Jutro
I vec je sest i trideset,
kroz jastuk vreme prolazi,
sve je bas k'o utorak,
nadjubrena podvala.
Obuci finu kosulju,
ostavi ruke severu,
i kreni svetu nasuprot,
nek' vidi ko si i otkud.
Nemas srce niti smes,
to za druge cuvaju.
Samo vek jos robije,
neko i vise dobije.
Pljujes krv i posrces,
za sobom se ne okreces.
Ostavljas zreo trag,
njega prati samo vrag.
I nece stati,prestati
dok god mu se ne okrenes.
Pred tobom tuzna zabluda
poslusnost k'o vodilja.
Pogledaj u noc,u mrak
gore nema odraza
zvevde jos uvek sijaju
a davne vec su odavno.
Sad tu sa dna,kroz gnoj
pustas glas,bar njegov trag
niko te se ne seca
jos si samo zemlji drag.