati. To je to što se promoviše ,voluntarizam i laissez faire su kompkatibilni sa tom filozofijom ,maltene podrazumevaju se. - Odnos šef -radnik jeste hijerarhijski ,ali on nije prisilan ,kao npr odnos rob-robovlasnik ili država-narod. Radnik dobrovoljno pristaje da bude u hijerarskom odnosu ,on radi ,šef mozga ,odlučuje ,finansira. To ne znači nužno da će biti eksploatisan. Njegova pozicija zahteva manje odgovornosti ,manje rezona ,pa je sasvim logično da mu prihod bude manji (svakome po zasluzi) (u većini slučajeva) . U laiseez faire sistemu ,konkurencija će biti velika ,ne samo za klijente ,već i za radnike. Preduzeće koje eksploatiše radnike će se suočiti sa gubitkom istih (prećiće kod drugog da rade) i to najčešće kvalitetnih radnika ,koji znaju da donesu profit. Manje radnika -manji profit. Ako je preduzeća puno ,konkurencija je velika, kao i potražnja za radnicima ,onda je racionalnije isplatiti radnicima zasluženu platu ,nego ih eksploatisati. Pošto konkurencije nema ,radnici nemaju drugog izbora nego da rade za monopolistu ,koji ne mora da brine o gubitku radnika ,jer oni nemaju drugog izbora nego da rade za njega. Nije problem kapitalizam ,problem je nedostatak konkurencije ,koja bi spontano nastala kada bi se država odvojila od ekonomije. -Tržište može da bude bolje od države u svakom pogledu. Najlakše je u privredi. Zdravstvo takodje bolje funkcioniše. Jeste skupo ,ali ne toliko kao porez koji ode na državno zdravstvo. Sem toga ,ono ima konkurenciju , i to ga motiviše da pruži dobar kvalitet usluge. I to važi za sve ostalo. Jedina razlika je to što ne plaćaš automatski ,porezom ,nego po potrebi ,onom ko ti daje uslugu. Kada su u pitanju usluge bezbednosti (vojska ,policija i pravosudje) to će u praksi najteže ići ,no ,nije nemoguće. -Utilitaran sistem je onaj u kome vlada najveća jednakost (to ne znači jednakost po primanjima ,već jednakost u odnous rad -zarada) i produktivnost (što kvalitetniji odnos rad -zarada). Praksa nedvosmileno pokazuje povezanost izmedju produktivnosti i jednakosti sa ekonomskim uredjenjem i zakonima koji tu vladaju (u korist mnogima nezasluženo mrskog kapitalizma) a i povezanost sa kriminalom,ratom ,korupcijom itd itd...

Da me jebeš ,znao sam da ćeš napisati da je to kontradikcija. Nije kontradikcija ,te dve filozofije su potpuno kompaktibilne: Kapitalizam je ekonomski sistem u kome su imanje ,preduzeća i sredstva za proizvodnju u vlasništvu privatnih lica, i proizvodi se radi profita u tržištu. Laissez faire je sistem u kome se transakcije izmedju privatnih lica odvijaju dobrovoljno ,bez učešća restrikcija ,tarifa ili subvencija od strane države. U kapitalizmu, odnos šef-radnik može da bude samo dobrovoljan. Ne može niko da te prisili da radiš za nekog (pod nepovoljnim uslovima ) ,sam pristaješ na to. Ako ti se ne svidja šef, možeš da nadješ drugog ili ti da napraviš svoje preduzeće. Razlog zbog čega ne može da se lako nadje drugi šef ,ili da se lako napravi preduzeće ,je zato što je tržište monopolizovano ,i zato što države ograničavaju privatnike porezima i zabranama. Ova druga stvar je u suprotnosti sa laissez faire ,a prva (monopol) je posledica ili nepostojanja privatnog sektora, ili nepravedne raspodele poreza i zabrana (tako da oni koji su ušemljeni sa državom imaju znatnu prednost nego ostali , manji privatnici) U zdravom kapitalizmu (koji svet još nije video) država je potpuno odvojena od privrede i tržišta (ne postoje nikakvi zakoni vezani za to) dok u anarhizmu ne postoji država uopšte. Nema nikakve kontradikcije tu. Svi problemi koje se tiču ekonomije: problem zapošljavanja ,niske plate ,preveliki porez ,zabrane ,visoke cene ,slab kvalitet proizvoda na tržištu...posledica su nedostatka konkuretnosti-monopola uzrokovanim mešanjem države u privredu ,što je btw ,jedna od osnovnih odlika socijalizma i komunizma ,kao i kroni-kapitalizma ,koji je trenutno u Srbiji i velikom broju drugih država ,a nikako konkurentnog kapitalizma ,koji je utilitarno gledano ,najracionalniji sistem koji može da postoji.

takoe. za vežbanje negde je konstantan beat ,ne mng brz ne ni spor

tandara tandara tupa tupa ,stari spid metalci se seru svima u muziku

CAUSE BORED PRIEST AND BILLY GOATS MARRYIED

Kakve to veze ima što je muzika ista? I Mejdeni i Venom i Slejer sviraju jedan te isti stil decenijama ,i boli ih dupe ,prave strašne pesme ,to je bitno. Ne treba im iskorak u nu metal da bi bili zanimljivi kao Metaliki

nova pesma uopšte ne zvuči sterilno kao većina modernih thrash albuma ,a pritom je masna do savršenstva, a na bubanj nisam obratio pažnju

Album godine

Koljaćina ova stvar