Evo poslusao sam The Principle of Evil Made Flesh i uopste nije lose
Non stop se desavaju neki zanimljivi momenti, bilo u vokalima, gitarama ili sintovima (ili npr. ona rifcina u pozadini na The Black Goddess Rises ), pa je album zanimljiv iako je u sustini to tradicionalna blekcina, ne oslanjaju se toliko na simfonijsku pricu oko komponovanja pesama, osim na par pesama.
Vokal je dosta bolestan, ponegde je cak blizu kreketavom Inquisitionu
Omot je do jaja, mada mislim da bi se vise uklopio u neki stoner/sludge sa seksi basom.
Ugl. nije neko lektira izdanje, ali bi valjalo da se ne preskace, kao sto ja zgresih.
Eh, sad koliko vidim po tagovima, od sledeceg Dusk... and Her Embrace krecu no hetero momenti